Народна милиција

U ZEMLJI

MARŠAL TITO IZABRAN ZA PRVOG POČASNOG ČLANA SLOVENAČKE AKADEMIJE

Maršal Tito proglašen je na svečanom skupu Slovenačke Akademije znanosti i umetnosti u Ljubljani za njenog prvog počasnog člana. U govoru, koji je tom prilikom održao, maršal Tito se zahvalio na visokoj počasti, pa je zatim govorio o internacionalizmu i o nacionalizmu, o pravilnom rešenju nacionalnog pitanja u novoj Jugoslaviji, o procesu naših unutarnjih odnosa, o razvitku naše državne zajednice itd.

Govoreći o odnosu između socijalističkih zemalja u vezi 8 poslednjim žalosnim događajima i kampanjom protiv naše zemlje, maršal Tito je rekao: 5

»Ja moram ovdje da podvučem činjenicu da bismo mi izgrađivali socijalizam u našoj zemlji još brže i lakše, kad nam pri tome ne bi pravili smetnje neki rukovodeći ljudi u zemljama narodne demokracije. Razumije Se. Stevi какау danas zauzimaju odgovorni ljudi, komunisti protiv naše zemlje nije stav kakav bi odgovarao odnosima između socijalističkih zemalja...

O tome da li smo mi nacionalisti ili nismo ja mogu kazati slijedeće: mi smo taman toliko nacionalisti koliko je potrebno da razvijemo kod naših ljudi zdrav socijalistički patriotizam, a socijalistički patriotizam jeste u svojoj suštini internaciona– lizam. Socijalizam ne traži od nas da se odreknemo ljubavi prema svojoj zemlji, socijalističkoj zemlji, da se odreknemo ljubavi prema svome narodu.«

MARŠAL TITO POSETIO TRBOVLJE

Maršal Tito posetio je veliki rudnik Trbovlje u Sloveniji. Oduševljeno dočekan i pozdravljen od strane rudara, Maršal je obišao ceo rudnik i interesovao se za Uslove života i rada rudarskih radnika. Tom prilikom Maršal je govorio okupljenim rudarima o važnosti ispunjenja plana u rudarstvu i zadržao se na pitanju štednje rekavši:

»I pitanje štednje je takođe vrlo važna stvar. Ja ne govorim samo o štednji novca, koja je takođe važna, već mislim na štednju materijala. Kod nas se, kao što znate, gradi na svim stranama, ali neki grade neplanski i utroše dvaput više materijala nego kad bi imali plan i racionalnije koristili materijal. Ja znam mnogo primjera, gde se materijal razbacuje...« GOVOR MARŠALA TITA NA KONGRESU SKOJ-A I NARODNE OMLADINE

Ističući značaj stvaranja jedinstvene omladinske огвапzacije i ukazujući na to da su sazreli svi uslovi da se u našoj zemlji dve velike omladinske organizacije spoje u jednu, maršal Tito je ma Kongresu SKOJ-a i Narodne omladine postavio pred našu Narodnu omladinu četiri najvažnija zadatka: vaspitavati se teoretski i stručno, vaspitavati se politički kroz organizaciju Narodne omladine, fizičko i predvojničko obrazovanje omladine i učešće omladine na dobrovoljnim гадоvima. Govoreći na kraju o teškoćama u ispunjenju plana, maršal Tito je rekao:

»...Ja govorim najviše baš o tim teškoćama a ne o uspjesima zbog toga da bi svaki bio unapred spreman i na najteže i da u isto vrijeme svakome bude jasno da mi možemo i još veće teškoće savladati. Potrebno je samo sačuvati naše jedinstvo naroda i Partije, potrebno je sačuvati vjeru u našu pobjedu. Mi se ne bojimo govoriti otvoreno o tome, da svako čuje, pa čak i oni, koji nam ne žele dobro. Neka čuju i takvi, neka trljaju od radosti ruke, kako mi nećemo izgraditi socijalizam; ali neće dugo trljati ruke, nego će jednog dana trljati oči, kada vide da su im ostale uzaludne sve nade.«

DRUGI KOGRES KOMUNISTIČKE PARTIJE HRVATSKE

U Zagrebu je od 21 do 26 novembra održan Drugi kongres Komunističke partije Hrvatske. U ime CK KPJ Kongres je pozdravio član Politbiroa drug Milovan Đilas, koji Je istakao uslove u kojima se odvija žestoka bitka za izvršenje Petogodišnjeg plana i pošto je podvukao da neprijatelj ne врауа i da pokušava da pribere snage i pređe u protivnapad, on je dalje rekao:

»Razumije se njegovi su pokušaji unapred osuđeni na neuspeh. Ali mi bismo bili kratkovidi i došli bismo sami u opasnost da dobijemo batine, ako bismo se zadovoljili samo tom konstatacijom. Stara je istina da onog neprijatelja, koji neće da složi oružje — treba potući i razoružati. Danas neprijatelj pokušava da nađe zaklon na razne načine: on se skriva u državnom aparatu, on se uvlači u Narodni front, on pokušava da prodre i u samu Partija ı da бак 1 џ njoj rovari, obično se prikrivajući »principijelnim« razlikama s Partijom, »internacionalizmom«, »odanošću« SSSR-u i tome slično. On gleda da zaustavi tempo rada, da raznim birokratskim smicalicama uspori i zapetlja posao, on iskorišćava neznanje, na= ivnost i neukost radnih ljudi i uopšte ljudi, odanih domovini i socijalizmu. Sve to moraju komunisti uočiti, stamo učeći da otkrivaju neprijatelja, ne neprijatelja uopšte, jer to nije teško, nego onog konkretnog, glavnog neprijatelja, ·koji a datoj situaciji, na datoj etapi, razvija najveću aktivnost i vuče za sobom ne samo manje više aktivne, nego i pasivne naše neprijatelje, pa čak koleba i one, koji su, po svom životu naši prijatelji i saveznici«,

Kongres je saslušao Politički izveštaj Centralnog komiteta KPH koji je podneo drug Vladimir Bakarić i koji sadrži iscrpnu marksističku analizu rada partiske organizacije u Hrvatskoj između Prvog i Drugog kongresa. Drug Bakarić je govorio o radu radu Partije pre rata, u borbi protiv okupatora i posle oslobođenja i istakao nedostatke i ogromne uspehe koje je postigla KPH do danas boreći se za pravilnu liniju KPJ protiv svih izdajnika, oportunista i kolebljivaca.

Organizacioni izveštaj podneo je drug Antun Biber, a referat o izgradnji socijalizma i narodne vlasti u Hrvatskoj drug Dušan Brkić,

U Centralni komitet KP Hrvatske izabrano je. 57 članova a u Politbiro 11 na čelu sa drugom Vladimirom Bakarićem.

Drugom kongresu Komunističke partije Hrvatske priSustvovao je maršal Tito, koji je tom prilikom održao govor.

U svome govoru drug Tito je istakao važnost načina rukovođenja i ulogu komunista u rukovodstvu naše zemlje kao i to kako komunisti treba da rukovode izgradnjom 50cijalizma. Drug Tito je oštro kritikovao nedostatke u snabdevanju i rekao:

»Da smo mi na vrijeme uočili te nedostatke, onda ne bismo dopustili da nam se, na primjer, takva stvar kao što je pomanjkanje šibica i slično pretvori u politički problem na selu. Vlast, koja ne može da riješi takva pitanja, to je slaba vlast — tako rezonuje običan radni seljak na selu...

Mi treba da budemo načisto s tim da će borba s kapitalističkim ostacima na selu biti još žestoka. Ona se već danas Sve oštrije i oštrije ispoljava na svakom koraku. Ti ostaci kapitalizma na selu imaju vrlo plodno tlo onda, kad mi previdimo te i takve stvari, odnosno griješke koje bismo mogli otstranMi..,.«

Govoreći o savlađivanju teškoća u socijalističkoj izgradnji Maršal je rekao: 4

»Nastali su, ne našom krivnjom, takvi uslovi da je baš ovaj faktor, to jest vanjska pomoć naših prijateljskih soci- . postupci policije izazvali su ogorčenje širom čitave zemlje. Uprkos terorističkih mera italijanske reakcije solidarnost radnika sve više raste i njihova odlučnost u borbi za Dposti-