Народна одбрана

IV Предавања у културном свету

Рад на просвећпвању шпроких маса друштвених такођер је врло јак код свпх народа, и то, колпко год од стране самих државних управа, толико и бд стране приватне инпцијатпве. На све стране у свима државама постоје разва удружења за просвећивање народа, за шпрење писменостп, за борбу против пијанства, нтд. Сва та удружења поглавито врше свој задатак на јавним предавањима. У листу једног просветног друштва у зааадној Немачкој пзашао је ове године извештај о предавању д-р Кана: „0 поучним предавањима за народ“. Тај извешгај показује, како се у кулгурном свету мнсли о задатку предавања, па ћчмо изнети његову садржнну за углед нашим | радницима. Извештај тражи просвећивање свпх слојева наропа без обзира на сталеж и привредни положај, уз поклањање нарочите пажње онима, који су ма из којих разлога најмање упознати са културом. Извештај тражи да се држе предавања, о свему ономе што је ч< вечји ум створио, и што је потребно човеку , за рад и живот, у првом реду о ономе, што је у најтешњој вези са животом лшсе, а то су друшШв не и природне науке. Кан држи да су течајеви (курсеви) мниго кориснији него осамљена поједнначна цредавања, алн и она су корисна. Уз предавање треба увек да се држн и дискусија (договор, разговор). На питање, ко да предаје, одговара он:

свако који само има за то потребну спрему и љубав. Спрема треба да је ту, ал-f се не сме тражити виша спрема или неки положени испити, као услов за успешан рад. Тај услов је љубав за оно, и познавање онога, о нему се говори. Предавач мора бпти просветни помагач, организатор, апостол и брапич истине. Он мора одушевити за оно што говори. У духу ових мисли одржавају се у културном свету безбројна предавања о свнма питањима и задатдима живота. Предавања држе не само просвегна удружења, која имају нарочити задатак да шире просвету, него и сва осгала удружења, као земљорадничке задруге, соколска и стрељачка друштва, итд., а и многобројни поједннци Код кул; турних народа виде се најугледнији њиховп људи, где долазе на сељачке и радничке скупове, да држе предавања о разним питањима. На пр., познати велики норвешки књижевник и мислилад Бјернсон, који је узпмао реч и за нас, а против Мађара, држао је мдого пута предавања н сељацнма, а и немачки велики научар и мислилац Хекел, такођер, много пута држао је предавања и радннцима, Предавања су најјаче развијгна у Шведској, Норвешкој, Фннској, Данској и Немачкој. У тпм земљама, у којима култура народпа стоји на врхунцу, ито баш култура најдоњих слојева, у ве 'иком делу заслуга за успех припадараду прпватне иницијативе на присвећивању, у њему опет не на последњем месту предавањима.