Народна милиција

смо склопили и које ћемо у будуће склапати са индустријски развијеним западним земљама. Али сваки наш грађанин тргба да зна, да нити је тко од нас тражио, нити бисмо ми икада пристали да дајемо било какве политичке концесије као протууслугу за стварање трговинских и сличних уговора. То говоре само наши клеветници, који пуцају од бијеса што нас нису могли изолирати од Запада, као што су нас изолирали од Истока. Ми смо до данас економски сурађивали, као што ћемо и убудуће сурађивати са свима оним земљама које ће поштивати равноправност. у тој сурадњи. За нас је та и таква сурадња од немале користи, јер нам омогућава да убрзамо изградњу социјализма у нашој земљи, да олакшамо терет нашим трубеницима, да им већ сада побољшамо услове живота, — а на другој страни, нема никаквог разлога да равноправна, чисто економска сурадња без политичких концесија не буде корисна и за земље које тргују с нама.

Грађани и грађанке,

У својој вањској политици наша социјалистичка држава је 1949 године забиљежила видне успјехе. Из експозеа министра спољних послова друга Кардеља, који је одржао ових дана у Народној скупштини, види се да је у тој години пропао покушај и по"литика изолације наше земље, на којој су радили претставници СССР у Уједињеним нацијама, Влада ФНРЈ одлучно је пошла путем вођења своје самосталне спољне политике, која се заснива на строгој принципијелности по свим међународним питањима, која се заснива на свестраној сурадњи за очување мира у свијету, за поштивање независности и суверености и малих народа. Исто тако, Влада наше социјалистичке земље, преко својих претставника, заступала је и убудуће ће се строго придржавати начела да народима који теже да управљају сами собом не буде ускраћено право да остварују те своје тежње и да заиста сами собом управљају,

Оваква досљедна принципијелна спољна политика наше Владе много је подигла углед наше земље у свијету. Ми ћемо наставити и убудуће тим путем, јер ћемо само на тај начин највише допринијети очувању мира у свијету и ојачати независност наше социјалистичке отаџбине. Таква наша спољна политика проистиче из карактера наше социјалистичке државе, из слободарског духа наших народа: не закулисна, макијавелистичка спољна политика, већ отворена и поштена спољна политика која мора бити заснована на строгој принципијелности и прожета духом мирољубивости, Таква је политика у складу са тежњама наших грађана, јер она одговара и интересима наше социјалистичке земље,

Сматрам својом дужношћу да проговорим неколико ријечи о разним слабостима, које су штетне нарочито за најважније индустријске гране, као на примјер тешку индустрију, рударство и грађевинарство, а које нам императивно налажу да их чим прије уклонимо.

Кад се зна какав огроман рјешавајући значај има изградња наше тешке индустрије у општим напорима за остварење социјализма у нашој земљи, онда мјесне власти и за то одговорни органи морају строго водити рачуна кад се ради о мобилизацији радне снаге за тешку индустрију. За то не постоји свуда довољно разумијевања. Има случајева да понегдје мјесне власти и партијске организације не предузимају потребне мјере за мобилизацију радне снаге за тешку индустрију. Шта више, има случајева да из таквих предузећа одвлаче радну снагу на разне друге послове, а понекад узимају и оне који су неопходни у тој индустрији. Са таквом се праксом мора одлучно прекинути, Снабдијевати са довољно радне снаге тешку индустрију — то је задаћа и мјесних власти и партијских организација и Народног фронта нарочито. Нарочито је потребно да организације Народног Фронта у 1950 години поставе себи то као једну од главних задаћа, да упућују своје чланове у нашу привреду као раднике.

Исти је случаји у рударству. С обзиром на огромне задатке које је рударство имало прошле, 1949 године, морамо овдје нарочито подвући да су горње грешке долазиле највише до изражаја у тој грани привреде.

Познато је какву улогу има рударство у извршењу нашег Петогодишњег плана: оно мора не само непрекидно давати довољно угља и руда нашој све јачој индустрији, све јачем транспорту и све већим градовима и насељима, већ мора непрекидно давати и све више разне рудаче за извоз, пошто је то једно од главних средстава за плаћање машина, сировина и других ствари потребних за подизање наше индустрије, за механизацију разних привредних грана и подизање животног стандарда наших грађана уопште, Можемо казати да се баш у рударству прошле године најтеже одразило помањкање радне снаге, што је било потенцирано још и слабом механизацијом,

Осим тешке индустрије, приоритет за набавке у иностранству има и наше рударство. Већи дио зајма који је добијен у Америци иде на' набавку машина и средстава механизације уошште за наше рударство, да би се на тај мачин накнадило

2

помањкање радне снаге и повећало добијање средстава за плаћање наших обавеза у иностранству. С друге стране, то ће повољно утицати на смањење извоза оних артикала који су нама самима потребни, а које смо данас још присиљени да извозимо и који још увијек претстављају главну ставку у нашем извозу.

Али, једна од основних слабости у нашем рударству јесте ванредно велика флуктуација и изостајање са рада у рудницима. Због чега је тог Углавном због тога што у нашим рудницима ради велики број сељака који имају своје парче земље и кућу и у љетне дане изостају ради обрађивања своје земље. Друго, то је и због тога што је баш у највећим рударским ревирима тај полусељачки елеменат припадник разних религија и често празнује, То омета правилан рад у рудницима. Флуктуација и изостајање са рада довели су већ ове јесени наше руднике у тежак положај, јер са доласком зиме ми у градовима уопште нисмо имали угља за становништво, Пред опасношћу да градови остану без горива, Комунистичка партија је апеловала на своје чланове и 14.000 чланова КПЈ добровољно се јавило и пошло на рад у руднике, да дају земљи довољно угља, На тај начин уклоњена је криза горива у градовима.

Док на једној страни постоје слабости на које сам указао, на другој огромна већина рударских радника чини велике напоре, да надокнаде недостатак механизације и дају што више угља и руде. У рударству су се појавили такви хероји рада, као што су Сиротановић, Бабајић, Ибрахим Трако, Ристо Мијатовић, Антон Загоришек, Антон Бичић, Киро Тодоровски, Суљо Врева,

"Љубиша Јовановић, Ђорђе Павловић, Јоже Рисли, Коста Мит-

ковски, Славко Кукић и многи други, који су својим методом рада дали велике резултате у добијању рудаче и угља и постали носиоци социјалистичког ударничког рада, чиме су дали и дају примјер и другима.

- У 1950 години, ја сам увјерен, наши рудари ће са још веим еланом и масовније водити борбу за извршење и четврте године нашег Петогодишњег плана. При томе треба отклонити оне слабости на које сам овдје указао: треба ликвидирати изостајање са посла, флуктуацију и претерано празновање, а Народни фронт треба да уложи све снаге да наши ретких не оскудијевају у радној снази. Народне власти морају томе питању стално посвећивати највећу пажњу, јер од успјеха у рударству много зависи успјешно извршење нашег Петогодишњег плана Држава ће са своје стране учинити све да се станбено питање још брже рјешава, да се изгради довољан број станова и других установа у рударским насељима.

Питање изградње станбених зграда било је постављено у прошлој години као питање које је спадало у приоритетна у капиталној изградњи Петогодишњег плана. Укупно је у 1949 години потпуно изграђен 29.021 објекат са 6,070.043 квадратна метра а остала је још недовршена 14.431 зграда. Од тога је за становање потпуно изграђено 5.497 високих станбених зграда са 1,863.289 квадратних метара станбене површине, а 1.869 станбених зграда остало је још недовршено. Подвлачим да су овдје наведене само високе градње, а да нису наведена разна дограђЂивања и сеоске зграде.

„Изграђено је и положено 228 километара жељезничког колосјека и 197 километара доњег строја, не рачунајући ускотрачне шумске и помоћне грађевинске линије. |

Нарочито треба подвући чињеницу да смо у 1949 години извршили остатак од“ 69% радова на Аутопуту, то јест изграђено је и довршено још 261 километар тог најкрупнијег објекта нашег Петогодишњег плана,

Даље, у 1949 години извршен је цјелокупни Петогодишњи план пошумљавања са 102% итд.

Главна наша тешкоћа код капиталне изградње била је у помањкању радне снаге. Услијед недовољне механизације у грађевинарству требало је у тој грани запослити више радника, али је у томе и био највећи недостатак, У 1950, а нарочито у 1951 години, механизација коју ћемо добавити из иноземства на рачун добијених зајмова много ће ублажити кризу у радној снази, што важи, као што сам већ рекао, и за друге гране шумску индустрију, транспорт, пољопривреду итд.

У 1949 години нарочито је дошло до изражаја такмичење у нашој индустрији и привреди уопште. Такмичење предузећа са предузећем, бригаде са бригадом, рудника са рудником итд. све је то била снажна полуга за подизање продуктивности и производње уопште, Нарочити значај има такмичење и у нашој лакој индустрији, Све већи и већи број има оних који су већ извршили свој Петогодишњи план или га извршавају. Та појава радног хероизма захвата раднике и раднице не само у индустрији, већ и у пољопривреди и у другим гранама наше привреде: Соња Ербежник, Анте Мркоњић, Фрањо Сајберт, Петар Била, Јоже Тонен, Васо Пуцарић, Ђука Радошевић, Влада Стефановић и многи други наши трудбеници — то су велики људи наше борбе за социјалистичку изградњу. Ја свакодневно добијам телеграме у којима појединци или читави колективи извје-