Народна одбрана

љачки савез. Председник тога националног савеза је Принц од Уелса, енглески наследник престола. На стрељаштво трошп држава годишње у Енглеској око 14 милиона динара! У Шведској држава даје стрељачким друштвима годишње новчану помоћ од 1,500.000 динара. Осим тога држава им даје најновије брзометне пушке и потребну муницију бесплаШно. Чак уступа те пушке по 40 д. оним стрелцпма, који xohe да их купе. Стрељачком савезу председник је сам краљ. Сваке године краљ с управом савеза пропиоује програм рада на стрелиштима за сва друштва у земљи. Сада Шведска има 2167 стрељачких дружина са 150.000 чланова. У прошлој години избачено је на школским и бојним гађањима у Шведској 1,500.000 метака. Сваки стрелац, према постигнутом успеху у гађању, добија, као награду и одликовање, бронзану, сребрну или златну медаљу. Гађање у школама у Шведској обавезно је. После руско-јапанског рата узело је жива полета стрељаштво и у Русији, нарочито код омладине; разуме се уз највећу припомоћ државе. Ђелгија и АргенШина троше

свака на стрељаштво годишње око 300.000 динара Аусшро- Угарслга даје по покрајинама велику помоћ, тако, на прим, Тирол сам око 100.000 дннара. И у Аустрији заведено је гађање по школама. Италија троши на само оснивање нових дружина и на стрељачку пропаганду 150.000 дин. Све државе дају новгш дружинама бесплашно пушке, и мање више и муницџју. 2. Сокопство код Словена. Западни европскн народи, на првом месту Немди, Французи и Енглези, раде дуго већ свом снагом на развпјању гимнастике и спортова у најширим масама народним, у тежњи да би се таквим вештачким кретањем у неколико спречило убитачно дејство данашњег начина живота. Огромни су успеси до сада постигнути на том пољу код свих културних народа. За њима су uoшли у раду и Словенп. Што се са тпм код Словена није почело онда, када су почели и други народи, узрок је неправичан поступак власти према Словенима, која је спречавала културни разввтак словенских народа. Код Чеха. Од словенских народа првп су Чеси, као најкултурнији, опазили шта недостаје словенској култури и још пре 50 година најправилније од