Народна милиција

i kod njih se u jezgru nalazi po nekoliko protona 1 сеstica, koje su neutralne u pogledu elektriciteta, a, koje imaju istu težinu kao i protoni. Ove čestice zovu se »neutroni«. Znači, u atomu se nalazi jezgro sa ргофоnima i neutronima, a oko jezgra elektroni. Atomi raznih elemenata razlikuju se po broju protona. Prema, tome broju oni su i dobili mesto u tablici hemiskih elemenata. Tako se vodonik, koji ima jedan proton, nalazi na prvom mestu, a uran, koji ima 92 protona, na 92 mestu. Broj elektrona, koji su raspoređeni dosta daleko od jezgra, isti je kao i broj protona. Broj neutrona dobijemo ако од atomske težine elementa oduzmemo broj protona. Тако uran ima atomsku težinu 238. Oduzmemo li 92 protona imaćemo 146 neutrona.

Sad bi mogli postaviti pitanje: ako su atomi, kako znamo, nevidljivi, kako se onda moglo sve Ovo videti i izračunati? Da se ne iznenadite, unapred ćemo vam reći da će biti još čudnijih proračuna, merenja nemogućih delova, prebrojavanja na milijarde milijardi komada. To je naučnicima uspelo da vrlo tačno izračunaju роmoću naročitih sprava i upoređivanja jednih atoma S drugima. Naučnici kažu da jedan miligram najtežeg elementa — metala urana — sadrži 2,5 milijarde milijardi atoma! U jednom komadu kocke od železa, čija je strana 1 cm, ima atoma 1 i još dodajte 23 nule! Zaista famtastične brojke.

Pretpostavimo da smo povećali atom toliko da mu prečnik iznosi jedan metar. Ako bi u istom razmeru роvećali glavicu čiode ona bi tada bila velika kao Zemlja. Tolika je razlika između glavice čiode i atoma. A sada ćemo čuti još čudnije cifre kad postavimo pitanje koliki su sastavni delovi atoma? Ako bi zagledali u taj povećami »metarski atom« na prvi pogled ne bi videli ništa. Učinio bi nam se potpumo prazan prostor. I samo bi pomoću jakog povećala primetili u središtu atoma jedva vidljivu česticu prečnika 0,1 milimetra. To je jezgro atoma. Još bi jače povećalo trebalo pa da na obodu atoma primetimo elektrone koji su u ovom »metarskom atomu« veliki svega 0,01 mm. Videli bi i to da elektroni velikom brzinom jure oko jezgra. Kada bi skupili sve čestice u atomu zajedno sa jezgrom one bi hiljade i hiljade puta bile manje od obima atoma. Sve ostalo je praznina u njemu. Atom sa svojim česticama potpuno je sličan sunčanom sistemu. Međutim, proporcionalno uzevši, u atomu ima više praznog prostora, nego što ga ima u sunčanom sistemu.

Već smo se upoznali s osnovnim pojmovima o atomu. Sad da vidimo kako se raspadaju atomi, a kako se veštačkim putem razbijaju?

Pred kraj prošlog veka, poznatim naučnicima Mariji i Pjeru Kiri pošlo je za rukom da posle dugog rada dobiju od jednog vagona uranove rudače svega četvrt grama dotad nepoznate materije. Svojstvo ove materije, kako su oni uočili, je da stalno pušta. zrake od sebe. To je bio radium. Docnije je utvrđeno da se radium sam od

sebe postepeno pretvara u drugu materiju. Ali to pretvaranje moglo je da bude isključivo uz raspadanje atoma. I vršeni su razni pokusi sa radiumom. Pokušavano je da se proces raspadanja atoma ubrza. Međutim,

· пе зато да se to nije moglo postići ni na koji način, već

зе nije mogao ni obustaviti, ili uprostiti ovaj proces. Posle naznih pokusa, naučnicima je uspelo samo da dobiju neke brojčane podatke. Tako je utvrđeno da se u jednom gramu radiuma u jednoj sekundi raspada 37 milijardi atoma i pretvara u olovo — dakle u jednu sasvim novu stvar. Pri raspadu atoma iz jednog grama radiuma oslobađa se oko 140 kaloriija energije u jednom satu. Izgleda da to nije mnogo kad znamo da se pri izgaranju jednog

. grama ugljika dobija 7.838 kalorije. Ali ugljik kad iz-

gori ništa više ne ostaje od njega. A radium oslobađa svaki sat 140 kalorija i za 56 časova da istu količinu energije kao li ugljik i nastavlja dalje proces koji traje godinama. Tek posle 1560 godina energija se smanji na polovinu. Prilikom potpunog raspada jednog grama radiuma stvara se 2,7 milijardi kalorija, a to: je 350 hi-

· ljada puta više nego kod izgaranja jednog grama ugljika-

Ovaj proces kod nadiuma otvorio je prvu pukotinu kroz koju su naučnici provirili u tajne atoma. I oni nisu sedeli skrštenih ruku i posmatrali proces mirmog raspadanja atoma, već su nastojali da taj proces postignu veštačkim putem da bi oslobodili velike količine energlije.

Uknatko ćemo se osvrnuti na istorijat postignuća na polju nauke o atomima.

Već smo pomenuli Mariju ı Pjera Kiri. Radium je otkriven 1897 godine. Zatim je engleski naučnik Емшћегford 19092 godine postavio pretpostavku da atom ima vrlo malo jezgro oko koga se okreću elektroni. Ruterford je dokazao da se razbijanjem atoma izvesnih elemenata pomoću brzih čestica iz radiuma — takozvanih alfa-čestica — dobijaju novi atomi, tj. jedan atom pretvara se u drugi i pritom se oslobađa velika količina energije. Tako je bilo pre 50 godina.

Ali su 1939 godine francuski naučnici Irena i Егеderik Žolio zajedno sa našim naučnikom Pavlom Savićem* načinili novi korak na putu ka razbijanju atoma

*Naš naučnik, akademik Pavle Savić, radio je u pariskom institutu za radium od 1934 do 1939 godine kao saradnik maučnice Irene Žolio-Kiri. Za vreme njegovog bavljenja u ovom institutu ostvareni su i prvi značajni rezultati ma razbijanju atomskog jezgra elementa urana

'i otkriću njegovog raspada. Pavle Savić pronašao је еје-

menat lhantam koji danas služi kao osnovni izvor za dobijanje atomske energije. Akademik Savić radio je od 1944 do 1946 godine u institutu za fizičke probleme moskovske Akademije nauka i tamo je postavio metodu dobijanja niske temperature. Sovjetske vlasti nisu dozvolile akademiku Saviću da ponese sobom u zemlju svoje beleške o opitima i rezultatima istih.

Godine 1948 pod imenom sovjetskog naučnika Езејsona izašao je opis i rezultati metode dobijanja niskih temperatura, koju je u svoje vreme bostavio akademik Savić.