Народна милиција

тен га мавга.

Леп успох у хватању штпекуланата и црпоберзијанаца постигао је у врло кратком времену Јанисе Јоже, командир Станице Народне милиције у Орможу. Он је успео да добро организује обавештајну мрежу н да на тај начин онемогући на свом рејону рад шпекулантским и црноберзијанским елементима. Њему је пошло за руком да пронађе једну такву банду, која је нашироко расплела своју мрежу, а којој су на челу били познати шпекуланти Мајцен Јакоб и Цветко Мартип из села Цветковци, Среза птујског. Оба ова бандита ће одговарати за вишемилионске вредности. Поред овог великог успеха Јанисе је имао још неколико успеха, који су мањи, али су ипак знатни. Тако је он у року месец дана успео да пронађе неколико шпекуланата и да им заплени робу у вредности од 113.000 динара.

да такав савестан и пожртвован рад командир станице Јанисе Јоже је писмено похваљен и новчано награђен.

Патрола Народне милиције Станице Солакова Кула, Срез коњички, у саставу Тркља Рајка као вође патроле и Магазин Ђуре као пратиоца, налазила се у редовном обиласку. Вршећи правилно своју дужност, патрола је сазнала преко своје оба: вештајне мреже да се у кући Југ Мује налази већа количина дувана са којом се шверцује. Патрола је решила да шверцере похвата и дуван на лицу места заплени. Вођа патроле Тркља Рајко узео је ствар у своје руке и када је тачно проверио добијене податке решио је да изврши претрес стана. Позвао је два сељака из истог села и приликом претреса стана пронашао 20 кг дувана намењеног шверцу, машину за резање дувана и једну војничку пушку са скраћеном цеви. Тако је сналажљивошћу и самонницијативом патроле пронађен и спроведен на родним властима шверцер са дуваном и бесправни носилац војног оружја.

За савесно вршење своје дужности, сналажљивост и самоиницијативу другови Тркља Рајко и Магазин Ђуро су похваљени. ж

Још од месеца јуна прошле године учестале су крађе пакета и разних других ствари из набавно-продајне задруге у Бајовом Пољу, Срез дурмиторски. Крадљивац је био врло спретан тако да му је за дуго време успевало да врши провале, а да не буде ухваћен. Особље задруге знало је да се врши крађа у задрузи и покушало је само да ухвати крадљивца. Када им то није пошло за руком они су ствар пријавили командиру станице Народне милиције Маловић Радовану, који је одмах подувео превентивне мере да се даља крађа спречи, а нистовремено почео трагати за крадљивцем. Препреденост крадљивца и способност у вршењу провала приморала је Маловића да уложи много труда у проналажењу начина како би ушао у траг овом окорелом провалнику. Маловић је био приморан да редовно поставља заседе само да би га ухватио. Тако је једно вече око 22 часа крадљивац Јововић Аћим покушао да изврши поново крађу у задрузи. Заседа, коју су сачињавали милицнонари Ђурчић Светозар и Благојевић Мирко, дозволила је крадљивцу да уђе у задругу и да узме неке пакете, а потом га лишила слободе. Тако је упорним радом у трагању за крадљивцем успело станици Народне милиције да ухвати и онемогући у свом штеточинском раду овог криминалног типа.

Командир станице Маловић Радован и милиционари Ђурчић Светозар и Благојевић Мирко су за пожртвован рад п умешност у служби похваљени од стране Министаретва унутрапњих послова НР Црне Горе.

Милиционар Живановић Милутин налазио се на редовној дужности као спроводник путничког воза. Сарајево— Дубровник. Као и увек он је своју дужност вршио будно и савесно. На железничкој станици у Брадини ушао је у воз један путник који се Живановићу, на први поглед, својим држањем учинио сумњив. Живановић му је пришао и затражио легитимацију. Приликом легитимисања путник је показао уверење о демобилизацији и карту за кредитирану вожњу говорећи притом да

путује кући са отелужења војног рока. Међутим, ово није смело Живановића и он је почео да детаљније испитује тога путника. Поред свих његових исправа он му се и даље чинио сумњивим. Приликом даљег испитивања непознати се почео у својим нзјавама заплетати и давати противуречне изјаве. Притешњен унакреним питањима спроводника воза, непознати је коначно признао да он није демобилисани борац, већ осуђеник Анте Матковић, који је побегао са радилишта у Сарајеву. Живановић га је одмах лишио слободе и предао надлежним властима.

За савесно вршење дужности милиционар Живановић Милутин је похваљен и новчано награђен од стране Министаретва унутрашњих послова ПИР Босне и Херцеговине.

Управа Народне милиције у Ивањици сазнала је да се у селу Радољево скрива бандит Недељко Стефановић, бивши резервни капетан друге класе бивше југословенске војске. Одмах по сазнању Управа је одредила милиционаре Брадић Аксентија, Калушевић Младена, Рајковић Марка, Вујошевић Маринка и Костић Ратомира и ставила им у задатак да истог бандита, који је био наоружан, ухвате, односно ако буде давао отпор, ликвидирају. Пошто је Брадић добро познавао овај терен то је он преузео руководство над оделењем и пошао на задатак. Међутим, бандит је преко својих јатака сазнао да су милиционари кренули за њиме у потеру, те је из истог села утекао у село Лука, Среза драгачевачког и ту се сакрио у штали једног свога јатака. Друг Брадић је са оделењем претражио цели терен у дужини око 20 километара, али је све било узалуд. Но Брадић није клонуо. Он је наставио даље да трага и да се распитује за бандита. Преко своје обавештајне мреже, он је сазнао где се бандит налази. Пронатпао је жену која је бандита екрила и наредио јој да оде у шталу и узме од бандита оружје, док је он са милиционарима опколио шталу. Видећи да му је отпор узалудан бандит се предао.

За, савесно вршење дужности другови милиционари су похваљени и награђени.

Милиционар Стојановски Георги, на служби у Скопљу, истиче се пожртвованошћу, самонницијативом и | упорношћу. Он је у више наврата успео да открије разне шпекулантске и криминалне типове и да им онемогући њихов штеточински рад. Највећи успех он је постигао када је успео да открије и похвата једну од најопаснијих банди џепароша, којој је на челу био познати џепарош Драгутин Јовановић, који је као криминалац био познат још у бившој Југославији. Поменута банда се састојала од пет џепароша. Колико. је та банда била опасна види се само из овог једног примера. У возу између Крагујевца и Скопља ова банда је за један дан извршила 25 џепних крађа. На железничкој станици у Скопљу они су извршили 9 крађа. Приликом такве једне крађе на железничкој станици у Скопљу, успело је милиционару Стојановски Георгиу да им уђе у траг и да једнога од њих ухвати, док су остали продужили за Велес. Хватањем овога бандита откривени су и похватани и остала четворица. Тако је, захваљујући савесном вршењу дужности Стојановски Георгина, ова банда похватана.

За ревносно вршење дужности милиционар Стојановски Георги је писмено похваљен.

Милиционар Пузигаћа Бориша, на дужности у Сарајеву, као пратилац возова показао је нарочито залагање у служби. Приликом пратње воза од Дубровника, до Сарајева, савесно вршећи своју дужност, он је успео да открије и ухвати двојицу познатих шверцера Прекало Анту ин Слишковић Марка. Ови бандити су покушали да прокриумчаре 41 кг. дувана, а када им то није успело, захваљујући Пузигаћи, они су покушали да га подмите нудећи му 3000 динара. Милиционар Пузигаћа је био свестан своје дужности и'то је с презиром одбио, а обојицу шверцера лишио слободе и спровео у станицу Народне милиције. Ово није једини пример залагања у служби именованог. Он је већ пре успео више пута да уђе у траг шверцерима и да их похвата.

За ово дело Пузигаћа Бориша је писмено похваљен.