Народна милиција

Veliko olakšanje u lečenju te grupe bolesti bila je za lekare i bolesnike pojava sulfamidnih preparata. Primena ovih preparata u lečenju svih septičnih stanja (»trovanja Кгу1«), zapalenja pluća i tripera označavala je znatan napredak u po-

ređenju sa primenom mnogobrojnih starih, svih manje ili više

bezuspešnih, sredstava za lečenje tih bolesit. Njihovom. pojavom je već veliki broj infekcija bio. uspešno lečen.i oni su opravdano vrlo brzo dobili široku primenu. ~ e M Sulfamidnih preparata ima mnogo, svi su oni dobri, ali je za sada među njima najbolji sulfatiazol. Ova grupa preparata upotrebljava se u obliku tableta, injekcija, praha za posipanje i masti za mazanje rana. Upotreba sulfamida je vrlo efikasna kod mnogih obolenja, kod nekih čak efikasnija nego ma koji drugi lek. Takav. je slučaj sa srdoboljom (dizenterijom). No kao i sve druge lekove i njih treba koristiti samo po savetu lekara.

Na ovim preparatima zadržali smo se opet malo duže zbog.

toga što oni mnogo puta mogu potpuno :da zamene pehnicilin. Naročito obzirom na jednu osobinu penicilina o kojoj ćemo kasnije govoriti.

Otkriće lekovitog dejstva penicilina pretstavlja veoma značajan napredak u medicinskoj mauci. Penicilin je ustvari

preparat izvađen iz jedne vrste gljiva, odnosno buđi. Vero-.

vatno da je kao povod za izučavanje izvadaka iz buđi u cilju borbe protiv razvoja zaraznih klica poslužilo narodno iskustvo. Poznato je da se i kod nas u nekim krajevima na rane radi lečenja stavlja buđav hleb. Taj izvadak, preparat iz buđi, poznat pod imenom penicilin, pokazao se kao vrlo moćan i uspešan lek kod bolesti koje su i pre njegove primene prilično uspešno lečene sulfamidnim preparatima, ali čije je lečenje bilo ipak nedovoljno sigurno, a uz to je i dugo trajalo. Kao i sa mnogim drugim efikasnim novim lekovima tako su lekari i sa penicilinom pokušali da leče vrlo raznovrsne bolesti. Međutim, pokazalo se da on ubistveno deluje samo na određene vrste klica a da je kod drugih bez ikakvog dejstva. Tako je utvrđeno da penicilin najuspešnije deluje na mikrobe koji izazivaju sepsu (»trovanje krvi«) kod porodilja ili kod pobačaja, zatim na mikrobe koji izazivaju zapalenje pluća, na mikrobe tripera (gonoreje) kao i na sve vrste gnojenja. Upotreba penicilina dala je do sada delimično povoljne rezultate i kod lečenja jedne bolesti kod koje je do sada smrt manje više bila neizbežna i kod koje su i sulfamidni preparati bili potpuno bezuspešni, a to je kod tako zvanog produženog tihog zapalenja unutarnje srčane maramice (opne).

Penicilin se daje u injekcijama. U prvo vreme je davan u manjim a sada ga lekari prema vrsti bolesti daju u ogromnim količinama. Naročitim probama određuje se i meri kod peni-

· cilina sposobnost da ubije kužne zarazne klice. Ova sposobnost se izražava. određenim brojem jedinica. Za laka septična stanja ili gonoreju dovoljno je 200.000 jedinica. Međutim, kod

zapalenja pluća i težih infekcija upotrebljavaju se milioni .

jedinica penicilina. Za lečenje zapalenja unutamje srčane maramice daje se prosečno oko 30 miliona jedinica. Injekcije su u početku davane na svaka tri sata po 20.000 jedinica, kasnije je taj metod davanja injekcija izmenjen. Sada se prema vrsti bolesti daje čisto u količinama od pola ili celog miliona jedinica ujedanput, ali opet produženo na po tri sata. Ovakav način davanja potreban je zbog toga što penicilin radi uspešnog dejstva mora stalno da kruži u krvi pa kako ga organizam sa mokraćom vrlo brzo izbaci napolje, to ga treba stalno u određenim razmacima vremena davati. Uostalom to je stvar lekara kako će ga i u kojoj količini davati. Za nas je važno da· znamo da penicilin ne leči sve, već samo određene bolesti sa određenim i poznatim prouzrokovačima. Ali mi treba da znamo još jednu stvar o penicilinu a to je da se izvesni mikrobi na koje on inače deluje uspešno, naviknu na njega, postanu neosetljivi — otporni, penicilin na njih više ne deluje ubistveno. Poznavajući ovu činjenicu mi ne smemo pe-

nicilin upotrebljavati za beznačajne stvari jer bi time postigli neželjeni rezultat. Izlečili bismo jednu laku infekciju. ali bismo istovremeno izvesne vrste mikroba navikli na penicilin i ovaj više ne bismo mogli sa uspehom primeniti onda kada bi nam njegova primena bila najpotrebnija. Zbog toga je bolje kod tih beznačajnih obolenja radije i dalje upotrebljavati razne sulfamidne preparate. No i pored toga penicilin danas u borbi protiv raznih septičnih stanja pretstavlja takvo sredstvo lečenja kakvo lekari do sada u svojim rukama nisu imali.

Streptomicin je takođe izvadak (preparat) izvađen iz jedne specijalne vrste gljiva. Ali za razliku од O koji je već oproban i siguran lek za mnoge određene bo _. i, streptomicin je još uvek u ispitivanju. Tako-je utvrđeno da i

on deluje ubistveno ili sprečava razvoj izvesnih bakterija njegova primena ipak još nije bez ikakve opasnosti po bolesnika i ona treba još uvek da bude pod strogom kontrolom stručnjaka. Streptomicin ubija neke zarazne klice ali je svoju popularnost brzo stekao zbog toga što se kao lek daje kod izvesnih vrsta tuberkuloznih obolenja. Utvrđeno je, naime, da streptomicin povoljno, bar privremeno i u izvesnom broju slučajeva, deluje kod tuberkuloznog zapalenja moždanih opni, kod tuberkuloznog obolenja grkljana i creva, kod takozvanih tuberkuloza krvne i eksudativne forme itd.

Razume se, upotreba streptomicina je toliko skorog datuma da još nema dovoljno vremena da bi se trajna vrednost njegovog povoljnog dejstva mogla dokazati. Privremeni uspesi ne moraju biti trajni i često to nisu, ali to ostaje često nepoznato. Dakle, nije nikakvo čudo što je sa takvim stanjem stva– Ti potražnja streptomicina najedanput postala skoro fantastična. Tražili su ga svi tuberkulozni bolesnici, i često nudili ogromne svote novca za njega. Našli su se čak i ljudi koji su lakovernom svetu za skupe pare prodavali razne praškove pod imenom streptomicina.

Međutim, naši stručnjaci su se odmah po pojavi njegovoj prihvatili proučavanja ovog novog leka i zauzeli potpuno pravilan stav po pitanju njegove upotrebe i efikasnosti. |

Meseca jula t. g. u Parizu se sastao Međunarodni komitet stručnjaka, sazvan od strane svetske zdravstvene organizacije Ujedinjenih nacija i doneo odluke koje se u potpunosti podudaraju sa stavom naših stručnjaka i naših odgovornih rukovodilaca. Na ovom sastanku je utvrđeno da se za sada streptomicin može smatrati uz dosadašnje opšte lečenje samo kao pomoćno sredstvo za lečenje tuberkuloze, ali, što je još važnije, Komitet stručnjaka je tražio od Izvršnog saveta Organizacije ujedinjenih nacija da uputi zahteve svima odgovornim vladama da streptomicin zabrane u privatnoj prodaji i da ga daju samo ustanovama i medicinskim centrima specijaliziranim za proučavanje, dijagnozu i lečenje tuberkuloze.

Naša država i pre tih preporuka, baš u duhu njihovom, a i sada, nabavlja izvesne količine streptomicina, ali ga stavlja na raspoloženje kliničkoj bolnici (grudnom i zaraznom odelenju i upravama sanatorijuma za tuberkulozu da ga oni primenjuju kod onih slučajeva kod kojih utvrde da je njegova. primena potrebna i opravdana.

Dosadanje iskustvo sa primenom streptomicina još ne može da opravda onu nadu koja je u njega polagana i koju od njega očekuju mnogi bolesnici, njihove porodice i lekari. Jedno s toga, što je kod velikog broja slučajeva dejstvo privremeno, posle izvesnog poboljšanja nastupa ponovo pogoršanje sa smrću, a s druge strane što je za uspešno dejstvo potrebna toliko velika količina leka da ona ozbiljno remeti pravilno funkcionisanje nekih delova nervnog sistema (gluvoća, gubljenje orijentacije, oduzetost itd.). No kako je tuberkuloza naročito u svom poslednjem stadijumu vrlo teška bolest to je razumljivo da se bolesnici i njihove porodice grčevito hvataju

.za ovu poslednju, makar i ne mnogo sigurnu mogućnost, kao

davljenik za slamku, pa insistiraju i traže streptomicin.

Važno je da naši ljudi maju da se streptomicin za sada daje samo u sanatorijumu za tuberkulozu i kliničkoj bolnici prema mišlenju i pod kontrolom naših najboljih stručnjaka za tuberkulozu i da se za njega dsključivo na te ustanove treba da obraćaju. ·

Naposletku, pored toga što smo već rekli da za sada ima vrlo malo sigurnih podataka o trajnom uspehu lečenja nekih oblika tuberkuloze streptomicinom treba reći još i to da se prema mišlenju nekih stručnjaka, kao i pri upotrebi penicilina, pod dejstvom streptomicina stvara sloj tuberkuloznih mikroba otporan prema streptomicinu. Ovo je, uostalom, samo pretpostavka jer mnogi stručnjaci još uvek tvrde da streptomicin ustvari i ne deluje na same mikrobe tuberkuloze već na tako zvane sekundarne infekcije koje se nakaleme na tuberkulozu. :

U svakom slučaju može se, na završetku, reći to da se od streptomicina ne može mnogo očekivati u lečenju tuberkuloze. Naučnici se trude da pitanje upotrebe streptomicina reše što je mogućno pre, ali za sada, za lečenje tuberkuloze ostaju još uvek na snazi dosadanji metodi i sredstva i njih treba koristiti. Streptomicin še može upotrebiti jedino kao pomoćno sredstvo i to samo u slučajevima koje odrede stručnjaci za tuberkulozu. \

25