Народна милиција

ВЛАДО ВОДИНЕЛИЋ, наставник Више школе МУП ФНРЈ

НЕШТО О ПРЕПОЗНАВАЊУ СТВАРИ

Члан 170 Закона о кривичном поступку прописује: »Ако је потребно утврдити, да ли свједок познаје особу или предмете, тражиће се од њега прво да их опише и да наведе знакове по којима се разликују, па ће му се тек послије показати особа или предмети ради познавања и то по могућности заједно са другим, њему непознатим особама, односно предметима исте врсте,«

У цитираном члану одређује се начин вршења саслушања уз препознавање које се може односити на лица и на ствари, Нас овдје занима препознавање (агноеција, идентификација) ствари. Што вначи препознати, идентифицирати, агносцирати неку ствар“ 'То значи несумњиво утврдити ева она обиљежја по којима се баш та ствар и разликује од осталих ствари исте врсте, она обиљежја која сачињавају индивидуалност те ствари, оне карактеристике које одликују ту ствар.

Исљедна радња предочавања ствари има јако доказно значење уколико је извршена досљедно према упутетвима криминалистичке тактике. Исљедник треба, приликом одузимања, детаљно да прегледа спорну ствар и у записник о прегледу стварних доказа да опише њезин вањски изглед и специјална обиљежја,

ЏПредочавање ствари у сврху њихове агносције јесте предочавање стварних доказа лицима за која претпостављамо да су раније видјела те ствари и да знају њиховог власника или посједника, По самој природи ствари оваква се предочавања најчешће врше код имовинских деликата. | |

Приликом првог преслушавања тражићемо од евједока што детаљнији опис спорне ствари, што подробније податке о карактеристичним особинама ствари, постављајући му одређена питања у смислу осам златних питања криминалистике, Та питања треба да су опћенита, кратка и јасна, без детаља како би се избјегло свако су герирање, свако упливисање на свједока (члан 169), Све изјаве треба обавезно записивати оним истим ријечима

којима се служи свједок. Нејасноће и опћенита мјеста у | свједочењу треба разоткрити и пажљиво фиксирати. Затим се прелази на сам акт препознавања. Акт предочавања треба организирати тако, да би се у највећој могућој мјери искључила свака, заблуда и погрјешка. То ће се. постићи, поред тога што се неће вршити појединачна. конфронтација (суочавање само са спорном ствари), него обавезно изборна конфронтација. (суочавање са више ствари исте врсте међу којима се налази и спорна ствар) — а) што тачнијим уношењем овједокових изјава у 3аписник и 6) критичком оцјеном самих изјава.

Штетан је и за сазнање материјалне истине веома опасан начин гледања неких исљедника као да је тобоже исказивање свједока о томе да је препознао ствар већ само по себи правоваљани доказ, Отуда онда код њих отеуство критичке оцјене и провјеравања исказа свједока, идентитета. Међутим, степен вјеродостојности свједока, је различит. Осим класно-политичког лика свједока треба, узети у обзир и опће признату чињеницу утврђену од стране психологије исказа, да саслушани и поред несумњиве добронамјерности може допринијети утврђивању материјалне истине само под условом да су испуњене три слиједеће претпоставке, Он мора:

а) сазнати чињеницу,

6) запамтити чињеницу и

nm) бити у могућности да је вјерно саопћи.

Имајући ивнесено у виду, утврђиваћемо. код свједока. способност запажања, способност памћења и' способност репродукције. Можда ће бити потребно и корисно да се изврши реконструкција догађаја и стања на лицу мјеста, и тако првеконтролише препознавање ствари,

10

Често је потребно да се акт идентификације промијени другим доказима и на тај начин утврди материјална истина,

Ево један карактеристичан примјер:

Др медицине (С. Р, из Загреба налазио се је 29 јуна 1948 године на годишњем одмору у Опатији, У ресторану »Белви« заборавио је фото-апарат »Ролвифлеке«, који је неко утајио, Међутим, 2 августа 1948 године у Опатији, даје овакав опис фото-апарата: »Апарат је био смјештен у футроли квадратног облика од жуте коже на, кратком ремену. Футрола је са унутрашње стране обложена плавим саметом, На поклопцу има, са унутрашње стране, двије леће за ближе снимање. Апарат има двоструку оптику. Једна је 3,2 а друга, је 3,4. Рубови футроле, односно апарата, су мало ивлизани, а зрцало над застртом плочом је изгребено.«

Пролазећи Влашком улицом у Загребу, 6 септембра исте године, др, О. Р, препознао је у излогу трговине. рабљених ствари »Звијезда« свој фото-апарат, који је био без футроле. »... Сачекао сам док се поменута радња отвори и прегледао апарат. Тај апарат има разне ознаке које ја врло добро познајем, а будући да тај апарат посједујем још од 1940 године, то сам сасвим сигуран да је мој апарат,“ — вели он у записнику о саслушању од 8 септембра 1948 године. |

Баршагић Намиг, изјављује: »Пошто се ја налазим у поменутој радњи као пословођа, дошао је к мени 6 септембра 1948 године човјек којега раније нисам познавао и затражио апарат из излога да би га прегледао... По-

"_слије самог прегледа апарата, рекао је поменути, да је

то његов апарат и да му је украден... «

Предметни фото-апарат дао је у комисиону продају Х. Ј. судац, који изјављује: »Тај апарат посједујем још од доба прије окупације, од прилике својих 12 година, а купио сам га од бившег чиновника, мени сада непознатог имена, који је био настањен у бившој Клаоничкој улици, сада Крашовој, броја не знам, али знам да је у тој кући била ледана. Апарат сам купио на новинску анонсу, а платио сам га 3,500 динара. Да тај апарат стварно посједујем кроз наведено вријеме може посвједочити др М. С. — правни референт творнице »Елка« у Шубићевој улици, који се такође служио мојим апаратом... Надаље изјављујем да је стварно мој апарат и чињеницом да сам у кутији самог апарата назначио разне биљешке за експонажу и то сам радио неким шиљатим предметом. Осим осталога, да је стварно тај апарат код мене већ дуже времена, поткрепљујем и тиме што имам код куће велики број слика које сам снимио тим апаратом, а те слике потичу од 1984 године.«

СОвједок М. П, судски достављач, изјављује 17 септембра 1948 године: »Прије једно 5—6 тједана замолио ме је судац Х. Ј. нека му помогнем однијети у продаваону трговачког предузећа »Звијезда« један фотографски апарат који се налазио у кутији, као и један апарат за масажу. Кутија, у којој се налазио апарат, је кожната, браон боје са ременом дугим од 30—40 ст, а изнутра обложена зеленим филцом. Кутија, која ми је предочена, није она кутија коју сам ја заједно са Х. Ј. предао у комисиону продају радњи предузећа, »двијезда«, пошто та кутија коју сада видим има изнутра љубичасти филц и ремен је кратак свега 10—15 ст, и према томе није то кутија коју сам ја предао. За вријеме док сам предао ту кутију сигурно се сјећам да је филц зелене боје, ја сам је предао око 5 сати послије подне, за вријеме још дневног свијетла, тако да је моја изјава потпуно тачна, «

Каква је овдје ситуација Два интелигентна, свједока тврде да су препознали један те исти фото-апарат као своје власништво, Оба говоре у доброј намјери, Потпуно