Народна милиција

kih događaja

U ZEMLJI

ŠESTO REDOVNO ZASEDANJE NARODNE SKUPŠTINE

U toku Šestog redovnog zasedanja, koje je održano od 27 до 30 septembra, Narodna skupština FNRJ izglasala je nekoliko važnil zakonskih predloga, koji pretstavljaju značajnu dopunu našem krivičnom zakonodavstvu. Ona je usvojila Zakon o krivičnom postupku, Zakon o krivičnim delima, protiv službene dužnosti, Zakon o krivičnim delima, protiv opštenarodne imovine i imovine zadružnih i drugih društvenih organizacija, Zakon o izvršenju kazni, zatim Carinski zakon itd.

Usvojeni Zakon o krivičnom postupku nosi demokratski karakter i razlikuje se u suštini od sličnih zakona, u kapitalističkim zemljama. On u sebi sadrži niz načela postupka koja su, usled nastalih društvenih, ekonomskih i političkih promena, u našoj zemlji, dobila, danas drugi sadržaj i drugi značaj. Tako, na primer, dok se načelo javnosti u krivičnom postupku u buržoaskom društvu svodi na to da se oksploalisani zastraše primerom, zastraše od vršenja, dela, koja su opasna. za buržoaziju, dotle se u novoj Jugoslaviji značaj načela javnosti sastoji u tome Što se vrši vaspitlni uticaj na mase frudbenika u pravcu podizanja njihove socijalističke svesti. Novi Zakon o krivičnom postupku određuje organizaciju isledničke službe i uopšte pretstavlja sredstvo za zaštitu interesa, najširih narodnih masa.

Zakon o krivičnim delima protiv službene dužnosti uperen je protiv štetočinskih i nesavesnih elemenata u drža.vnoj organiza0oiji. On treba da, osigura zaštitu važnih opštenarodnih interesa od onih koji narušavaju pravilno funkcionisanje našeg državnog aparata. Ovaj zakon će svesni službenici pozdraviti kao moćno oružje u borbi protiv štetočina, i sabotera.

Zakon o krivičnom postupku pokazuje lice naše države prema onima, koji su za krivična dela, već osuđeni i nad kojima treba da bude izvršena kazna ili vaspitno-popravne ili zdravstveno-zaštitne mere. U ovom zakonu jasno dolazi do izražaja istinski socijalistički humanizan, oslobođen svakog licemerstva buržoaskog humanizma. Taj humanizam ne stoji u suprotnosti prema klasnoj borbi, koju radni narod vodi sa kapitalističkim elementima, svrgnutim S vlasti. Naprotiv, on stoji na terenu klasne borbe, koja treba, da, obezbedi izgradnju i pobedu socijalizma u našoj zemlji. | naše krivično zakonodavstvo pozvano je da u prvom redu služi tome zadatku lomljenju otpora klasnih neprijatelja radnog naroda. U isto vreme, čovečni postupak prema osuđenima proizlazi iZ samih potreba izgradnje socijalističkog društva, iz same prirode našeg novog dru: štvenog uređenja.

Na kraju Šestog zasedanja Savezno veće i Veće naroda, Narodno skupštine FNRJ usvojili su zajedničku Rezoluciju u vozi s kampanjom koja se vodi protiv naše zemlje, naše Partije i naših naroda. U Rezolućiji se ističe jedinstvo naroda i njegova nepokolebljiva, vernost drugu Titu i Partiji i pored ostalog se kaže:

»U dubokom uverenju da se Federativna Narodna Republika, Jugoslavija ničim nije ogrešila o duboko i tesno prijateljstvo sa, Sovjetskim Savezom i zemljama narodne demokratje... u dubokom uvorenju da je razvijanje prijateljskih i savezničkih odnosa i tesne saradnje na političkom, ekonomskom, društvenom i kulturnom polju bila i da ostaje i ubuduće osnova čitave spoljne politike Savezne vlade na čelu sa njenim prefsednikom maršalom Titom, Narodna skupština FNRJ izražava Vladi svoje puno priznanje i poverenje i odobrava njene dosad učinjene proteste protiv niza postupaka VO dećih krugova nekih zemalja narodne demokratije, postupaka koji ne svedoče o prijateljskim osećajima fih krugova prema ЕМЕЈ 1 njenim narodima«,

OSNIVAČKI KONGRES KOMUNISTIČKE PARTIJE CRNE GORE

Na Cetinju je od 8 do 8 oktcbra održan Osnivački kongres KP Crne Gore, kome su u ime Politbiroa Centralnog komiteta KPJ prisustvovali drugovi Blagoje Nešković i Boris Kidrič.

Drug Blagoje Nešković je u ime Politbiroa CK KPJ odao priznanje partijskoj organizaciji u Crnoj Gori, koja, je od početka vodila narod Crne Gore u borbu protiv buržoazije i stranih zavojevača, i u toj borbi se ovenčala slavom. Partiska organizacija Crne Gore podigla je i vaspitala niz hrabrih sinova, koji nisu žalili ni зуоје Х1у0te u borbi za pravednu stvar radnog naroda, za stvar komunizma.

Izveštaj o političkom radu Pokrajinskog komiteta, KPJ za Crnu Goru podneo je drug Blažo Jovanović. U izveštaju je iserpno prikazana borba i razvitak KP Crne Gore, slavni istorijat partiske organizacije u Ornoj Gori koja je dala, heroje kao što su bili Ivan Milutinović, Sava Kovačević, Buda Tomović i mnogi drugi. Blažo Jovanović je takođe izneo rad KP Crne Gore na, obnovi zemlje i izvršenju Petogodišnjeg plana i na kraju osudio klevetničku kampanju koja se danas vodi protiv naših naroda i naše Partije.

Izveštaj o organizacionom radu PK KPJ za Crnu Goru podneo je drug Andrija Mugoša. On je istakao da, se Partija u Omoj Gori uvek borila protiv svih frakcionaša, antipartiskih elemenata i izdajnika. Ističući da je u Oslobodilačkom ratu poginulo 15.000 sinova i kćeri omogorskog naroda, drug Mugoša je rekao da je među njima bilo 4.252 člana Partije, među kojima 854 sekretara osnovnih organizacija, 90 članova, sreskih komiteta, 25 članova, okružnih komiteta i 18 članova Pokrajinskog komiteta. Od 1.890 članova, koliko je imala Partija u Crnoj Gori na, početku rafa, ostalo je živih svega 865. Danas KP Crne Gore broji 16.945 članova, što pokazuje kako se ona u uslovima, mirne izgradnje zemlje ojačala, 1 omasovila, primajući u svoje redove najbolje i najodanije ljude.

Osnivački Kongres KP Crne Gore odobrio je rad PK KPJ za Crnu Goru i usvojio Rezolueiju o osnovnim i narednim zadacima i Rezoluciju o optužbama Informbiroa i kampanje protiv FNRJ. Kongres je takođe izabrao Centralni komitet KP Crne Gore koji ima, 37 članova, a ovaj je izvršio izbor Politbiroa u koji su ušli za, sekretara Blažo Jovanović, za organizacionog sekretara Andrija Mugoša, i članovi Savo Brković, Savo Joksimović, Jevto Šćepanović, Vlado Božović, Komnen Cerović, Spaso Drakić i Radomir Komatina.

SEDMI OKTOBAR — DAN ARTILERIJE

Sedmog oktobra Jugoslovenska armija i naši narodi prvi put su proslavili Dan artilerije. Sedmi oktobar je izabran za Dan artilerije kao uspomena na onaj istoriski datum kada je za vremo ustanka 1941 godine u Srbiji formirana prva partizanska baterija, koja je toga dana uspešno tukla, fašistički aerodrom u Kraljevu i uništila jedan avion. Vrhovni komandant Jugoslovenske armije, maršal Tito, odredio je ovaj datum za, Dan artilerije zato »da bi uspomena, na mnogobrojne junačke borbe naših artileraca, u toku Narodnooslobodilačkog rata živela u svesti rukovodećeg i boračkog sastava, Jugoslovenske armije i naših naroda«.

Rađanje i razvoj naše artilerije ima, svoj specifičan karakter kao što ga ima i cela naša borba. U teškim uslovima kad se oružje moralo otimati od neprijatelja, stvaranje artilerije bilo je daleko teže nego stvaranje pešadije. Naša, artilerija prošla, je u svome razvoju iste faze kao i cela naša Armija. Prilikom formiranja Prve proleterske brigade bilo je propisano da u njenu formaciju ulazi i artilerija. Početkom 1942 godine Krajišnici su formirali bateriju, koja se proslavila kod Bosanske Krupe i Bosanskog Novog, a posle uspešnog napada na Jajce formiran je 26 novembra Prvi haubički divizion pri Vrhovnom štabu. Artilerija je naročito porasla, posle kapitulacije Italije, kada, su naše jedinice zaplenile velike količine lakog i teškog oružja. Materijalni uslovi za, prelaz naše artilerije