Народна скупштина

СТРАНА 14 НАРОДНА СКУПШТПНА,

Ево овде г. зшпистра народие привреде, мнслнм да ће се сетитн, да ми је тад казао: „молим вас, поднеснте наипсмено жалбу протпв њега, ја ћу га казнпти по својој дужностп ио закону". Ја сам се доиста спремао да то урадпм. Ну, иа моје велнко пзненађење, неколико даиа после тога, ја видех указ у зпанпчним новпиама да се тај телеграфнста унапређује за иоштара. (Онозиција: тако је!) Кад сам впдео да се на та.ј начнн награђују онп који нас на зборовпма ианадају, ја нпсам хтео да се жалим. Ако ви мислнте да је г. мнннстар прнпреде уиапредно тога телеграфнсту за иоштара због његове спреме н нодобностн, ја Ку вам ирочптатн само једаи акт његов, на да видпте колпко је спремаи н да ли је заслужио уианрсђење. Кад су нзбори свршенн, онда је тај г.сти поштар, као нредсеаник радгкалног одбора у Гроцкој ннсао овако: (чпта) СРЕСКи ОДБОР НАРОДНЕ РАДННАЛИЕ СТРАНКЕ Бр. С. Гроцка. Свима месним одборима радикалне странке у ^резу грочавском. Нзбориа борба у другим нам отаџбинами свршена је п тако да.Бе. ПРЕДСЕДПИК ДЕЈОВОЂА, СРЕСК0Г РАДИКАЛНОГ ОДВОРА, А. Христић с. р. Пет. Поповић с. р. Дакле, овај је мпслно, да мн имамо вишс отаџбина. И токвог човека мннпстар народне иривреде унапређује, пошто сам му се жалио, да нас је нанао на збор). .1 а немам ппшта протнв тога да минпстар уиаиређује своје чпновипке; то је мннпстрова ствар п право; ну само казујем како сс радило са несиремним чиновииком, који је узпемиравао наш лбор. А у нрнлог гога слободаи сам иавесги вам још иеколнко речи о томе. Има 7 — 8 годииа, од како је укннуто звање аоштара у Гроцкој; у буџету ирошлогодншњем нема звања поштара. А/ЈИ као телеграфисти за ревиосиу службу, п што нас је на збору назвао лажовима не бн се могла датн награда. 15а то у мссто да ои чека пет годпна, да добпје пернодску повншиду — миипстар га одмах уиаиређује за поштара, п авинзује са 50 талнра. Иоред тога, г. мпнпстар п ]Ч1вреде даје му је ,1Ног помоћиика телеграфиету. И тако давас иостоји у Гроцкој звање игштара с додатпм телеграфистом на штсту п нротивио буцсту. Можда Кете ви мислнти, да ,је то ствар ситна; да није од важиости, што је мииистнр уиапредио Једиог чиноВинка и .1 п није. Алн на свакн пачпн. ја мнслни да је то нрплична илустрицпја, како се гледало на оне, коЈи су нанадали на наше зборове, кад се овако одмах награђују. Да прсђем на другн случај. 1»ио сам на збору у срезу мачваиском, у 1>огатн1|у. Ту је нсзнатн канетан Никола Станковнћ, који је гигаитскнм корацима од уреД0нка „Одјека" дошао до тога зваи .а. Иатоме је збору бпло око 800 душа, н срес.кн начелиик, кад је на збо]>у председавао уважени свештеиик Јован И 111)1 пз Дубља, довсо је био 4—5 рад кала, који су почелн ларматн и стваратн перед. Срески начелннк у место да одмих снречи неред изгредиика, заказује, да је збор распуштсн, јер је неред. Ја с.ј М сс ту десио, н да бих ааклонно г. Јована Илнћа, изјавим, да ннје бнло нереда; да ђу ја даље нредседаватн иа збору н иосао свршнти. Тако је и било, збор је, иошто смо уклонпли изгреднике, текао мнрно п носле смо се рааншлн кућама. То вам казујем да внднто, какве еу ту тендендијс билв нротнн нашнх зборова. Сметн.о н нанадн чиннли су се но-што по-то, и нод судоловањем полнцнскс власти. А мојн },с вам другопи казати, како јс било у другим ирајопнма. И ја бпх вом могао то кашчи, али то оставл.ам н.нма. Ја )■ у да се ог|>ампчнм на ова два случаја, којн су нотнуно пстиинти,

•*п

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

иа да пређем на друге ирииреме, које су учнњене, те је резултат избора овако пспао. Још одавно (бар по моме пајдубл,ем уверењу) сиремало се, да се изборп изври^е оиако, како ће битн новољин раднкалној страици. Вч знате врло добро, да у Уставу сто;н једна одредба, ио којој за нредседнике бнрачких одбора могу битн изабрани само онп, којп су свршплп иравнн факулгет плн којп су служили у судској струцп. То изричпо стоји у Уставу, а то стоји п у пзборном закоиу. Тако н у члану 48 пзборног закопа стојп , да се за нредседннке бпрачкнх одбора могуузети оин, којн су свршнлн нравип факулгег, илн који су билн у судској струцп. Међу тим одмах у другој гачцп чл. 59. нзборног закопа, учињено је једно изузеће; ту се каже; да иредседнпци бирачких одбора могу бпти п друге лнчности, које нису свргапле иравнн факулгет илп којп нису бп.ш у судској струци. То је пстпиа закон и мп морамо иоштоватп '•акон. Ну. на сваки начин, нама ннје забрањено тражиш н иама ннје тешко спазнти теидеицпју тога закона. У место да се одржп одредба Устава, да се за иредседнике бнрачких ^дбора узпмају само нравннцн, нлн само људн којн су служплн у судској сгруци, допуштено је нрогпвно. Међу тнм Устав налазп гаранцнју да ће пзборп бптн иравилни н закони само ако нредседннцн буду ио уставу, а ие п онн, који пемају ге квалпфпкације. Ну ирелазећи нреко тога, главни државни одбор саставпо Је листу председиика бпрачких одбора друкче. Ако ногледате у зваипчне иовине од 9. августа 189о год. вн ћеге иаћи, да су за нредседипке бпра'\ких одбора огромиом всћниом пзабранп онн, којн ннсу сврпшлн иравпи факулгет, нл" којп ннсу бплн у судско.ј струцч. Дакле првн корак, нрва уставпа н законска ирппрема за изборе, одмах је иовреда не само Устава, већ н самог изборног закопа. Истииа у чл. 59. нзбориог закона сгојн да се могу одређиватн н други људн, којн иемају• те квалифнкације. Алн државнп одбор повредио је п та.ј закон, што је одредно те л.уде, који нпсу свршнлн нравнп факултет плп нпсу бнлн у судској струцп и по самом пзборном закону. У пстом члаиу стојн, да се таквп иредставннцн могу одредптн само онда — (ја ударам гласом па рсчп само оида) —- ако нсма аравника, ако иема људи из судскс струке. У том случају и тек само тада могу се одреднтп н људи који ннсу сврши.ш факултет. Ко зиа број иашнх правника н нашнх судскнх чниовипка, а ногледа у овај рад државиог добора, иа видн за председннке бирачкнх одбора огромиу већппу људп, којн нису свршплн факулгет, гај мора доћи до уверења да се државин одбор нпје држао ни самог изборног закоиа као шго већ рскох. Он нпје неправпике за продсодипке одредпо тек, оида, кад иема правннка пли судскпх чпновиика. Осгала је маса правнпка неодређена, а међу тнм уногребљеии су људи, којп иису нмалн квалпфикацпје, нлн бар нпсу имали у нрвом реду. Јасно је, да у првом реду морају доћн иравнкцн па тск клд њих иема дола^о другн. Ну државии одбор радпо је противно. Ако би ко сумњао, да нијс изостала већпиа иравника, ја молим пска ирочита иакнадин извештај пстог државног одбора, којп је штамнан у срнскнм зваинчппм новииама од 1 септембра 1890 год. н ту ће иаћи тск накнадно одрсђсне многс аравника, ношто су иекп нз ирве лнсте отиалн. Дакле, прнликом ирвог одређнвања главип бнрачкн одбор одредно је махом :»а нредсединке бирачких одбора л>уде, којн ннсу нмалп квалн»нкаЦпје, а тск ирнликом другог распореда одређујо нравннке н то не на место оннх нрвих, всћ махом иа место старијих правппка н судскпх чнновника, који су со пзвииили. То је доказ, да су за иредседиике бпрачких одбора одређеин људп, који пису пмали условааато; иоказује да тај расиоред нпје зиконит, ннјс уредан. Ја мнслнм да јс у томе јасиа законска одрсдба, н нрсма овако јасиим факгими,гдо со обнлазо правницп п одрсђују сс људи, којп номају услова за то, да јо лако оцсннгп нравплнос.т сасгава иредседннка Снрачких одбора. Ја мислнм да ћо свакп беспрпсграстан моратн нрнзнагн да су они распородн псвакоиито п иоиравнлно сасгавл.снн билп. Ако сс одбор можда руководио тпме, да уштсдп ношто државиој каси, одређујућп то људс, коЈи пису пмали квалифи-