Народна милиција
У административно-казненом поступку у другом степену виши орган у првом реду цени благовременост и допуштеност жалбе. Ако је жалба, неблаговремена, или недопуштена, он ће је одбацити, Ако је жалба · благовремена и допуштена, другостепени орган може решење о прекршају потврдити, поништити или изменити, Измена, решења не сме се: извршити на штету жалиоца, ако је само он поднео жалбу. Међутим, ако је жалбу поднео и оштећени, решење о прекршају може се изменити на штету окривљеног у погледу накнаде штете, У случају, ако другостепени орган нађе да у првостепеном поступку стање ствари није довољно утврђено, може пре доношења решења ствар вратити првостепеном органу ради допуне поступка.
Ако је жалба неблаговремена, или недопуштена, она се мора одбацити. Али тиме поступак у другом степену није окончан. Виши орган и у овом случају дужан је по службеној дужности да размотри цео предмет, нађе да је решењем о прекршају повређен закон, »донети решење о самој ствари«
па ако дужан је како одређује чл, 187 ОВП, Овде се поставља питање, какво решење има, донети другостепени орган, као и у ком року може то решење донети,
По истеку рока за жалбу или, ако против решења, |
о прекршају жалба није допуштена, оно постаје правоснажно. Према томе, кад другостепени орган улази у разматрање решења о прекршају кад је жалба неблаговремена или недопуштена, он се уствари упушта у оцену једног правоснажног решења, Он овде поступа не по жалби, већ по службеној дужности, односно по праву надвора. Стога се у оваквом случају имају у свему применити принципи одређени за укидање и поништај правоснажног
решења о прекршају по праву надзора. Разлика је само.
у томе, што се код првог случаја другостепени орган мора, упустити у разматрање сваког предмета, који се налази код њега, на решавању по неблаговременој или недопуштеној жалби, док се у другом случају предмет узима у разматрање по иницијативи вишег органа који не мора бити и другостепени. Из овога произилави да другостепени орган, у случају кад жалбу одбаци као неблаговремену или недопуштену, може решење о прекршају укинути или поништити, ако је решењем повређен закон, Ако решење укине, предмет се враћа на поновно решавање првостепеном органу, а ако га поништи, престају правне последице изазване решењем и сматра се као да оно није ни донесено, Међутим, треба истаћи, да и у овом случају другостепени орган не може решење о укидању и поништењу доносити после протека одређеног времена иако то није изречно нормирано у чл, 187 ОВП. Пошто се и овде ради о укидању и поништењу правоснажног решења, другостепени орган може га. укинути или поништити у року
од шест. месеци откада је оно постало правоснажно, који |
је рок одређен за укидање и поништај правоснажних решења о прекршају по праву надзора (чл. 189 О8П).
10
Жалба у административно-казненом поступку по правилу има суспензивно дејство, што, значи да се решење о прекршају против кога је жалба благовремено поднета. не сме извршити док се предмет не расправи у другом степену. Само изузетно може се у решењу о прекршају одредити да се оно изврши без обзира на жалбу итоу случају, ако државни орган који је решавао о прекршају нађе, да кажњени може осујетити извршење решења о прекршају док се чека доношење решења у другом степену. Ова мера може се применити само према, оном лицу. кажњеном за прекршај, који не може да докаже свој идентитет или који нема сталног боравишта, Над лицима кажњеним за прекршај која могу да докажу свој идентитет и која имају стално боравиште не сме се извршавати ре шење о прекршају док не постане правоснажно.
Од жалбе која се подноси у редовном поступку треба разликовати такозвану »надворну жалбу«. Према чл. 188 ОВП сваки државни орган виши од органа који је донео првостепено решење може у оквиру своје надлежности укинути или поништити незаконито или неправилно правоснажно решење о прекршају по сопственој иницијативи. У овом случају виши орган може укинути или по-
_ пиштити по праву надзора и по сопственој иницијативи
правоснажно решење о прекршају. Међутим, иницијатор за покретање поступка ради доношења овог решења може бити и сама странка, па и свако друго лице, Разлика је између жалбе у, административно-казненом поступку т ове такозване »надзорне жалбе« у томе, што се ова последња може поднети само против правоснажног решења, дакле кад је рок за, жалбу већ протекао односно кад жалба,
- није допуштена. Осим тога, она се може поднети непо-
средно ма коме од виших органа који су изнад органа, који је решење донео у првом степену. (Тако на пр. ако је првостепено решење о прекршају донео повереник унутрашњих послова Среског или Градског народног одбора, надзорна жалба, може се поднети Повереништву унутрашњих послова Обласног народног одбора или Министар ству унутрашњих послова Народне републике). Даља разлика између жалбе у административно-кавненом поступку и надзорне жалбе састоји се у правним последицама, које наступају кад је она поднета. У првом случају, као што је напред истакнуто, другостепени орган дужан је. да донесе решење о прекршају, што значи да странка има право да св по поднетој жалби донесе другостепено решење, На поднесену надзорну жалбу не мора се донети никакво решење, а ако се поводом те жалбе решење донесе, сматра се да је решење донесено по праву надзора, јер виши орган правоснажно решење о прекршају може укинути или поништити само по том основу. Према томе подносиопу надзорне жалбе није загарантовано право да, се по његовој жалби мора донети решење, Из овога, проистиче да подносилац надворне жалбе нема права на жалбу ни против евентуално негативно донесеног решења по његовој надворној жалби.