Народна милиција

Наши народи — трудбеници села и града наше земље улажу све своје снаге на изградњи социјализма,

на одбрани независности земље, Ту нема ништа необичнога, — није необично ни то што све морамо израдити и изградити сопственим снагама. Тако су наши народи пролазили кроз историју. Та историја је мучна — но она означава славан пут народа који је умео чувати своје достојанство; борити се за своју слободу. Данас пак када наши народи изграђују социјализам — они само продужавају своју борбу коју су 1941 године под руководством Комунистичке партије Југославије започели пушком у руци против фашистичких освајача, борбу за социјално ослобођење и стварање слободне домовине у којој ће народ сам себи бити господар. Отуда тако широко учешће народа у тој борби — зато наши народи улажу такве напоре у изградњи еоцијализма, и чине тако велике напоре у жељи да га што прије изграде. Необично је само то што се као непријатељ изградње социјализма у нашој земљи појављује и руководство Совјетског Савеза и руководетва земаља, Информбироа, и што се у борби против наше земље у циљу ометања изградње социјализма и економског и политичког подређивања наше земље евојим хегемонистичким интересима служе и најпрљавијим средствима — свима онима, чак и горим него су се интервенти прије тридесет година борили против прве земље социјализма. To је необично у толико што није нико очекивао да ће прва земља социјализма — односно њено руководетво претворити се у непријатеља и кочницу даљег развоја социјализма у свијету. Међутим, то се је десило — коначно то се је морало десити чим је руководство Совјетског Савеза напустило основне марксистичке прин-

ципе по питању односа међу народима, прво унутар.

сопствене земље а затим и у односу на друге народе који је основни принцип социјалистичког друштва, и као последица напуштања тих принципа прихватило политику стварања интересних сфера, поделе свијета на блокове, а у односу на друге земље — у првом реду на оне које су ступиле на пут изградње социјализма покушало и, са изузетком наше земље, учинило их зависним и политички и економски, а све под паролом пружања »братске, интернационалистичке помоћи«, и тако пошло путем »усрећивања« других народа. Наши народи нијесу прихватили такву »помоћ« јер она је страна и неспојива са основним принципом који се мора у социјалистичким земљама поштовати, она је неспојива с равноправношћу међу народима и с правом сваког народа да одлучује о својој судбини и да изграђујући социјализам у својој земљи води рачуна о конкретним условима и сопственим интересима.

И пошто наши народи нијесу хтјели примити такву »помоћ«, и пошто су се одлучно успротивили сваком диктату споља — одједном је наша земља и наш народ у цјелини постао објект најсрамнијих напада којима је икада једна земља била, изложена. Руководство Совјетског Савева као организатор и иницијатор напада на нашу земљу, искористило је свој огромни агитационо-пропагандни апарат у борби против наших народа, У својој

беспринципијелној борби против Комунистичке партије Југославије и паше земље у цјелини, а и прије него су повели отворено ту борбу — они су проповиједали начело, да ни један народ се не може ослободити Gega помоћи Совјетске армије, односно да ни једна земља не може изградити социјализам без помоћи Совјетског Савеза, Не треба ни говорити о томе колико је штетно овакво »учење« Информбироа, какве је жалосне посљедице имало у свијету, колику је забуну и дезоријентацију унијело у редове пролетаријата — него само колико је оно глупо и назадно, Али у пркос свему томе, чак против и мимо воље руководства СССР-а, наши народи изграђују социјализам, борећи се и савлађујући многе тешкоће које: нам је причинило руководство Совјетског Савеза.

Колико једнодушности у борби за социјализам уносе наши народи речито говоре успјеси.и побједе које су до сада извојеване у великој битци за Петогодишњи план, Наши народни зајмови и први, прије двије године и овај који се сада уписује само су двије епизоде у тој великој борби које говоре о свијести наших народа, о њиховој одлучности и ријешености да сопственим снагама изграде социјализам, о масовности учешћа народа у истој,

Само расписивање другог народног зајма имало је велики одјек у радним масама наше земље. Охватили су трудбеници и града и села да њихов улог, њихова позајмица држави новчаних средстава, преведено на језив изградње социјализма значе подизање нових фабрика, отварање нових рудника, изградња нових станова, културних установа итд. укратко схватили су да зајам значи брже остваривање Петогодишњег плана — бржа изградња, социјализма. И баш зато што наши радни људи тако гледају на други народни зајам, он се је претворио у тако широку манифестацију народних маса, манифестацију која је обухватила и одрасље па чак и дјецу.

Први септембар, дан почетка уписа другог народног зајма, припадници Народне милиције дочекали су радосно и с нестрпљењем. Они су чекали тај дан када he, моћи, масовно, сви без изузетка свом народу показати и на тај начин (уписујући зајам) колико им је драга наша земља, колико им лежи на срцу брза изградња социјализма. Организационо је било још током августа све опремљено за упис зајма. Ови су били узели обавезе, и те обавезе су биле високе, Просјек обавезе надмашио је просјек плате у Народној милицији. Било је примјера гдје су појединци у предуписном такмичењу давали високе обавезе. На примјер у нашој Официрској школи 19 другова је дало било обавезу на 20.000 динара и суме веће од ове. Сличних је било у свим јединицама Народне милиције. Такмичиле су се у давању обавеза сусједне јединице и појединци у јединицама. Та борба је нарочито била жива, и узбудљива у јединицама београдског гарнизона, Такмичарске комисије су свакодневно показивале кроз графиконе како стоји стање узетих обавеза, мјеста на табели појединих јединица а исто тако у јединицама и управама појединих одјељења. Тако преузете обавезе прије уписа. зајма, тј. прије првог септембра према обавјештењима с којима је располагала Уписна комисија при