Народна милиција

šta on kaže o sebi: »U staroj Jugoslaviji radio sam i služio kod kulaka, nisam imao zemlje. U toku rata sam isto bio kod njih, osetio sam njihovu bezdušnost, grabež, egoizam na svojoj koži. Očito su me koristili, krivo mi je bilo. Tražio sam izlaz iz toga, nije ga bilo pre oslobođehja. Mlad, neiskusan, politički neorijentisan, ja sam to trpeo, ali kad se oslobodi zemlja oslobodio sam se i ja. Nema više privatnika i gulikoža, a i sad sam radnik ali u radničkoj državi. Odlazim na prugu Brčko--Ba-

novići u sastavu Druge subotičke ·

omladinske radne brigade. Radeći, odaje mi se priznanje, postajem udarnik. Vraćam se, naučio sam zidati. Odlazim na izgradnju druge pruge, Šamac—Sarajevo, pošao sam jer volim akcije, bio sam u Drugoj minerskoj koja se proslavila na tunelu Vranduk. Tamo sam ostao 8 meseci. Vratio sam se sa akcije, kroz rad i život imao sam doficaja sa milicionarima, svidela mi se služba, zavoleo sam i oružje, uniformu. Znao sam da i zakoni postoje, mislio sam da li bi ja mogao da budem milicionar? — ne bi, nemam da čitam i pišem, slabo govorim, jer sam Mađar, treba učiti i poznavati zakone. Reših se ja jednog dana i pođoh. Primili su me, bilo mi je drago. Ono što sam ja očekivao, to mi se i desilo Učenje. Odmah na rad koji se ogledao u tome da što pre naučiti govoriti, čitati i pisati, u tome dužnosti. Sve mi se to svidelo. Da bi mogao to da radim pre sam morao naučiti govoriti, čitati i pisati, u tome su me pomogli naročito pojedinci. Pored toga mnoge sam stvari naučio u Miliciji, kulturmo se uzdižem, mlad ssam, sad mi se oftvori.a široka mogućnost. Sad mi je sve jasno kako se laže na našu zemlju: Ja sam Mađar, pripadnik sam nacionalne njine, neka gospoda »kritičari« kažu šta hoće, ja lično znam da su kod nas nacionalnim manjinama zagaramtovane Sve nacionalne slobode koje u

potpunosti uživaju. Ja sam и Ме“

postao i kandidat naše Partije, kdju моПта ет је опа, па сејц sa drugom "Titom, najveća garancija da ćemo mi izgraditi socijalizam u našoj žemlji i stvoriti mogućnost za solidan ž.Vvot, dostojan čoveka — radnika«. Franjo je dobar, on je primer treće stanice. mjen pono8, poznaju ga svi

дгивом1 1 12 Uprave. Nije Franjo sam, ima ih još takvih, svi su omi bili borci Armije, ili borci radne armije ma izgradnji socijalizma, a danas su verni čuvari mime izgradnje socijalizma, budno bdiju nad tekovinama naše Revolucije.

Mnogi su diskutovali, ne ustručavaju se, iznose svoja mišljenja, svi su se složili sa planom, a posebno svaki podvlači da će nastojati da i u Ovom takmičenju zastava ostane kod njih.

Dobro diskutuju, vidi se da je politički rad sa njima dobar. On se održava po planu i programu... Nije još gotovo, diskusija nije iscrpljema, iz sredine jedan drug se javlja, to je Petar Anđelić sa četvrte stanice... »Drugovi, ja se u svemu slažem i prihvaćam plan. Predložio bi da pored ovog takmičenja zakažemo svim beogradskim upravama takmičenje kao i Sreskoj upravi Beogradskog sreza« — »hoćemo« — jednoglasno odobravaju. Nova stvar, nova i diskusija, hoće i ostali da kažu nešto o поуоргћуасепот >»Wpredlogu. Nema vremena, blizu je i ručak, ali opet su diskutovali: Boško VeličkoVić sa treće stanice, Miloš Milosavljević sa pete stanice, Radivoje Реtrović sa četvrte slanice i mnogi drugi. Oni su sv: održali predlog i dali obavezu da ć= svaki mnagto ati da donesene zaključke realizuju. Oni kao pojedinci a i u sklopu omladinske organizacije koja je bila najbolja prošle godine u Beogradu, izvršiće u potpunosti date obaveze. Omladinska organizacija poslala je pismo svom poslaničkom kandidatu, drugu Petru Stamboliću, u kojem su, pored ostalog, obećali da će sa pesmom i muzikom prvi izaći na izbore 26 гпагta i dati svoj glas za njega. |

Prepodnevna konferencija jie završena, u 3 sata posle podne počela je i druga i na njoj je pretreseno sve. Svi su se oni složili da oforme biblioteku i da zakažu takmičenje svim upravama NM u Beogradu.

Ulazim u treću stanicu II rejoma, a već prvi] utisci tu dobijeni prijatno me iznenađuju... |

Dok je u kancelariji živost, koja odaje pravu radnu sobu, dot!e je u

"spavaćoj sobi, koja se nalazi uz kan=

celariju, tišina. Ima ih nekoliko koji tek sad spavaju, edni su se digli; dok drugi čitaju, a ostali su na dužnošti. 8 jedne i druge strane sobe, po dučini, poredami su dobro nameЖеет, ро Vveličnmi jedmnki Ктеуен,

Beli čaršavi i raznobojna ćebad, sa uljanim slikama na zidu, daju lep izgled povećoj sobi koja ima 7 velikih prozora. U sobi su razne predizborne parole i slike članova Politbiroa CK KPJ. U jednom kraju sobe nalaze se 2 uzidana ormara sa knjigama, „brošurama, štampom i zbirkama zakona. To je stanična biblioteka. U drugom kraju sobe, za stolom, sedi nekoliko drugova i igraiu šaha, drugi pišu pisma kući. Neki, iako se umorni vraćaju sa dužnosti, uzimaju knjige ' čitaju. »Moram kaže neki drug, Коју gleda »vodič ulica« — ja sam skoro došao u Beograd pa ga ne poznajem, a kad sam na dužnosti građani me pitaju za. ulice, sramota bi bilo da meznam, pa sam sad uzeo da učim.« Jedan čita »Partiski radnik«. Dežurni mi pokazuje zastavicu na zidu. »Ona je kod nas jer smo najbolja stanica, inače je dobila naša Uprava, to je ona zastavica, koja je osvojema još u prvomajskom takmičenju 1947 godine, gde su se takmičile sve reonske uprave NM Beograda«. Ponosno su je stavili na sredinu svoje sobe, zastavica je upadljiva, izgleda da je tu da bi ih stalno potsećala na bolji rad. Higijena je na zavidnoj visini. Sam komamdir kaže: »*Ja sam naučio tako u školi, i kad sam to naučio treba i da prenesem na drugove. Kad sam došao ovde, imali smo nesređeno stanje. Uprava mi je pomogla i izvršili smo dezinfekciju, sad je, kako i sami vidite, čisto«. Zaista,

komandir je u pravom smislu ruko-

vodilac, on se saživeo sa miliciona–rima i upoznso ih. »Nema meni teškoća, tu je dobra partiska organizacija, — govori komandir — svi su orgamizovani, politički rad je dobar, prema tome, zadaci se dobro izvršavaju. Stvarno, naša stanica se u celini založila da budemo najbolji do sada, a i od sada čemo se za to boriti, samo sada moramo još pojačati rad jer se takmičimo... To je moje mišljenje, a i mišljenje svakog milicionara ove stanice«.

»Zmate otkuda tako dobar rad? kaže zamenik komandira — partiska organizacija „pravilno je shvatila svoj zadatak i mobilisala sve članove Partije kao i ostale na izvršenje svih onih zadataka koji se pred nas po stavljaju.«

»Uzevši celokupni rad ove stanice — kako komandir priča — nema ne-– kih grešaka ili nerešivih problema. Plan stručne i političke nastave naši drugovi u potpunosti savlađuju. Ostalo vreme upražnjujemo fiskultu-. rom, individualnim učenjem, međusobnim diskusijama o raznim ргоblemima iz naše službe, a i vodimo naročito pažnju o redovnom роћадаnju bioskopa, pozorišta i drugih kulturnih priredbi.«

Zaista ovakav rad sigurna je ga rahcija uspeha u &lužbi.

D. Solomun