Народна милиција

dicama. Nema, dakle, sumnje da čemo. pod rukovodstvom svoje Partije i lično druga Tita zadatke u 1950 godini još pobedomosnije izvršiti nego što smo izvršili zadatke 1949 godine.« 6

ЕКзроге ministra teške industrije Pranca Leskošeka

Posle ekspozea ministra unutrašnjih poslova FNRJ druga Aleksandra Ramkovića govorio je ministar teške industrije Franc Leskošek.* |

U početku svog ekspozea on je istakao s kakvim je teškoćama trebalo da se bori naša zemlja u 1949 godini s obzirom na ekonomsku blokadu i neprijateljsku politiku SSSR i informbiroovskih zemalja. Takođe on je naglasio i izneo sve ono što je naša zemlja već platila, ali joj nije isporučeno. lako smo mi SSSR-u i zemljama Informbi:roa unapred platili 420,670.000 dinara .one mam u 1949 godini nisu isporučile ništa. Pa i pored toga naša zemlja je u ovoj godini postigla vidne rezultate na polju podizanja teške industrije. U Sisku je puštena u pogon nova visoka peć, u Železari Jesenice valjaonica teškog lma, u Smederevu Simens-Martinova peć, u Zenici dubinska peć, puštena je u pogon livnica »Jastrebac« u Nišu. Zatim je ministar Leskošek govorio o osvajanju novih proizvoda u teškoj industriji ističući da je zalaganjem radnika i stručnjaka u toku 1949 godine osvojen 51 nov proizvod, od teških čeličnih delova od 60 tona, raznih motora, transformatora, generatora, poljoprivrednih sprava itd.

»Konačan rezultat naših napora u 1949 godini — rekao je drug Leskošek — ogleda se u tome da je teška industrija :zvršila svoj plan sa 96,8%.«

U 1950 predviđa se proširenje rudnika Vareš, izgradnja još jedne visoke peći u Sisku, dovršenje fabrike vatrostalnih materijala u Rankovićevu, dovršenje fabrike šamotnog materijala u Aranđelovcu, dogradnja nove fabrike »Jastrebac« u Nišu itd. |

Ekspoze druga Kardelja o spoljnoj politici PNRJ

Drug Kardelj je u početku svog ekspozea rekao: »Protekla godina bila je za našu zemlju u spoljnopolitičkom pogledu puna događaja koji su stavili na probu svest naših naroda, revolucionarnu upornost naše radničke klase i unutarnju snagu naše zemlje uopšte.«

Zatim je drug Bdvard Kardelj govorio o pravom karakteru antijugoslovenske hajke, ističući verolomnost SSSR i zemalja Informbiroa u pogledu raskidanja ugovora, meivršenja obaveza, diskriminatorske postupke njihovih vlasti prema našm građanima i čitav sistem raznoraznih političkih mera povezanih s pretnjama i ratnohuškačkim demonstracijama.

»Razume se, — istakao je dalje drug Kardelj da je ta akcija, u svim svojim fazama, u Jugoslaviji doživela potpuni neuspeh.Kada bi kod autora te kampanje ostalo išta od revolucionarne suštine marksizmalenjinizma onda bi unapred trebalo da znaju да за takvim planom moraju da dožive fijasko u Jugoslaviji. Kleveta je kleveta, i ona je u beskrupuloznim rukama prilično opasno oružje, ali stvarnost je stvarmost i ko se udaljuje od nje moraće se razočarati u svojim računima. A ta stvarnost govori o tome da u jednoj socijalističkoj zemlji kakva je Jugoslavija, informbiroovska. akcija ne može da nađe drugog uporišta nego što su ostaci kapitalističke prošlosti, bilo u ekonomici, bilo u glavama deklasiranih elemenata, bilo u okorelim birokratima koji se odvajaju od naroda. A to je baza koja je osuđena na propast, a zajedno s njom i svi oni koji u nju polažu svoje nade.«

Govoreći o današnjoj borbi naroda Jugoslavije za nezavisnost drug Kardelj je istakao da ona ima jedan širi smisao, ne neki nacionalistički stav, nego načelni stav socijalističke demokratije. On je rekao: »Sem toga,

* Kkspoze ministra unutrašnjih poslova FNRJ, druga

Aleksandra Ramkovića, donosimo u celosti u ovom broju našeg časopisa. |

ono što bi ovom prilikom još hteo da potcrtam jeste da Vlada FNRJ nije nikada bila n.ti će ikada biti oruđe ma čije tuđe politike.« Ističući značaj izbora FNRJ u Savet bezbednosti drug Kardelj je rekao: »Taj izbor svakako pretstavlja ozbiljan uspeh za našu zemlju. Njegov je glavni značaj u tome što on pretstavlja neuspeh pokušaja da se PNRJ izoluje i da joj se spreči aktivno mčešće u OUN. Drugim rečima, pretstavnici istočnih zemalja su nastojali da blokadu sa Istoka dopune blokadom sa Zapada. Može se reći da su ova nastojanja definitivno propala.«

Zatim je drug Kardelj govor:o o ostalim važnim pitanjima naše spoljne politike. On je istakao da je protekla godina bila ispunjena naporima da se što više pojača naša ekonomska saradnja s drugim zemljama. Tako je u toku 1949 godine FNRJ trgovala sa 46 zemalja. Ugovorne odnose naša zemlja ima sa 24 zemlje. U maju 1949 zaključen je novi trgov mski platni sporazum sa Francuskom, početkom godine sklopljen je trgovinski ugovor sa Indijom i Pakistanom, takođe su zaključeni trgovinski ugovori sa Izraelom i FEgiptom, ovih dana u Beogradu je potpisan obiman petogodišnji sporazum sa Velikom Britanijom a sada se vode pregovori za sklapanje trgovinskih sporazuma sa Francuskom, Turskom, Belgijom, Švajcarskom i sa više zemalja Latinske Amer ke. Isto tako naglašeno je dalje da je naša zemlja pristupila zaključivanju zajmova. |

Od ostalih važnijih pitanja drug Kardelj se zadržao na pitanju Grčke, ističući da su organizatori antijugoslovenske Kkominformovske akcije u Grčkoj očigledno izmislili plan likvidacije pokreta grčke Demokratske armije na takav način da bi se ona mogla upotrebiti za klevetanje FNRJ i da bi se odgovornost za tu 1kvidaciju prebacila na rukovodstvo PNRJ. On je podvukao pitanje stava Vlade FNRJ prema Nemačkoj, gde je Vlada FNRJ odlučila da formalno sada ne uspostavlja diplomatske O. nose ni sa Zapadnom ni sa Istočnom Nemačkom, ali. da stupa u faktične odnose a naročito ekonomske i sa jednom i sa drugom.

Završavajući svoj govor drug Kardelj je rekao: »Činjenice koje sam izneo govore o tome da smo u prošloj godini imali da savladamo prilične teškoće ali da su postignuti i ozbiljni uspesi koji govore O tome da se međunarodni položaj Jugoslavije znatno učvrstio.

Tome učvršćenju su u velikoj meri doprinele velike simpatije koje naša zemlja uživa u narodn m masama drugih zemalja zbog svoje dosledne i pravedne borbe.«

Ekspozei ostalih resornih ministara

U svom govoru ministar rudarstva Svetozar Vukmanović istakao je da će plan rudarstva u osnovn m granama, računajući u vrednosnim mpokazateljima, biti ispunjen ove godine sa oko 98"%/o. Pošto je izneo razvoj pokreta za visoku produktivnost u rudarstvu, drug Vukmanović je naglasio da se produktivnost u rudn cima uglja povećala za 10%, u rudnicima obojenih metala za 11%, a u industriji nafte povećanje izmosi 150%0 u odnosu na 1948 godinu.

Ministar elektroprivrede Nikola Petrović istakao je u svom ekspozeu da je povećana proizvodnja električne energije i poboljšana njena raspodela. Pored toga u diskusiji su učestvovali ministar šumarstva Vasa Čubrilović, m nistar građevina drug Vlado Zečević, ministar poljoprivrede drug Mijalko Todorović, koji je, između ostalog, istakao da je u 1949 godini osnivano dnevno prosečno 15 seljačkih radnih zadruga.

Govor druga Moše Pijade o Balkanskoj Federaciji Drug Moša Pijade govorio je o pokušaju Informbiroa da federaciju #užnoslovenskih maroda pretstavi kao pokušaj Jugoslavije za nekakvom. hegemonijom na Balkanu, nmaguprot našim nastojanjima koja su išla za