Народна милиција

Генерал-мајор ФИЛИП БАЈКОВИЋ

СЕДМА ГОДИШЊИЦА

НАШЕ АРМИЈЕ

Двадесетдругог децембра ове године навршило се седам тодина» од када су наш Централни комитет и друг Тито формирали Прву пролетерску бригаду, прву регуларну јединицу наше Армије, која је имала све особине, које треба. да, поседује свака јединица модерне армије. Наши народи прослављају 22 децембар 1941 године као дан рођења своје Армије.

Зачеци стварања наше Армије датирају од раније. Централни комитет наше Партије на челу са другом Титом је пре напада Хитлерове Немачке на Југославију, већ 1988 године, организовао, преко партиских организација предвојничку обуку за комунисте и комунистичку омладину, мобилисао напредне жене по унутрашњости земље у болничарске курсеве и приступио формирању добровољачких батаљона из редова радничке и напредне студентске омладине. Наше партиско руководство је упоредо са овим, водило курс на заузимање позиција у бившој југословенској војеци стварајући илегалну партиску организацију међу официрима.

Непосредно након окупације наше земље од стране Хитлеponeke Немачке и фашистичке Италије наша Партија развила је најпунију иницијативу на припремама за оружани устанак. Поред прикупљања оружја, муниције и другог ратног матери-

Жјала приступило се свуда организовању и војничком обучавању ударних група, које су се, до почетка устанка, оспособиле за, вршење војничких операција против окупатора. Првих дана устанка формирани су водови, чете и батаљони у оквиру шта бова одреда, који су у тим данима прететављали највиши облик командовања, на једној одређеној територији. Током 1941 године наши партизански одреди су, у оружаним окршајима и биткама, са окупатором и свима његовим квислиншким и издајничким јединицама, постигли низ крупних победа у свим крајевима наше земље. Под ударцима наших војних јединица непријатељ је био принуђен да напушта многе територије. Наши одреди запоседали су ове територије. Прве јединице наше Армије претстављале су сигуран ослонац Партији за рушење етарог бирократског државног апарата, који је био преузео окупатор и претворио га у своја упоришта за провођење окупаторске политике, за борбу против народа и народне револуције. Они су у многоме помогли Партији на успостављању народних одбора као нове револуционарне власти.

Комунистичка партија Југославије, очеличена у жестокој дугогодишњој борби против ненародних режима, била је и организационо и политички спремна да, у тешким данима окупације, преузме судбину народа у своје руке и» да га смело поведе у оружану борбу — она је била у сваком погледу дорасла да води народне масе организовано и са планом кроз читави ток наше народне револуције. Нали Централни комитет на челу са другом Титом зрело и мајсторски је применио

· маркенетичко-лењинистичко учење о оружаном устанку ин револуцији на нате прилике. Благодарећи околности што су се у тим тешким данима на челу наших народа ставили друг Тито и Централни комитет КПЈ устанак наших народа благовремено

је отпочео, вођен је чврет куре у руковођењу и није могло бити никаквог колебања. Устанак се плански и постепено ширио и развијао ив мањих и ужих у све шире размере све док није попримио свенародни карактер. Упоредо са развитком устанка развијали су се и облици борбе, стицана нова искуства „израстала је и развијала се оружана сила наше револуције.

Када је крајем 1941 године устанак захватио читаву земљу појавила, се потреба за већом маневарском способношћу наших војних јединица ради извођења даљих крупнијих и компликованијих војничких задатака. Партизански одреди, чије су јединице

_биле резане за једну одређену територију, показивали су се

већ као недовољна, форма, војничке организације. Нашу оружану силу требало је прилагођавати новим условима насталим у развитку наше револуције, требало је стварати такве јединице које ће бити способне да, воде борбу свуда.где се за то укаже потреба не везујући се ни за коју одређену територију. За ову вишу и савршенију форму наше војске били су сазрели сви услови. То су били основни разлози којима се руководио друг Тито и наш Централни комитет када, је 22 децембра, 1941 године формирао прву такву јединицу у лицу Прве пролетерске бригаде. Ова организациона мера убрзо се показала правилном пошто се прва бригада наше Армије, својим крупним војничким успесима, својом офанзивношћу и покретљивошћу показала као виши и савршенији тип војне организације од других јединица у партизанским одредима. Убрзо иза тога приступило се стварању. нових бригада. Првог марта 1942 године створена је у Чајничу Друга пролетерска народноослободилачка, ударна бригада. Одмах иза тога формиране су Трећа санџачка, Четврта и Пета црногорска и низ других бригада. У јесен 1942 године, у јеку великих операција и победа наше војске у Босни и Хрватској, од тих и нових бригада, већ се формирају дивизије и корпуси. Тако се под мудрим руководством друга Тита родила, и развијала, наша револуционарна армија, узданица и понос наших народа, чедо наше народне револуције. Она с правом може таквом да,

· се назове пошто је кроз безбројне битке и' победе, крвљу десе-

тина и стотина хиљада најбољих синова наших народа хиљадама пута доказала верност своме народу, пронела славу наших народа у читавом свету и, према својим могућностима, дала достојан удео у заједничкој борби за уништење фашизма, коју су водиле демократске снаге света на челу са моћним Совјетским Савезом и непобедивом Црвеном армијом. '

Постанак и развој наше Армије обележен је низом оригинал них својстава која произилазе из карактера наше народне револуције. Комунистичка, партија Југославије била је једина, руководећа снага народног устанка. и борбе за национално ослобођење од окупатора. Народне масе од првог дана биле су свесне да ће им ова борба донети не само ослобођење од окупатора већ да ће она уништити стари друштвени поредак израбљивања и полуколонијалног ропства старе Југославије н да ће на власт доћи радни народ. Наша Партија ове циљеве није никада крила пред народом. Уништавајући општинске, среске