Народна милиција
У ЗЕМЉИ
МАРШАЛ ТИТО — ПРВИ ПОЧАСНИ ЧЛАН СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА
Најугледнија, српска научна установа — Српска академија. наука прогласила је маршала Тита за свог првог почасног члана. Свечано проглашење извршено је на скупу Академије 12 новембра.
Захваљујући се на овом високом признању, маршнал Тито је рекао да он у томе гледа признање не само за свој рад, већ и признање Комунистичкој партији Југославије и да су његове
заслуге — заслуге КПЈ. Указујући на чињеницу да су људи.
»од науке у нашој земљи не само схватили већ и одобрили дубоке друштвене промјене и да одобравају пут, којим наша земља, иде у социјализам«, друг Тито је рекао да је баш та чињеница највећа награда и признање »како за мене тако и за све остале другове који служимо и служићемо вјерно нашим народима, у циљу остварења њихове срећне будућности.«
Пошто је истакао значај науке у новој социјалистичкој Југославији, у победоносној изградњи социјализма у нашој земљи, маршал Тито је позвао све научне раднике да ставе своје знање и снагу у службу наше социјалистичке домовине и рекао:
»Код нас наука има велики значај, јер она служи само томе да се створе чим бољи услови живота свих радних људи наше земље, да се“ подигне стандард живота на виши степен. Тек у социјалистичком друштву плодови напорног научног рада могу наћи своју пуну примјену, тек ту они постижу сврху којој научник тежи а та је да резултатима свога научног рада усрећи људску заједницу.
Ја сам дужан да одам признање многим нашим научницима, могу рећи огромној већини, зато што су се они свим снагама посветили научном раду да би дали свој драгоцјени удио у нашим општим; напорима за изградњу социјализма, у Hamoj земљи. Они су у томе свом раду до данас већ постигли велике и драгоцјене резултате по нашу земљу.«
ПРВИ КОНГРЕС ЈЕДИНСТВЕНИХ СИНДИКАТА ; ЈУГОСЛАВИЈЕ
Први конгрес ЈОЈ, који је одржан у Београду од 24 до 28 октобра, претставља важан догађај за даљи рад и развитак класних синдиката у нашој земљи. На њему су изнета и резимирана богата искуства из историје нашег синдикалног покрета пре рата, а нарочито после ослобођења. Истакнута, је изванредно значајна улога синдиката у остварењу Петогодишњег плана, и изградњи социјализма, у организовању и повезивању радничке класе и донети су закључци и смернице за будући рад, за савлађивање задатака, које пред наше синдикате као и пред цео радни народ постављају КИЈ и друг Тито.
Конгрес је у име ЦК КПЈ и Савезне владе поздравио друг Борис Кидрич, који је говорио о значају планске 1948 године за нашу Петолетку и нагласио да ће, упркос материјалних тешкоћа, којима, се придружила и клеветничка кампања, против
"наше Партије и наше земље и то баш с оне стране са које смо
могли да очекујемо само помоћ, радничка, класа ипак извршити све постављене задатке.
»Можемо данас да подвучемо, рекао је друг Кидрич, да ће упркос свих околности план пресудне 1948 године бити у целини узев и у решавајућим гранама — победоносно извршен.
Нема сумње другови, да ће наша радничка класа у овој ситуацији најбоље доказати своју верност ствари социјализма, своју непоколебиву верност марксизму-лењинизму тиме што ће још упорније изграђивати социјализам у својој земљи све до његове пуне победе, што ће се још више заложити за извршење нашег Петогодишњег плана,«
Друг Кидрич је такође изнео и све задатке за чије остварење треба да. се бори радничка класа у планској 1949 години,
26
истичући нарочито питање повећања продуктивности рада, квалитета производа и планске дисциплине.
Извештај Централној: одбора ЈОЈ поднео је друг Ђуро Салај. Он је исцрпно приказао историјат развитка радничке класе у нашој земљи и борбену улогу класних синдиката у старој Југославији, па је затим нарочито подвукао борбу Јединствених синдиката, за обнову и изградњу земље, наводећи многобројне податке о испуњењу и премашењу плана производње у годинама после ослобођења. У првој планској години — 1947 план индустриске производње извршен је за 10697, у пољопривреди 97%, у шумској привреди 95%•, у саобраћају 104,80/0. Индустриска производња порасла је у првој планској години у поређењу са, 1989 aa 67%.
У првом полугодишту друге планске године план производње у индустрији извршен је за. 1089, у саобраћају 108,7%, у грађевинарству 95,79 итд. У поређењу са првом планском годином, индустриска производња, је у 1948 порасла за 61".
Друг Салај је затим говорио о ономе што је радничка класа, добила у новој народној држави у којој је остварила сва своја права. Он је истакао бригу, коју држава води о радницима и намештеницима и која се огледа у изградњи радничких станова, плаћеном годишњем одмору, у отварању синдикалних одмаралишта, културно-просветном раду међу члановима синдиката, за, који је Савезна влада доделила пола милијарде динара, у бризи да се што више побољша снабдевање радног народа итд.
У исто време наши синдикати су дали низ конкретних доказа своје солидарности са међународним радничким покретом. Да је радничка класа Југославије остала верна начелима, пролетерског интернационализма, доказ је велика морална подршка и материјална помоћ коју су наши радни људи пружили борбеном шпанском народу, грчком народу, народу Албаније, француским рударима, а да се не говори о широкој културној сарадњи са синдикалним покретима широм целог света.
У Револуцији о непосредним задацима ЈОЈ, коју је донео Конгрес, истакнути су као основни задаци синдикалних организација даље омасовљење синдиката, уздизање синдикалних кадрова, појачавање борбе за омасовљење ударништва, за унапређење рада, за стручно подизање радника, за правилно награђивање према радном учинку, затим брига за побољшање станбених услова и снабдевања радног народа, за бољи рад службе социјалног осигурања, за проширење мреже радничких одмаралишта, за појачани идеолошко-политички и културнопросветни рад. |
Први конгресе JOJ оштро је осудио клеветничку кампању против наше Партије, па према томе и против радничке класе и целе наше земље и изразио одлучну 'епремност да и даље ради свим снагама на учвршћењу међународне солидарности OL а II Каран протона елен и и са -интересима, и борбом међу-
„и демократског антинимперијалистичког фронта на челу са Совјетским Савезом,
ОСНИВАЧКИ КОНГРЕС КП БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Спроводећи у дело одлуку Петог конгреса КПЈ, партиска организација у HP Босни и Херцеговини сазвала је Оснивачки конгрес на коме је основана Комунистичка партија Босне и Херцеговине. Тиме су све наше народне републике добиле своје комунистичке" партије.
Оснивачки конгрес КП Босне и Херцеговине поздравио је у име ЦК КИЈ члан Политбироа, друг Моша Пијаде. Он је истаПо па о пен Херцеговина биле оне покрајине у којима, је борба, Срба и Хрвата била дотерана, до врхунца и 7 "нај
. i | ал 3 страшније жртве. са а
»Али управо због тога, рекао је друг Пијаде, Босна, и Херцеговина. биле су у Народноослободилачком рату и народној реводуцији оне покрајине где је свест народних маса, доведе-