Народна скупштина

НАРОДНЛ СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

СТРАНА 36

Дал>е, г. Машић је кааао, како би достојније било да се с камџијом народ терао на бнралнште, но шго се овако родило под маском неке слободе. На то имам да прнметнм, да је запста некад у овој зем.ип владала н камџнја, па нпак влаСиицпма то ннје пншта помогло, јер је народ увек излазно победоносно. Даље, г. МашнК наводи путовање неке господе мннистара у нсточне крајеве н чини претпостовку да су они путовалн у це.ћн агнтацнје. То не стојп, а да го не стојн зна н г. ПашиИ, јер су господа мшшстрн тада пу говалн по важном н државном послу. Нико од сгране властн, а најман.е г. г министрн, имају потребе да агнтују, јер је нпрод довољно обавештеп. Ако се пе варам, један од г. г. миннстара изволео је том прнлнком походити п поштованп дом г. Машића, а он је нзабран за посланика, па нико од радикала не чинп томе замерку. Ако та похода ннје што користнла г. Машнћу, зацело му ннје нн шкоднла. Г. Величкоин1> изволео је у своме говору, одговарајућн на гоиор Др. Лазе Илића, поменути јунаштво лнбералне страпке, н.ихову борбу код Дна Врата и на Вран.п. Менн је иепријатпо да о томе говорим, јер кад је цео народ водио борбу нроти I општег непријател.а, ту не треба да буде каквог издмајап.а по странкама, у таким прнликама вал>а да смо сви сложпи и једнодушни. Па кад је већ пала та гешка реч, да се нским људима и странкама прнписује малодушност, онда морам казатн да су баш иеки ииђеннји либерали били подал.е од тих места, јер су махом бииали лнферанти. Рпдикалиа странка својим поштеним, јавним и отворснпм радом, стекла је прнзиан.е и пуно новерење народно а то је потврђено и на дан 14. Септембра ове годнне. Тада је н род српски најјаснијс доказао, да је потпуно дорастао за сне полнтнчко слободе, јер се њима мудро користио и тиме је побио ону стару изреку либерала која гласн : да народу српском дати политичке сдободе, значи толико исто што и дати детету оштар нож у руне. Да не дуљим даље, ја сматрам да су избори у Србији вршени |.равилно и у потпуном реду, што служн на част народу. ВериФикациоии одбор заслужује хвалу што је повсрени му носао за кратко време савесно и марљиво свршио и с тога прсдлажем, да се тај извештај прими. Дим. Машић. Г, предговорник пзнолео је напоменути, да сам у моме говору казао, да је часннје камџијом терати бираче на биралиште, него то радши, стварањем кривице бирачима на неаакоиитн начин. Ја опет остајем прн томе да је часније н достојпије изаћи као отворени протнвник, него под маском неке слободе терорисати народ и стварати кривице. Што се тнче напомене да ме је посетио један од г. министара, то стоји. Мено је изволео г. министар удостојнти смојом пи1 оком носетом, но Ја сматрам да седимо у парламснту и господин нрсдговорник као проФесор треба да зна да не треба личне стварн мешагп с политиком, јер су то две разне ствари. Милош Марковић. Ја сам са свим тачно схватно гопср I. Машића, јер је он заиста сномснуо кампију. П1го сам напоменуо да је један од господе министара походио дом п.егов Ја сам тиме баш хтео нагласити, да ту пије било никакме полигике, и да томе нико од раликала нијо замерио. Тодор Тудаковић. Господо, од господе предголорпика пало Је доста опггрих рочи и доста прмкора протипу либерала у опште. Ја као многогодишн.и посланик дужап сам, позван сам да браиим част моју, част мојих бирпча коЈи су сс свагда показали, да су за олободу народа српског. С тога Ја вас молим да ме саслушате. Ја морам да со вратим мало на граг. Ја не могу дошолити да овако и дал.е траЈе, да со Једнако ноки нрскори н пребациван.а управл.ају у опште протин либорала. Вама Је познато да Јс СрбиЈа имала пезавпсну вемал,ску управу и да се нико са сграно ниЈе смео мошати у ту упрану Власници су изиграли и погазиш го право народп.о п трижили од судтана устав за оиу зем1 .у. И тај намегнути наш туроки устав уадигао Је тида годико тадпшн.о санегнике да нико у зомл .и нијо могао оудити и збапиги, док со го по докажо код '•листателне порте. По оном устаиу било Је досга насил.а, доста бвтинв доста окопа, доста гамнован.в, гЈедеспи Шиба, доста кпрги доста точиона, Код онако носносног сгап.а у вемл.и, а

још на срамоту српског народа, код претресап.а, су1)ења Етем Паше н Кабулн Евепдије нашим власницима за њихове међусобне занаде. Народ је био огорчен, народ је био незадовољпн. Он је принудио тада тадашње власнике да сазову Скупштину. Приморани власницп сазову знамепиту Свето-АпдреЈску скупштипу не да даду права народу, не да даду слободу народу, но да се одржи једна од завађепих страна на власги. Скупштина Св. Андрејска ударила је либералним правцем. Овај правац делили су и моји суграђаии врсни Крагујевчани. Они су мени у настављеље дали да на тој скупштини тражим слободну штампу; друго да тражнм да се законом утврди Народна Скупштипа, коЈу турскн уотав беше погазио и уништио ; треће да се тражп одговорност власника пред народном скупштнпом; четг.рто да се страни уплпв из земл.е избаце; псто да се права Србије у првобнтпо стање поставе. Св Андрејска Скупштина утврдпла је законом Иародну Скупштину. Поставила је границе самовољи и власницима и осигурала је прака и слободу закопом. Тадашњи власници, наши консервативци, говорилп су да је иарод незрео, да му не треба скупштина, да ће се зло у земљи створнти ако народ буде имао скупштину редовно. Са овим власницпма либерали, ималп су јаких незгода. Но после кратког времена лпберали су успели — поред оних осигурања које сам саг исказао да Једном прнликом сурвају турски устав и даду земљи пређашњн устав. С коЈим се преносн законоданство од савега на на народну скупштину. Сад господа предговорнпци кажу: у опште лнберали нису учиннли опој земљи никакво добро, нису никад радилн за слободу, само ми радикалп радили смо. Мени се чинн, господо, да то није опрандано, да то пије умесно; ја бих могао опет дакажем да ја мислим да није било људи у овој земљи, који су пошли либсралннм правцем, да ви радикалп, не би данас били у скупштипи, и да не би бпли законодавци. (Чује се: тако је.). Ја држнм да је тако; а ко не верује, нека се увери из скупш. протокола. С тога, господо, ја одбијам свакн напад у опште на либерале. Ја пећу никад дозволитн да се пападају либерали у опште а нећу усвоити ни да се у опшге напада и па друге паргије. Ја дозвољавам нападање на поједине л>уле, на владу, на већину окупштинску, а.ш нападање у онште. недознољавам. Код сие оне ваше поннке, Ја нам ппак кажем да ви треба да се сматрате за срећне ако учиинте народу онолико добра колико су учинилп либерали. (чујо се: тако Је ; жпвео). Ако будемо само Један другог грдили, не ћемо доћи ни до чега, с тога уносимо у народ морал и нстину. Лазар Вошковић. Росподо! Ја пнсам устао да говорим да .ш јс нзбор народних посланика законнт пли није, ја мис.шм да су поштовани послапици, моЈи другови, довољно говори.ш, те по омо иисам рад да н ја о тој ствари и исто говорнм, него сам устао у тој цељп што сам изазват гонором г. Величковића у коме се је дотакао избора оикирнчког и чнтањем упућенога писма нроко јавних гласила на г. Миписгра унутрашњих дела, да видимо колико исгиие има у томе инсму г. Величковића. Господо, када Је г. Величковић сазпао вбор у Снкирицн у цел.и тој као што речо учипио прппрему за нзбор народннх пославика. Ево како је било: Кад је дошао на збор, видео је да тамо пома његоинх другова и прнЈптел.а сом што је повео неколико Ћуприћана и го узор карактера, један који јо ооуђиван за фалзификат меиице а други за крађу онаца. Кад је, дошло па абор, збор није могао нн да со конотитуише, то г. ЈКивојин пеома добро ана, онда јо умолио скупл.сни народ да он г. Жинојии као оазивач збора будо предоедник, па онда се одпојио са гим п.огоннм другонима и ириЈател.има и кад Јо одступио од дпеппога рода онда су му овн забрап.ивали да квари дневпп ред јор на дпевном роду био јонзиешгај о НанродноЈ Народној Скупштпнп лаписап, о томо шга је она урадида н какву јо срећу или пеорећу пароду српском донела Ванредна Иародна Скупштнпа. Кпд Је видео г, ЖииоЈпп, да нонстином но можо да со служи, онда јо онако с.рамно са збора отишао, паЈпогрдннје рсчи опом народу гов 1рио п штп нишо одмеравао што но би ни лађари на Сани радплп, Дакло не сгојн да Јо п.егопо инсмо, упућеио на г. Мнппсгра унуграши.их дела, петнпнто као и она доиоша послата <,Срп. Пезапнспостп" да јо било проко 400 лцбсри.м на абору, То сам имао да кожом о абору сикнрнчком.