Народна скупштина

3 САСТАНАК — 8 НОВЕМВРА

СТРАНА 15

кације, што су неки из близине, ја држпм нре свега, до у оваквом једном важном послу, као што је избор народиих послапика, штедња не може да нас руководп, већ да треба да иас руководн основ закоиитости, по коме ће се нзбори свр шити. А у осталом и обзири штедње не могу да промене пзречну одредбу изборног закона, јер сам тај пзборнп закон, хтејући штедњу, то је хтео п код одредбе иравннка, п гимс није променио оиу главну одредбу усгава н закона, ио којо.ј се правницп првенствено морају одредпти за председиике бирачких одбора. Као што рекох, по закону н уставу нису се смелн обнћи иравннци, Ирема томе држим, да је та нрва ос нова, тај ирви рад са пзборима народнпх посланнка н ио уставу н по изборном закоиу иезаконит. Рекох всћ да и сам пзборнп закон каже, да се морају нрвенствено употребпти правници н људн пз судске чтруке иа тек онда други; иа ко сме радитп мимо тога, а да му се не рече да му је радња незаконнти. Ја нећу томе одбору, који је одређивао иредседнпке бирачких одбора, да ирииисујем иартајичиост. Ну на свеки начпи нека ми се не замери што ћу вам из званпчних новииа у којнма је изашао нзвиштај иредседиика бирачкпх одбора, пзнетп нешто, што даје рђаву илустрацију на рад тога одбора. Било је п у новинама а и свакоме је у опште позиато, да се десило једно грозно убпство у селу Ћовдпву окр. иожаревачком. Људи ко.ји ирате наш иолнтичкп рад, као што су члановн онога одбора, којн су одређивали иредседиике бпрачких одбора, нзвесно су зналн за ту појаву, за го грозно убнство, које је нзвршено по команди пзвесннх људи, који се рачунају први у томе селу. И прп свем том бпрачки одбор учитеља Ћовдинског одређује за председника бирачког одбора V Ћовдину, где је убиство извршено. Он то радп пошто је објављено у новпиама и да је он пзвршио убнство. И гек на прнмедбу наших листова, у другом расиореду, одређује се другп : ји то село, а учптељ долазн у притвор за то извршено убпство. Ја нстина не могу да сумњам у државни одбор; ву на свакн начнн, када се обплазе иравиици, а одређују се људи под оваквом једном оптужбом, томе се мора замерити. Ја држпм, да то даје права онима, који хоће беспристрастно да гледају на ове изборе, да у томе учпни једну најскромнију замерку, као шго је бнла ова моја за иредседника овог блрачког рдбора у Ћовдину. Толико дакле о саставу председника бирачкпх одбора. После састава председника бпрачких одбора, иолициска је власт стуиала у рад, нрппрему за ове изборе. Ствар је п сувиша иозната да од како су наређенп пзборп, по срескпм канцеларијама ипсте моглн наћи ни једног чниовиика, иа нп служиоца. Све се то бнло разпшло ио срезу, под изговором да купе норезу. Међу тим, може се мислити, зашто су се баш у то доба разишлп тп људн, кад су настуинле прпиреме за пзборе иародних носланика. Ну најиосле то је ствар која се ие може вндетн, то је ствар оцене. И колико мп можемо рећи, да је то урађено у ннтересу да се прнареме избори народннх носланика, толико нсто н власт може рећи, да је то чиннла но својој дужностн, да није нстнна да су ту бнле какве ирииреме за нзбор од стране тнх чииовинка и у оиште органа власти. То је ствар, која се не може оиипатп, — видети; то је ствар мишљења; и ја то нзносим само да се впди да је у томе иравцу рађено. А да се шм одласцпма чиновннка доиста мислимо да се припремају избори у корист радикала, ја ћу вам, у потврду, навестп још нека факта, па вн после и самн оценнте, нмам лн основа, што држим да то нма везе с изборном ирииремом. Начелнпк министарства унутрашњпх дела 1ј инспектор г. С. Иавловпћ обншли су у накрст целу Србнју II то баш пред пзборе, јер их је мпнпстар послао да обнђу нолнциске властн. То је наравно лако рећн да су та изашиљања била у тој цељн. Ну, ја мнслпм да није нмало места то чпннтн баш тада, већ да ће ире бити да је то нмало везе са нзбором народних посланика. Појимам да вн можете остатн прн том, да то прегледање канцеларпја иије пмало

везе са избором, алп кад се то није чпнпло ранпје п кад су они ирелазили час из 1)рање у Крајину, час нначе с једног краја Србпје на другп, онда свакако да ће чо иматн везе са нзборима; гако је врло природно мпслнти, ако се ие докаже иротивно. Најиосле може бити, да је г. минисгар то урадио у другој иамерн да је баш тада нмао неких иослова да сврши преко тих нослаипка; али као шго рекох, јадржим да је го нмало везе са избором. да се то односнло на изборе. Ну да иођем даље. Кад је дошло време, да се одређују представиици лпста, да се ириступи правл>ењу нстнх, власти су утицале на наше иредставнике, да се одреку да не буду у бнрачким одборима. То тврди један факат из округа врањског, кад су се људи жалпли да су давали пзјаве под иреспјом иолицпских чиновннка, да им је власг иретнла и говорпла, да ко с-е тога прими тај је протнв владе, ствар је избила на површину. Има један извештаЈ где је начелник срескп прпзнао да је ирпмао нзјаве такве и слао их „Одјеку." Ја мнслпм да је ван сумње да полпцпска власт није никако смела да такве изјаве ирлма од нојединих људи. А кад она то ради, онда је то рађено у интсресу нзбора н о томе пе треби даље нп говорити. Власт полициска узима изјаве о Одстуиању од представнпштва, н то им је утпцај властн !! 1 Мојн г. г. другови иоменуће још и друге незаконитостн у том иогледу. Ја се нећу даље бавити тиме, јер се бојим да не будем сувпше простран. Ну месго тога да пређем на другу важну ствар. По мом најдубљем убеђењу она је уирав основна така за оцену овнх избора ио којој се видн закоинтост нзбора. Та тачка толнао је важна да оиа. баца у засенак све оне неправилности око избора председника бнрачких одбо^а; н кад то чујете ја мнсдим да ћете добнти другчије мишљење о овим изборима. Вн знате врло добро да је главни услов, којц сваки срискн грађаиин треба да нспунн, те да добије право гласа, илаћање иорезе. Ко го није урадно, тај не може да добпје бирачку карту, тај не може да гласа за посланика. Иш ако не би како дошао до бирачке карге каквом злоупотребом, његов се глас сматра као и да не ностојн јер ннје нмао права да гласа. Међутнм постоје доказн, да је било миого и много бнрача, који нису бпли нлатилн норезу како закон наређује адобилн су бпрачке карте и гласалп. Ја овде не говорим о оннм лнцима која у онште ннсу имала ирава гласа н за која такође иостоје доказн у местима бпрачким. Ну говорнћу само о гласачима без илаћене норезе, као шго је било не у једном округу већ у мпого и миого округа. Међу тнм •го је доста, те да се оценп да лн су пзборн бнлн законптп илн не. 1]ошто је пзашао указ за нзбор народнпх иосланика миннстар унутрашњих дела обратио се министру финансије с иитањем, да ли задругари морају да илате сву иорезу, пакда добију право гласа; илп може да буде, да се један задругар нздвоји, те да на самом њему дужност остаие плаћања наносредне иорезе, а осталн задругари да могу да илате само личну и да добпју право гласа. Тако ако их нма 5, онда четворпца да добнју биречке карте п гласају само с илаћањем личне порезе, н ако бн задруга рецимо имала да плати 500 дииара иорезе и то остала дужна. То је нигање мннпстар финансије иослао иореској уирави н она је решила: да то не може да буде, да мора да се илати пореза за целу задругу н тек ондв да могу добнтн бирачке карте задругари. Ну на наваљн-вање г. миипстра уиутрашњнх дела изашао је после тога један расннс мпнпстра финанснје који је саоииггеи свпма иолнциским властпма и у коме се изречно каже: „задругари не морају да нлате сву задружну иорезу, већ само сваки своју личну од 15 динара нли колнко буде, п онда свакн такав такав задругар треба да добије бирачку карту. Тај је распис као што рекох отишао свима полициским властима; иу мпнистар инје нашао за ногребно да га обзнани