Народна скупштина

СТРАНА 32

НАРОДНА СКУПШТИНА.

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Др. Станоје Нешић. Господа из опозиције, казала су нако су избори текли иеправидио, па им је такав и резултат. Дужност мн је да изјавим да то пе стојп. Мо пре но што пређем на наводе г Авакумовића, дужност ми је да изјавим нешто што се тнче навода г. Димитрнја Машнћа, који је говорио о нвким злоупотребама у срезу кључком у коме сам ја срески лекар. Г. Машић навео је, како је један кмет у селу М. Врбици учииио нелпки утнпај на једног гласача, који није хтео доћи да гласа, тиме, што га је сијом своје власти довео у суднииу н овај је гласао. Претпоставнмо да је то баш доиста И било што је г. Машић навео ; питам г. Машића, шта је хтео тиме да докаже, какаи зак.ћучак да изведе, и може ли тнме доказати незаконитосг избора? Кад би г. Машић навео да је такав притисак био наспрам целога села, онда бн то била друга ствар, али овако нема никакпа утицаја на изборе; или кад би могао да докаже, да се тако снстематски раднло у нелом срезу или округу, онда би то доиста била озбил>на ствар о којој би требало водитм бо.ћа рачуна. Место тих тешких доказа г. Машић нзиео је једну обнчну погрешку човека, који ће за њу и одгопарати, која међутим нема везе са правилношћу или неправилношћу избора Сам тај чопек, он је један велики политички грешник у својој општини. Он је н. пр. од општннског кантара направио једну политичку шпекулацију.... (Жагор). Председник. Молим не говорнте о личности, већ о ствари. Д. Станоје Нешић. ГВто се тиче навода пошгованог посланика г. Авакумовића имам да кажем ово. Он је замерио перификационом одбору, што је вернфикациони одбор тако рећи, брзо прешво преко неких примедаба главног бирачког одбора. Господо, кад је већ реч о прпмедбама, онда значи да су главие стпарн претходнле тнм примедбама јер примедбе се пишу тек онда пошто се сврши са печим главпим ; а главно је то, што је бцрачки одбор изјавио да су пзбори пзвршени пранилпо и у реду, и сад г. Лвакумовић хтео би да сматра репове ва глане. Г. Авакумовић наводи и то, како је у Гроцкој један поштар једном либерзлу казао на збору: „лажеш!* Ла не знам како је могао г. Анакумовић н ово узети, те да докаже неправилност избора, јер ако је тај либерал доиста лагао, онда је поштар имао права да каже да лаже, али то никако није догађај од тако пажпог значаја да заслужује помена у Скупштини, н да може послужити за омако мн>ење н.нхово о иаборииа у опште. Ако пак либерални говорник на том збору није лагао, гребао је сматрати да јо о^ поштара упређеи и просто тражигн на достојан начин сатисфакције од поштпра. То је ствар прикатне природе и доиста нема пикакво везе за правилиошћу или непранпЈпошћу избора. Ја ћу сад да напоменем, како је п п.ихов бивши посланик Генчић у моме присуству у Кладову, тако масно на збору говорио, да не би могао што но реч ни пас с маслом то појести. I оворио је нпр.: како радикална годнна има 1 4 месеци, како влада радикална поставл>а мсханџијо, кртмаре, сакаџијо за капетане и чинопнике — спе неспособпе л,уде. Иза мојих лрђа било је тада неких радикала који су хтоли доиста да учино оно, што и поштар у I роцкој, али сам их ја од тога задржао само за то. да нам се допнпје нс би могло пребаци^и да смо им правпли сметп.е / Најзад она замерка г. Амакумонића. што су за иредсодннке бирачких одбора ноставл.ани учител.и, могла би бити основана, кад би то било рађено систома гс.ки у свима местима изборним н донста то не би трсбало чиниги кад би у тим мостима било Факултетлија или правника. Ја со ССћам у моме срсау постапл.он јо Јрдан учнтел., г. Гашпарг нић, па брзу руку за иродс бирач. одбора али то јо с гога, што је изабрани предсодиик дно оставку, То ]о гвакнко н пимошијо да ('0 За продсодпнка поставп јодан учптол,, који Је у гамомс мссту, нсго ли чиноиник или друго ко, рецимо иа КрагуЈсвца или Ниша, 10 да прима волику дијурну, донло поставка овога човока ДЈОкаиу готопо ништа но конгга.

Дакле, главно је, да се ннје радило систематски и го г. Аиакумовић пије доказао ничим. Он вели, да су многи бирачи добили бирачке карте а нису платили порезу. Допста ово је једна озбиљна ствар, али г. Авакумовић није напоменуо и потврдио доказима, да је то било у свима бирачким местима и да су радикалнн посланици моглп без тога пропасти. Главно је овде то, да г. Авакумовић није никакав доказ навео, по коме би се могло судити, да се систематски радило на томе. Он је наговестио неколико места и кад се кривица докаже, кривци ће бити и кажњени. После је напоменуо да је у једној општини у округу ужичком њих 00 платило порезу а гласало 6 7, дакле да је било 7 гласова више, но овде иије напоменуо и то, чији су ови гласовн бпли, да ли лпберални или радикални и ако су либерални онда ми имамо права да се тужимо а не г. Авакумовић. Најзад г. Авакумовић је узео и једно писмо главног бирачког одбора и тиме је хтео да доведе у везу рад тога одбора са радикадном владом, но и то је према свој садржини писма неосновапо и раднкалпп одбор у Веограду је као и свако приватно лице могао радика.ши.м бирачима обећавати златпа брда. То је ствар агитације. Ал г. посланик пика I не може доказати да је то незакопито а најмање да је инспнрациЈа од стране радикалне нладе потекла. Ја дакле држим да је вериФикациони одбор свршио свој посао онако како ваља. С тога сам за то да се извештај вериФикационог одбора примп онако, како је Скупштини поднесен. Председник. Молим да чујете који су се јавили за реч-. (чита њихова имена) Нма реч Д-р. Драгиша Стапојевић. Д-р. Драгиша Станојевић. Известилац верифнкационог одбора г. Мостић поменуо Је како је било снтних неправилности приликом избора. Да је одиста било ситних а не крупних неправилности, доказала су господа либерални посланици и г. Мостнћ није имао потребе то да доказуЈе (да јо бнло ситних неправилности: то су најочитијс доказала господа посланици из мањине) Ја ћу се овде држати тока мисли г. шеФа једне Фракције — опозпције г. Авакумовића. Он је говорио од прилике једап сат и по и врло Је важно забележпти у историји шта је говорио г. Авакумовић за Један сат и по и чиме је у опште доказивао незаконитост избора. Осим тога пала је једиа опора реч од сгране г. Кундовића, која врло рђаво звони српском уху. Реч је та у томе, што је казао: да у Србији: кад год влада хоће, ма којим начином она дошла на аемаљску управу, може имати већину у овом народу. То дрско тврђење нарочито би „лепо" пзгледало, ако бн со послала дспеша у 0 Тајмс* нли „Журнал де деба в да цела Јевропа чује за то! Ја нећу негатиино да се изразим већ позатипно, нећу да говорнм о томе шта пешто н»је, иећ шта јпст, и но томе ја мисдим да ћу погодити мисао огромие већино народних иредстаг.иика и оамог народа а нарочито мислнм, да ћу казати праву истииу, ако кажем да јс го — лаж (бурно одобравање). Било је до сад само два олучаја да су владе снлом п прнтиском могло доћи до већине, али тад управ и пијо било никакмих набора. Покушај, да влада добијо већину Ј-пме, што ћо случајно у то доба Јодан началник миннотра унутрашњих дола илн јодан ннсиоктор, иутомати по ОрбиЈи, па ће ноко миолити — јамачно је ои утицао на изборо, — тим начином и тнм путом Јо 111 ннЈодпа влада ниЈо дошла до тога, да створн себи воћину. ДругчиЈи су начини и путопи билн коЈнма су оо служиле пашо пладе, да дођу до моћино. Ми знамо пооле зајчарсне буио, Пикола Христић нмао јо „воћииу" у Скупштини. У ово( асмл.и, онда није пи било никакмнх иабора; мећ — он јо ко мандовао, ко ћо да му со пошл.о аа послииика н тај је морао доћи. Тада је било иритискп и опда јо г. Ннкола нмао мећнпу Све Јо то пзмршопо бнло под најцрн.им тврором То Јо прии случај. (ИАигмшчи; ок)

О поиогпи уггдиик Гппко Нетропик

ШТАИНА КРАЉ. ОГПОКК ДГЖАШ1К 111ТАМIIА1*II.1К