Народна милиција

совје народе у беспоштедну борбу. У проглаву ЦК КПЈ који је изишао истог дана када је извршен напад на Совјетски Савез писало је:

Дошао је онај најтежи час који смо у нашој борби предвидели. Ми еомо знали шта спремају фашистички злочинци против СССР-а и читавог радничког човечанства. Крвожедни фашистички властодршци, који држе у ропству своје народе и народе подјармљених земаља, навестише нам рат до истребљења, навестише преко радија крвави покољ комуниста. Ми ту борбу прихваћамо, јер ми смо је очекивали и ми смо се на њу спремили. У тој борби неће бити пардона ниједном комунисти, деру се фашистички крвници, а ми кажемо: у тој борби неће бити пардона, зло чиначким фашистичким вођама и њиховим верним елугама, у тој борби неће бити пардона фашистичкој финансиској олигархији и њезиним 'сатрапима. «

Ускоро после Прогласа, тј. 4 јула одржан је састанак ЦК на коме је донета историска одлука да се при ступи оружаном устанку. Пламен народног устанка обухватио је прво Орбију — већ 7 јула у Белој Цркви пукла је прва устаничка пушка испаљена од стране Народног хероја Жикице Јовановића-Шпанца. Вест о народном устанку у Србииј брво се пренела у све окупиране крајеве и допринела је да се устанак и у њима брзо раширио. У Црној Гори 18 јула планула је такође устаничка пушка, цео црногорски народ листом је кренуо у борбу и убрзо је цела Црна Гора била ослобођена изузев неколико гра дова. Народи Хрватске, Босне и Херцеговине 27 јула придружили су се оружаној борби српеког и црногорског народа, а ускоро су борбе отпочеле и у Оловенији, пошто су за њу организациони услови били припремљени још 27 априла стварањем »Освободилне фронте«. Нешто касније путем оружаног устанка пошао је и македонски народ.

Дакле, непосредно после позива ЦК КОЈ на оружану борбу, већ у месецу јулу скоро цела Југославија била је обухваћена народним устанком. Окупатори и његове елуге били су збуњени, у њиховим ратим плановима појавио се пови — непредвиђени фронт. Тако су народи Југославије својим примером указали свима поробљеним народима Европе на пут којим треба поћи,

Тада је наша борба оцењивана као крупан прилог борби совјетских народа.

· Например, на паради Црвене армије 7 новембра 1941 године у Кујбишеву, Ворошилов је рекао: »Доћи ће ускоро дан када ће се сви поробљени словенски народи подићи под партизанском заставом као што су то учинили југо„ловенски партизани.«

Почетком 1942 године, 13 фебруара од стране Бољше„вичке партије другу Титу, упућена је следећа депеша; »Било би пожељно да Врховни штаб партизана у име југословенског народа иступи са кратким прогласом народима окупираних земаља, нарочито Чехословачкој и Француској. У томе прогласу, указујући на то како се бори ваш народ за слободу и независност, Врховни штаб апеловао би на те народе да не производе ратни материјал и не дају сировине и храну крвавом Хитлеру, да на све начине дезорганизују његову ратну машину, да развију партизански покрет против окупатора и да свим силама извојују пуни пораз смртног непријатеља, свих народа Европе — немачког фалпистичког империјаливма. Таквом прогласу ми бисмо могли дати најширу публикацију у штампи и радију. Јавите Ваше мишљење«,

Или када. је храбрим грађанима Лењинграда требало дати моралне подршке да истрају у борби, тада се је као на једини пример дуго времена указивало на Југо-

славију која се исто тако годинама борила опкољена са свију страна, окупатором, као што је био и Лењинград. Али не само да је наша Народнослободилачка, борба, била, пример и морална помоћ антихитлеровекој коалицији и народима Совјетског Савеза који су на својим плећима вукли главну тежину битке против фашизма, него она је прететављала значајну помоћ и у војничком и у материјалном погледу. Народноослободилачка војска ин партизански одреди Југославије још 1941 године приморавали су Хитлера да одваја дивизије са Источног фронта и шаље их у Југославију, док се на крају број дивизија које су везивале наше снаге у Југославији није попео на двадесет и више. Број убијених непријатељских војника на нашој територији до краја 1943 године износио је 177.000 и преко 200.000 заробљених, а до краја рата број мртвих и заробљених непријатељских војника попео се изнад једног милиона. Поред ове помоћи — чисто војничке, Југославија је у економском и материјалном погледу, давно престала да буде извор материјалних добара и сировина за окупатора, као

· што је то био случај са свим поробљеним земљама, Европе

чији је привредни потенцијал у потпуности коришћен у ратне сврхе хитлерове Немачке.

У дневној заповести поводом 1 маја 1942 године Стаљин је посебно нагласио: »Целу Југославију и Совјетске крајеве које су Немци окупирали захватио је пожар партизанског рата.«

Међутим, када је наш Врховни штаб за време ТУ. офанзиве тражио помоћ од Совјетског Савеза, као одгевор добио је депешту датирану 11 фебруара 1948 године која гласи:

»Ви не смете ни за минут сумњати да ми, ако би по: стојала и најмања могућност да вам укажемо материјалну помоћ, не бисо то одавно учинили.

Совјетски народ, заједно са свима руководиоцима, цео и потпуно стоји на вашој страни, испуњен дивљењем и дубоким братским симпатијама. према Народноослободилачкој војсци. Ми смо лично са Јосифом Висарионовићем испитивали пут и начин како да вам се укаже помоћ. Нажалост, до сад нам није успело да повољно решимо тај задатак због непремостивих техничких тешкоћа... Чим добијемо могућност, учинићемо све потребно.

Ви ваљда не можете сумњати у то.

Молим вас да правилно разумете постојећи положај и ла то објасните друговима борцима. Не треба се жалостити, већ напрегнут све своје снаге да би се издржало и садашње изванредно тешко искушење. Ви вршите велико дело, које наша Совјетска земља и сви слободољубиви народи никад неће заборавити,«

Поводом ослобођења, Београда Стаљин је издао дневпу заповест у којој се поред осталог каже: »Групе Трећег украјинског фронта, заједно са трупама Народноослобдбдилачке војске Југославије, после упорних бојева заврштиле су уништење немачког гарнизона у Београду и дапас, 20 октобра, ослободиле од немачких освајача престоницу савезничке нам Југославије« О Југославији као савезничкој земљи исто тако говорио је Стаљин поводом 27годишњице Октобарске револуције, где набрајајући ударце које је Црвена армија задала Немцима, на крају каже: »створена, је могућност за пружање руке помоћи савезничкој Југославији против немачких освајача«

На мировној конференцији августа 1946 године, дакле пред најмеродавнијим међународним форумом, Молотов је сматрао за потребно да нагласи, да: »Међу словенским и несловенским државама, Југославија заузима славно ме«сто херојског. борца у редовима антихитлеровеке коалиције .«