Народна милиција

је tražila privreda. Osim toga destilacija u kotlovima imala je niz tehničkih nedostataka koji se nisu mogli odstraniti, a majvažniji je, Što Se u kotlovima nalazila uvek velika količina nafte što je bio stalni izvor opasnosti od požara. Danas se destilacija VIŠI na drugim principima. Nafta se neprestano pumpa sistemom СЕ i zagreva u posebnoj peći. Nafta ugrijana do oko 850 (5 ulazi u visoke kolone, gde destilira i tada se hlađenjem na posebnim pregradama odvajaju pojedini derivati. Tako se na vrhu kolone dobija benzin, sa bočnih otpusta petrolej i plinsko ulje i dalje razni teški destilati, koji služe za. pripremu mazivnih ulja. Na

kolone mogu biti vrlo visoke, 20 i više metara, a mogu ве kombinirati i više kolona zajedno, tako da se na jednoj koloni dobijaju samo lagani produkti, a, dalje teži pro” dukti. Destllacija težih produkata tj. onih koji služe za pripremu maziva mora se vršiti pod naročitim. uslovima jer kod visokih temperatura destilacije, ti se produkti lar gano raspadajui i time gube na svojim dobrim. svojstvima. Stoga se destilacija vrši pod smanjenim tlakom i radi toga kod niže temperature, te se time sprečava газраdanje. a

| Postrojenja za destilaciju nafte po svojoj veličini mogu dnevno preraditi i do 10.000 tona nafte. Destilacijom se nafta rastavlja na svoje osnovne derivate ко benzin, petrolej, plinsko ulje, де аје mazivnih ulja i ostatak. Ti produkti idu odvojeno na dalju preradu.

Rafinacija je sledeće glavno postrojenje rafinerije. Na tim postrojenjima se pomoću sumporne kiselime, lužine i ostalih hemikalija iz destilacije dobivenih produkata uklanjaju svi oni spojevi čije prisustvo loše deluje u gotovom produktu, bilo. da daje produktu tammu boju, bilo loša svojstva u nrimeni. Za pripremu specijalnih i motornih ulja koja se ne mogu dobiti običnom rafinacijom danas se upotrebljava solventna rafinacija. gde se naročitim otapalima iz produkta uklanjaju sve neželjene primese. Ta otapala imaju svojstvo, da, tope samo neželjene primese, a na glavnu masu ulja ne deluju.

Prinos benzina iz nafte ovisi, o njenom sastavu i on se ne može povećati, ako ga u nafti ima malo. Međutim, razvoj motorizacije tražio je sve veće količine benzina, pa se kod prerade primenjuju procesi za Кт ek OV anje. Tim načinom se iz malo vrednih ostataka i raznih teških destilata zagrijavanjem na visoku temperaturu (do 500%C) ii kraj visoko“ tlaka (do 50 atm.) raspadanjem доbiva benzin i plinsko ulje. U tu se svrhu produkti odre đeni za krekovanje pumpaju neprestano u cevi peći, gde se pod tlakom zagreju na određenu temperaturu i tada vode u posebne komore, gde nastane raspadanje upotrebljenih produkata ma laganije, koji se tada u kolonama razdvajaju. Ta postrojenja mogu dnevno preraditi i do nekoliko hiljada tona ostataka a benzina se može polučiti i do 50%. Mesto visokog tlaka i temperature danas se već grade moderna postrojenja gde se ugrejani produkt raspada prolazeći kroz maročite hemikalije tzv katalizaltore. Destilacijom nafte i krekovanjem ostataka. ilil teških destilata može se postići dovoljno benzina ali taj benzin uza sva svoja dobra svojstva ne odgovara za pogon modernih avionskih motora. Takav se benzin dobija na posebnim postrojenjima gde kao sirovina služe razni lagani destilati nafte, prirodni plin i slično. Na tim: postrojenjima koja su vrlo složena i sa kompliciranim, tehnološkim. postupkom dobijaju se takozvana visoko kvalitetna avionska goriva.

Osim nabrojanih glavnih postrojenja postoji čitav niz raznih postrojenja sa zadatkom da proizvode različite specijalne benzine, parafine i cilinderska ulja i mnoge druge specijalne produkte. Danas nafta daje preko 120 produkata, koji služe kao goriva, maziva i za različite druge svrhe.

28

dnu kolone dobija Se. ostatak, koji služi kao ulje za loženje ili bitumen. Ove

Glavni produkti nafte su sledeći: benzin je prvi | najlaganiji tekući produkat. On služi za pogon eksplozivnih motora. Današnji motori rade sa visokom kompresijom i stoga traže benzin sa dobrim antidetonatorskim svoistvima tj. benzin koji u motoru ne izgara prerano, koji ne »lupa«. To se svojstvo benzina. poboljšava dodatkom vrlo malih količina naročite hemikalije mazvane tetnaletil olovo. Osim dobrih antidetonatorskih svojstava benzin ne smije sadržavati spojeve Кој; парттајџ delove motora i ne sme stvarati smolu. Razni specijalni benzini dobivaju se naročitom preradom benzina. U te benzine spadaju lagani benzim kao medicinski ili apotekarski benzin, pa benzin koji služi u industriji kao otapala naprimjer za ekstrakciju uljnih semenaka ха офара“ nje boje, gume i slično, ili benzin za rudarske lampe.

Petrolej služi za pogon traktora ili za rasvjetu u kućanstvu, nadalje za signalne lampe, svetionike i inkubatore. |

Plinsko ulje nazivamo česta nafta ili dizel ulje služi za pogon dizel motora.

Iz plinskoe ulja dobija se čitav niz mazivnih. ulja, koja se prema načinu pripreme,. prema gustoći i primeni dele i sledeće glavne grupe:

Vretenska ulja za podmazivanje strojeva za tkanje i razne precizne instrumente.

Ležišna ulja za pdomazivanje ležaja strojeva.

Motorna ulja za podmazivanje automobilskih,

avionskih i dizel motora.

Specijalna ulja kao transformatorska, turbinska, dinamo itd.

Cilimderska mašina.

Osovinska ulja za podmazivanje vagonskih osovina.

Specijalni produkfi prerade nafte su parafin i vazelim. Parafin se dobija hlađenjem i presanjem. destilata parafinske nafte, koji najviše sadrže parafina. Viazelin se dobija kod solventne rafinacije cilinderskih ulja.

Najteži ostaci neparafinske nafte služe kao bitumen u cestogradnji, građevinarstvu i imdustriji ili kao ulje za loženje. Osim mnabrojenih produkata koji uglavnom služe kao goriva i maziva, ima čitav niz derivata, koji služe za razne druge svrhe ili kao sirovina za dalju preradu. Razne vrste mazivnih ulja služe za: pripremu konzistentnih masti, kojima se podmazuju oni delovi strojeva, koji se ne mogu mazati uljem.

Kao sirovina za daljnju preradu. produkti nafte dobijaju sve veću važnost. Ти naročito spadaju plihovi dobiveni rafineriskim procesima. Prerada tih produkafa razvila se u potpuno novu industriju, gde se proizvođe eksplozivi, plastične mase, sanitetska guma u čitav niz produkata koji služe u hemiskoj industriji.

Pre oslobođenja, u Jugoslaviji eksploatacija nafte gotovo nije bilo. Strani kapitalisti bušili su na više mesta, ali naftu »nisu našli«, tako da je u 1939 godini bilo prc izvedeno svega 1000 tona.

S druge strane domaće su rafinerije tim istim kapitalistima donašale velike profite prerađujući importiranu mešanu naftu. i

Nakon oslobođenja naglo su pojačani radovi na bušenju i eksploataciji nafte, a domaće rafinerije su vlastitim snagama i domaćim materijalom osposobljene za preradu nafte i raznim racionalizacijama povećale su svoj kapacitet prema. predratnom sa preko 100%/.

Prema Petogodišnjem planu u 1951 godini eksploatacija nafte će dostići 500.000 tona godišnje, tako da će rafinerija prerađivati samo domaću naftu. Vrlo dobar kvalitet domaće nafte i njen raznolik sastav omogućiće da se iz nafte proizvedu svi zemlji potrebni derivati u dovoljnim količinama, dapače, izvesni specijalni produkti će se moći! izvoziti.

ulja za podmazivanje mparnih