Народна одбрана

којп су потписали молбу за школу. Немачкп господари, код којих су ови радници били у послу, отпусте пх (око 100) п најуре пз радничкпх станова. На протест код власти ова јеЧеспма одговорпла нека се оставе школе па he све бити добро! Једној удовици, која је имала једпнца у војсци, претпли су да ће јој снна мучпти, ако не ускратп свој потпис. Управа једне фабрике отпустилаје матер петоро сирочадн,јер нпје хтела дати децу у немачку школу. Немачка општпнска управа откуппла је кућу, у којој је становало 13 че ских породица п сме та им је отказала стаа. Уопште, сви Немцп договорпли су се да неће примнти нп једног Чеха у стан, Немци су, дакле, свуда једнаки у своме насиљу, неправедности и непоштовању туђих права и слобола, и зато пх морамо сузбијати на св&ком кораку свима сплама. Али, ннје само то. Овај пример каже нам још, како је у Неха национална свест силна код најснромашнијпх и најнижнх слојева, код радника, који имају најтежи живот па се ипак најљуће боре за националну ствар. Нашп радници и сељаци, који таксђер тешко живе, треба да се угледају на ческу 6pahy, која поред свега свога тешког рада н живота у борби за народну ствар иду испред свих осталих. Износимо о томе још и овај пример; У месту Сешташл 200 ческих роднтеља ниј е децу уписалоу школу, јер су захтевали, да се ocHjje ческа школа. Срески начелник казнио их је због тога све новчаном казним. годитељи обрате се на министра Дацака са молбом за посредова-

ње, пзјављујући, да не he никако да шаљу децу у немачку школу, све дотле док се не подкгне ческа школа. Родитељп су били понајвише рударски радници! Оваких прпмера могли би изнети безброр И песку борбу у Бечу за школе воде пески раднпдн и мали пиновнпци; они су ческа маса уБечу која захтева обуку у матерњем језику за своју децу. Где су широке масе народне тако одушевљене.за борбу, ту je лако борити се. Словеначки трговци против немачког насиља, Када је аустријска влада одобрила забрану словеначких натписа на дућанима у Марпбору и Цељу, словеначки трговци наместише своје натписе на дућанске прозоре, и то извутра. Словеначка штампа и интелигенднја живо суагитовалииупозоравали околне Словенце, да иду само у словеначке дућане, и ако су без натпига.Како су Словенци прожмани родољубљем, успех је био потпун и немачки трговци узалуд су чекали на словенлчке муштерије. Тако Словееци, а како ми Срби? Сољски пожртвовање. Пољски поседник МаћјеЈовски продао је своје имање Алден у Шлезији за 100.000 марака Пољаку Крзижановском, и ако му је немачка комисија понудила 12.000 мар&ка више. Тако Пољаци. За то и напредају, а како ми Срби уза сво опомињање: Србине, не испуштај своје земље из шака! Мучеништво пољске дечице у НеMsHKoj. За време штрнјка пољске деце у Пруској, против учења веронаука нанемачком језику, доносили су пољски листови ужасне извештаје о мучеништву пољске дечице. Ти