Народна милиција

Македонске игре

lično uzdržana u ispoljavanju svoga dopadanja. Normalnim aplauzom pozdravlja dolazak umetnika i nagrađuje na kraju izvođenja njegov trud. Međutim, kod izvođenja programa Ansambla narodnih igara Jugoslavije,

švlajcarska publika bila je ponesena toliko kvalitetom i lepotom pojedinih igara da su se aplauzi ne samo pojačavali, već su rasli do glasnih usklika, kojima je švajcarska publika izražavala dopadanje i tražila kod mnogih tačaka i njihovo ponavljanje. i

Gostovanje Ansambla narodnih igara J ugoslavije pbobudilo je interesovanje pojedinih radio stanica koje su htele da uključe u svoj program naše igre i pesme. Tako su radio stanice u Bernu i Lozani snimale čitav niz naših igara li pesama u obradi naših najistakmutijih kompozitora. Nekoliko dana posle snimanja švajcarska паdio stanica Berominster već je emitovala našu muziku. Filmsko preduzeće u Lozani snimilo je nekoliko igara za svoj žurnal.

Gostovanjem Amsambla narodnih igara Jugoslavije u Švajcarskoj stečemo je ne samo jedno iskustvo više, već |. jedno priznanje publike i stručne kritike koje otvara ovome Ansamblu put u ceo svet,. gde može da govori živu i nepobitnu istinu o našim narodima. Pored veličanstvene izložbe naše srednjevekovne likovne umetnosti u Parizu, ova turneja Ansambla narodnih igara po Švajcarskoj pretstavlja jednu od najkrupnijih manifestacija naših naroda na kulturno- umetničkom polju.

P. M.

„ПРИЧА НУРИРА 0 РАСТАННУ“

Песма »Прича курира о растанку«, Лађар - · Сам реци: да л Тису ће прећи коју доносимо у тексту, је одломак из женски зајеца: — Е нећеш, дружина непокретнаР поеме Оскара Давича »Зрењанин«, а која брате, мој лепи! Ћутиш2 ; је посвећена народном хероју, Жарку На зиду се сударале Крећи! Зрењанину. У песми »Прича курира о СК Да ли ми бацаг ногу растанку« песник истински, једноставно оружја и људи, у бедру оживљава моменте, када народни херој, Плећати. монтер побледи: — Пљујем ја скоро откинур члан ЦК КПЈ, Жарко Зрењанин, смртно наређења! Што ћу! рањен, налази снаге да штити отступни. »Лако је рећи; пљујем! Шта могу

Hy преживелим друговима, а у смрти не гледа смрт, већ победу својих

својој Друг буди,« и народних тежњи за које се до краја

свога живота неуморно борио, као под врећом

камења. — Пред мрак опсада стегну Тад спази у обруг црн кружић крви ко осмртница, на завоја белини, три борца

и. Зрењанина

с лисњагом размрсканом. »Митраљез ми оставите — ко напет лук биће вам заштитница, - у тишини,

а ви се«, шапну »кроз башту пробијте

ноћас страном тад суза

НЕ клизну, У соби захладни,

већ неприметна. Ко рањен

»Понећу га на силу,

неко се трже, С набоја нико ногу да одлепи,

ко месец мене јешће

о

Он. тад ће мрк и већи:

»Ноћ, је, "во да му мисао осети: Шта гекатер »Задатањ гласи — крећи! Брже,« Остаје, То тражи борба,

20

Teme је друг бити.

Монтер се нагло згури

Ситно, ко изгубљен цвокот монтерска сен неспретна најежи се и преломи ·

Низ њену струну

Не вратим ли га гети

кајања оштрог корба« Рањеник се намршти

да оружје лећи, повлагење да вам штитим. Тагка!

То ћу.«

Тад с пода шапну: УМили, што пре, другове, изведи,

За њих ми одговараш,«

Монтер завапи: »Што мени,

увек само »изведи«Р

Твој брат у добру

u беди

нењ с тобом и смрт

подели !«

Зрењанин поцрвени

нао од реги изразне: »Шта смртР Шта смртр« загрца,

»Шта стртр То не постоји,

Постоји

до победе борба и борба

доњ бију срца, 5

а смрти

нема за борца, Је л тако, другови моји2«