Народна скупштина

СТРАНА 108

НАРОДИА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

у нзбориои закону наре!>ује, ла се кутије отварају у мссгу, где <:е масан.е врши, а не нде сс у окружии одбор са занечаћении кутијама, као што он мнслн. Ја не чнам кико бн то бнло, кад би се раднло тако, као што он мисли. Ја станљам само један нрнмер. Мој округ нма 1"2 онштнне, ја не знам како ли бн то нзгледало, да се 1<>2 кон.а иатоварена са но 4 —Г> кутијн крену у Чачак. То бн тск било једно стоварпште илеканих кутнја н јсдна роваш будн 1>ог с нама; н оида бн снгурно нас.туннли другп нрекори као да су људн разбнјалн кутнје, нокралп куглнце, и да је чињено сто несрећа, и још горе него сад, кад су огваране у онштннама, где је гласање вржеио. (Смех). Ја стављам само такво интање. Ту ннје асие, ако су празне кутнје, оне остају опет празне. Кугије нису приплодна грла, па да се у иуту налсже куглнца н онде где нх нсма. Кад нема ни једпе куглице у Студенпцн, ти ,је отворп н у Београду, оиет је неће битн. (Смех). Ја ннсам крив нашој опознцији н пашим лпбералнма, што чав иеКе људи да се приме нп за нредставннке лнбералне листе на га звао тн колнко хо^еш. Реци му ти : ама седи брате код ове кутнјс, пншта тн неће бити, људи ће метнутн руку у кутнју н спустнтм нли не снустнтп куглнцу, па сад, у коју он метне то је његона ствар, за то тн нисн крнв нн одговоран. Оп одговара; „нећу, брате, никако", па бежи као од ђавола. (Смех), Ја томг ниеам крив, то се иоверење раннје тече, н кад се стече не можс ласно да попусти. Госнода либералн могу дожпветн да ће временом доћи п до поверења, ја пећу да гатам, плп тек данас такво је стање ствари, да су кутије биле већнпом нразпе, нлн нма у њима два трн зрна. И сад, и ношење кутнја у главни окружии одбор ие бн могло да иромени стање сгвари. Раднкална странка пема крпвпце у томе, што је пзборннм законом тако утврђено, а да лн јтојн у уставу баш ие сећам се да се у окр. одбору кутнје отварају. Али само таква одбрана од човека нарочито спремна, као што је г. Авакумовнћ, инти је за уво, ин за иеро, ни за зборове. а нарочито није за посланичку одбрану. Г. Величковић бранећи адресу мањине узео је оиштннскн закон п нуио некнх параграфа нз њега навео, прнзнаје да има у њему много добрпх ствари, али што је добро иекако је нсковрнуто и сума сумарум да нема слободе, н напослетку вели, да није бнло слободс при нзборнма. Ја ћу малко да се зауставим на да внднм како ои резонује н иако мпслп, каква ј« бпла слобода у оној нартнји, у којој је ои сад. Ја не зиам да лн се он сећа за оиај Онштиискн закои, којн је пздат под Каљевпћем 1874 — 75. Тај је онштинскн закои био доста слободоумаи н животарно је једну годниу дана, али једног лспог дана, лнберална влада, чланови или во1>е лпбералне страпке а то ће бнти 14 јула 1878. у том закону оиштинском сннмише две најјаче његове страие: прво поставпше ценсус гласања, који је био у томе, што је у њему казаио : вн, који плаћате трн талнра полугодншњег данка, а то је нун данак, ви нмате ираво гласања, а сиромашним поштеннм граћаннма казано је: фукаро, одстуии даље тн ниси богата на ни грађанска ирава неман!, ио само дужностп. То је једна полпвина, коју су скресали, а друга ноловнна је слишћена тиме, што је полнцији дато нраво да може кметове мењатн, збацивати и иандуре постављатн. И тај човек г. Вс.шчковић, то је ђак те владе, н он данас кука за слободом. Ја не знам хоћемо лн мн веровати, н хоћемо ли се сложити да су то слободе, које су онда билс, хоћемо ли вероватн у ону партију из које члаиови преддажу да се уредннку удари 25 батина, те да човек не може устаги, иа иека н даље уређује новине; хоћете лн да се ударц Једи ом богослову 25 батииа па да сс ПЈ^отера и т. д. то су њнии радовп. Хоћемо лн да начелнпцн закмећавају пандуре своје н да нх отпраћају на Скупштнну, хоћемо ли најсувременију слободу, коју је иредлагао г. Срећковић, а то су багнН'-- И ако је то слобода, нека ме Бог сачува од такве е.1с<5оде. Из сврачнјег гњезда не моке се соко излећн. Од кладе и ивер. (Смех). Ко намтн ту слободу, знаће каква је то слобода. И кад ко мнслн од .шберала да говорн о слободн, ја не могу да ве

рујем док не бнх видео на делу. То јс таво гро.шо, да го1ово не смсм да говорнм и иомињсм. У мога поштованог друга 1'ибарца мојапила су се нека акта крадена. (Јад ја нећу да со упуштам у то, од куд су код њсга дошла га акта, али хоћу да говорнм по ан иогнјн, као што је он то чинно. Ои је навео лане како су у авлији једнога кмета из Мирнјсва наћени украдени бакрачи и и:» тога изводн да су сви кметов! лопови па и овај у Мирнјеву. Сад ио тој логнцн његовој п Ја бн могао да кажем, и о тим актима ћовдннскнм што су украдена, а шго се у њега налазе Али госиодо, ја нсћу то да кажем, но, неко их је украо н њему дао, алн само хоћу да ппмеием да бн и но томе бно доказ, ако станемо на његово гледиште. Но можда он не мисли тако као шго је лане мнслно, но шго се доста умножно рој чланова лнбералне наргије, на дл се туђе ствари н наитнјем светом духа могу н у његовим рукама наћн. 1аквс сгвари занело могу бољс послцжиги за јсдну кривнчнц истрагу , него као доказ, да је једиа партпја радила крнво илн ннје раднла крпво, те да либералн нроиадпу на нзборпма. Даље долазп мој ноштоваии друг г. ЈКиван Живановнћ. Он је однсга говорио најсолпдппје н наји'штепнје; то је за моје уво тако бнло. Ја нећу тврдшн, пн да су другн вређали кога, али н ја мислпм да бирам најучтнвије изразе н да не вређам ннкога. Као шго ре.кох, од свију њнх нлјлепше је говорио г. Жкван п он је утврдно сам једно правпло. Ирнчао је, да је на радикалпом збору у Крагујевцу била осуда на мононоле. Јест, господо, така је п била осуда н монопо.ш су осуђени правим проклеством. Алн, онда није нн било моиопола, но после једна странка, једна струја, која је завладала у земљи а та је се струја звала напредна владавнна, онд нх је завела а мн смо пх нашли све готове. Они су нх нама оставилн. Но треба пмати на уму, да мн то не можемо уинћаритн, иа билн либерали, радпкалн,соцнјалнсте нли ма ко други, него морамо нлатнтн оно што смо дужин или се одрећи оннх залога н добара, која су за дуг уложеви. То је н г. Жнван признао. Тај његов говор бно је донста натриотичаи, н он нам је посаветовао као чнча Данпло што нас је у 1375. год. саветовао, и једно јутро ударио маслпновом гранчицом од којс је гранчиде п иомнрљиве владе радикал. сгранка при.шчно кнјала. Он је чнтао нешто из „Огаџбине", што ја нПсам добро разумео, алн сума сумарум, његов је говор понајскладнији. Сад да заврншм свој говор. Ја га сводим на то, да је адреса одборске већине, једно дело не може бптн красннје, које потнуно илуструје оно што је урађено н што влада намерава да уради. Што је за нохвалу, похваљеио је, а што је за осуду осуђено је. Оно што ће радикални посланнип нматн да траже а у адресн га нема, мн ћемо тражити јер нмамо да иодноснмо закоиске нредлоге и да онн буду остварени. То је адреса иотиуна и потиун израз угледа партнског. Опа је китњаста, лена слика годншњег рада, рада владе и дела њеичх. А нодпета адреса мањпие, та којаје противна адресн већино, по моме схватању је један незаслуженн и ннчнм неоиравданн оптужии акт на целу страику и целу земљу. Ја саи за то иротиву те адресе, и гласаћу за адресу одборске већине. Алимпије Васиљевић. Ја сам, госиодо, обратно пажњу народном представнни1тву н молио га да чува доктојанство овога дома, јер речн, да се оиозицнја подло понаша н краде не прпличе овоме дому и ја нх одбпјам. Ја сам јуче казао, да је стање у земљн доста жалосио алп да није најжалосније и казао сам да нпје то ова влада учиннла, него да је се оно давно развило. Не може се казати да данашње матерпјално стање није жалосно, у томе је сагласна и већина и мањина, и ја нисам тврдио да је оно од јуче постало, алн, господо, казати, да се опозиција подло понаша и краде, то су изрази, који овом дому н опет велпм не прилнче, но ако је се тнме имала намера да ми пзађемо из Скуиштиие, то је друга ствар, ми свакако онда не можемо остатн. Предсендик. Он нпје то ирпписивао опознцпји, већ ноједнинм говорницнма, јср и ја не бих дозволио то.