Народна одбрана

успесима Чеха у крајевима немачким. Од године 1900 —1910 нарасли су Чеси у некада немачком граду- Буђејовицима (Будвајс) и околини за 83%, а Немци за 11%! У околини града освојили су Чеси у томе времену 48 општина, а изгубили само једну! Општпна Липковице, у потпуно немачком крају, имала је 1900. годпне 322 Чеха, 749 Немаца, а гоц. 1910. набројено је службено (разуме се у корист Немаца) 762 Чеха п 662 Немца. У општпни Хостомице год. 1900.. бпло је 1324 Чеха и 1554 Немца, а год. 1910. Чеха 1971 п 1909 Немаца. У Бечу, престоници аустроугарске монархије, има данас већ 400.000 Чеха. По рачуну, који стоји у сагласностп са горњом статистпком, биће град Брно у Моравској за 10—15 годиеа потпуно чески. Док Чеси овако успевају међу Немцима, дотле Немци ннсу могли да освоје ни једну ческу мањину. Овим успесима Чеха као и оним Пољака у Пруској можемо се само радовати. Да нема Чеха и Пољака, горе на северу, у борби са Немцима, Шеже бисмо ми, овамо на Југу, осећали немачку навалу. Чеси и Пољаци су гребени о које се ломе валови немачке најезде и иоплаве. Зато п јесу све наше симпатије на ч страни браће Чеха и Пољака. 3. Из Сповеначке. Словеначка Народна Одбрана (Narodna Obramba) организована је по угледу на Народну Одбрану Чеха и Пољака, те је у свему слична њиховим Одбранама. Народну Одбрану Словенаца води на првом месту

Друшшво*„Ћирил иsМешод“. Ово друштво издржава словеначке школе и купује земљу за Словенце. Оно пма своје Одборе по свпма градовима словеоачким, везане у окружним одборима, а сви ови опет уједпњени су у централи, која је у Љубљанп. Друштво ради понајвпше украјевима, где су Словенци измешани са Италијанима и Немцима. Особито велике успехе постигло је у Трсту, где је за последњпх десет година број Словенаца порастао од 27.000 на 70.000, и у Горици, где су Словенци пораслн од 6000 на 11.000. Великидео средстава. које је друштводосада трошило нате крајеве, пренело је сада на северни фронт према Немцима у Корушкој и Штајерској. Сем друштва „Ћирил и Метод“ постоји у истој сврхи још и друштво „Стража“ Друштво „Св Мохор“. Издаје за народ пољопривредне и остале популарне књиге. Од шесдесетих година амо издало је друштво на 10 милијуна књига. Оно пма на своја издања преко 100.000 претплатника, међу којима пма нај ■ више сељака. Корист је од овог друштва врло велика. За две круне годишње добива сељак шест корисних књига, које га поучавају у многом добром правцу, упознавају са књижевним језиком, јачају у њему пационалну свест, особито у пограничним крајевима, итд. Посојилнице (новчани заводи), У борби Словенаца вреди такођер много начело „свој своме“ У прквредном погледу, а у духу тога на-