Народна одбрана

Његовим годишњим скупшШинама присусшвују не ретко минисШри и поглавари провинција. После окупштине 2. јула 1880. г. пријавило му се 15.000 чланова, а за 6 месеци доцније би.ло их је 22.000, док мује приход износио 110.000 круна. За годину дана имало је удруже,ње 250 месних одбора. Год. 1903. имало је удружење прихода 430.171. кр , а цела му је имовина износила 1.604.594 круна. Највећи успех постигло је ово удружење 1887. г. када је имало 120.000 чланова, 1174 месна Одбора и 605.700 круна прихода. Друштво има свој лист. .Дозинка је друштву: „Еи једно село није шако малено, да у њему не може диШи једно наше ЏрушШво. “ Главне скупштине . држи друштво сваке године у , другом меоту (Бечу, Линцу, Брну, и т. д.). На одбрани Немаца и понемчавању Чеха у Ческој издало Је „Школоко удружење“ до г. 1904. преко 4,000.000 круна, а ;тотово толико имало је прихода ;из саме Ческе. Укупно издало Је то удружење 8,111.176 кру;на до г. 1904. У Ческој издр:жава кемачке школе у 364 оп-' :штине, а у целој монархији у :више од 1.000 општина. 6. „Јужна стража“ (Die Siid-

mark) силно друштво за понемчавање Словенаца, има огромна срества. Оно не диже само школе него купује и земље за Немце. Седиште друштва је у Грацу, а помажу га и Немци из царевине. Осим ових удружења постоји низ месних друштава са задатком да помажу немачке школе. Тако, на пример: 7. „Прашко ДрушШ.во“, за одржавање школа са годишњим приходом од 150.000 круна, итд, 2. Одбрана на привредном пољу. Поред ове борбе школом, развијен је код Немаца велики рад и за Народну Одбрану на Upuвредном пољгј. У ту сврху постоје такођер нарочита друштва за куповање ческе, словеначке и пољске земље, за бојкотовање словенске трговине, итд., и из дају се милијуни и милијуни немачког новца сакупљеног добровољним прилозима. 0 тој борби на привредном пољу говоримо мало више тамо где описујемо Народну Одбрану Чеха и Пољака.

3. Остапи рад Мемаца. Поред ове борбе школом и привредом, у крајевима где стоје немачке мањине према Слове-