Народна милиција

Зајор КОСТА ЂАЊАЦ

(О неким формама идеолошко-политичког, стручног и културно - просветног рада

Послератни уелеви, услови изградње социјализма, омогућили су свим радним људима у нашој земљи солидно уздизање по свим секторима; не ипак, не виде се свуда очекивани резултати. Ниједан припадник Народне милиције, и уопште грађанин ове земље, не може рећи да му недостаје литературе ма из које области, јер ње има. Свака наша књижара, а њих има много, пуна је разноврсне литературе, јер су народне власти уложиле све како би се омогућило широко и свестрано уздизање трудбеника. ФНРЈ.

Али, и поред повољних услова за учење и васпитање, по-

ред велике бриге народних власти и.лично друга Тита, још.

увек има било установа, било појединаца код којих уздизање не иде како треба, и не даје очекиване резултате. А зашто

Зато што свест о потреби сталног и систематског рада на васпитању и образовању није свуда на довољној вивини и што се не користе довољно и правилно разне форме и облици васпитног рада.

Пре свега мало се користи и у потребној мери није објашњен значај индивидуалног рада.

Индивидуални рад, било. на стручном, идеолошко-политичком или културно-просветном уздизању, од огромног је значаја за све, а нарочито за руководеће кадрове. О потреби овог рада говорили су нам и стално указивали наша, Партија и лично друг Тито. | :

СОвакодневна пракса и искуство говори нам да без интензивног рада на свом личном уздизању и усавршавању не може бити ни говора о неком успешном стицању потребног знања, нити може бити говора о успешном извршавању и спровођењу у живот практичних задатака који се пред нас постављају.

Дужност је припадника Народне милиције да путем индивидуалног рада употпуне своје стручно, политичко и опште образовање, да стекну и надокнаде оно што им није пружила стара, Југославија. Отуда овај рад мора бити сталан и упоран, времена се мора пронаћи. Жалбе на преоптерећеност и да се нема времена, само су изговор и доказ недовољне свести о потреби личног уздизања. Поводом овога Калињин' каже: »Комсомолци, нарочито активисти, често се жале да немају времена да читају и да се изграђују. Ја сам такође заузет човек, па ипак свакодневно одвајам време за читање. Ја свакодневно прочитам бар осам до десет страница, не аката, већ марксистичких књига, а поред тога читам и нове ствари из лепе књижевности.«

Дакле, као и друг Калињин, што је поред великих и одговорних државних и партиских задатака, могао да пронађе времена за индивидуални рад, морамо и ми исто чинити, јер је наша »преоптерећеност« свакако мања.

Индивидуални рад такође има велику улогу и на разним курсевима. Све оно што смо на курсу научили, путем индивидуалног рада проверавамо и утврђујемо.

Кад индивидуално радимо ми најлакше признајемо шта, не знамо и на та се места поново враћамо, а да то никоме не смета и никога не задржава у раду, док преко онога што нам је јасно прелазимо олако и без задржавања.

Кружоци су једна од форми рада за продубљивање, односно за разјашњење појединих теоретских проблема или савлађивање извесног градива. На кружоцима, који треба да обухвате више лица, треба износити оне нејасноће са којима се сусрећемо кроз индивидуални рад и учење. Значи, кружоци нам служе тако да на њима више људи добије теоретска 0о6јашњења по свим питањима која су остала нејасна кроз ипдивидуално учење.

Али, кружоци не могу да одиграју ону улогу која им је намењена, ако за то. не изврши све потребне припреме сваки члан кружока. Сви другови морају да имају бележнице у које ће бележити сва, нејасна питања до којих су дошли на индивидуалном учењу, а која ће на кружоку износити. ) животу, на-

6

чину и методама рада кружока нарочиту пажњу мора посветити руководилац кружока, који чим наиђе или му неко од другова, укаже на нека нејасна питања, мора да припрема и тражи објашњења, од старијих, теоретски јачих другова.

Кружоци нарочито добро могу послужити по мањим нашим јединицама, станицама Народне милиније,заправо после индивидуалног рада кружоци су им најпогоднији 'и то. због тога, то људство по станицама је свакодневно скупа и што то људство се сусреће свакодневно са једним ,те истим проблемима, а и с обзиром на њихов уједначен теоретски ниво. O

Иначе, поред материје која се изучава индивидуално или на курсу, на кружоцима, треба разрађивати и' остале проблеме ма из које области науке и уметности, уколико је то потребно да би се материја која се учи добро и правилно разумела.

Поред кружока од великог је значаја семинарски рад. Организовањем семинара нарочито треба да се баве другови руководиоци. Стварање актива предавача и прорада тежег материјала ма које врсте, који треба да се широко пренесе на, све припаднике Народне милиције, треба редовно да сб спроводи овим путем.

Међутим да би прорада, неког материјала, на семинару била успешна, потребно је пре свега водити рачуна да они не буду гломазни. Најбољи се успех постиже, ако се семинар организује за 5—20 другова. Отуда за руководиоце Народне милиције (шефове, помоћнике шефова, управа и др.) добро је организовати семинаре по седиштима бивших округа, док за командире станица, и друге долазе у обзир среска места и слично, што зависи од терена и бројног стања. Мали број другова, поред осталог, са мање се трошкова окупља, лакше се смешта и мање времена губи на путу, а што је најважније са мањим бројем другова постоји могућност да се свакоме појединачно пружи што већа помоћ у савлађивању материје. | :

Даље, за успешан рад семинара потребно је брижљиво извршити све припреме, пре свега. референт-предавач треба претходно да добро проучи и,обради теме које ће обрадити на семинару, затим да обезбеди потргбну литературу у онолико примерака, колико ће бити другова на семинару, да: обезбеди просторију у којој ће се држати реферати и консултације, као и неколико мањих у којима ће. се радити по кружоцима и индивидуално. План и распоред рада мора бити унапред састављен, наиме одреди се време за држање реферата, рад по кружоцима, индивидуални рад, консултацију и одмор. Рад је на семинарима, интензиван и он траје обично 12—14 часова дневно, а конкретно за наше прилике, о обзиром на преоптерећеност у служби, најбоље би било организовати семинаре који би трајали један, два, или три дана, иначе се могу организовати и вишедневни семинари ако за то постоје јачи оправдаци разлови.

У раду семинара од највећег су значаја консултације и њима треба посветити највећу пажњу. На консултацијама, треба, да се начелно и теоретски дају тумачења свих места, из теме која је обрађивана, као и да се кроз дискусију пружи помоћ друговима да темељито упознају материју коју су проучавали, да им се пруже објашњења, по свему нејасном и да се исправе У ономе што су ехватили и постављали неисправно.

Дакле, поред курсева и школа, које имамо, а прекб којих се обухвата само један мањи део припадника Народне милиције, и који имају периодичан карактер, индивидуалном раду, раду путем кружока и семинара, као формама рада по идеолошко-политичком, стручном и културно-просветном уздизању, мора бити посвећена. највећа брига. У овом смислу треба тра: жити могућност за њихову што ширу примену. Без сталног н систематског рада, а углавном бев. поменутих форми рада, не може се замислити стручно, културно и политичко уздизање припадника Народне милиције, па према томе ни практично остварење задатака које су. пред нас поставили наши народи, наша Партија и друг Тито, | ;