Народна скупштина

СТРАНА 112

Кад је већ реч поведена о/1 стране опозицмје п о томе како власгн збацују кметове, онда донусгиге, госнодо, да вас упитаи : па знате лп колпко је таквнх случајева било ?Једап једпнн ? У 1260 општина збачен је један јединн кмег! Шго 1,ак опозиција вели, да су кметови 119 7 — 8 пута бнрапи иа не потврђенп, ја зпам да је у толнком броју оишгпна бнло свега 5 случајева. Нн од куд се ннко не жалн. Каква јачег доказа хоћете да је неко стање иравилно, сгање на које се нико не жалн. И прн свем том један је господин нз опозпцнје казао да над главом оиштпнске самоуправе впсн Дамоклов мач! (Не Демаклов, као гато јето господнн погрешно казао). — Алн злоупогребе, злоупотребе кметова, које властн прикрпвају — довикује опознција. Па где су те злоунотребе? Кога је то власт прикрила? Немајући другнх случајева да наводп где су све те злоупотребе чињеие непрестано попавља стереотинно : Јапко Весслиновнћ ! На шта је с тим Јанком? Јанко Веселнновић био је кмег, даровнт песннк, ио несннчкој лакомислености у новчаннм стварима, несгало му је новаца из оншт. касе. Па шта је радпла влада? Она је Јанка дала иод суд, да суд решп, да лп у тој лакомнсленостн пма п злочина. Чак и у једниј благотворној мерн, коју је г. Мпннстар фпнанснја нредузео у општем ннтересу тражи се повода за нападање. Мннпстар фннанспја одредно је у свпма окрузпма комнсије радн нрегледа порескпх рачуна, који до слда у по-' јединим оиштпнама нпсу свршенп. Онозиција замера, пгго мпннстар захгева од тих кметова да унапред плате део трошкова око склапања њнхових рачуна, јср веле господа из оиозиције без судске пресуде не сме се нп од кога ништа наплаћпватн. Та господа заборављају да у закону пзрпчно стојн да ће држава о трошку кметова састављати рачуне ако их они сами на време не сврше. Прн том свп знамо да су тл оиштннски рачунн јако замршени п да је јака нотреба, да се онн што нре пречнсте. И тежњу за тнм пречпшћавањем. коју Је требало св ши са одушевљењем да иоздрави, онозпција смагра иа уместан разлог нанадања. Убнља је неразумљпво, како ове мере мпннстра фпнанцпја, којпм се нде на поштено расправљање досадашњих иорескнх рачуна у оиштннама, опознцпја узпла као доказ, да садашње општпнске властн не ваљају. Све је добро за напад оном, којн по што 110 го хоће да напада. Ни мпнпстар фннансија, нн другн који мннистар, нптн су шгптилп, нпти ће штнтпти ма кога, па ни општпнску власг, која пе вршп дужност н пе полаже покупљену иорезу. Зато су те комиснје н одређене. Да тн рачуни пређашњнх кметова нису чисти, доказ је п то, што су учестале похаре оиштпнскпх суднпца. Има 27 општцна, у којима су иохаране канцеларнје, п скоро свуда су крадена нарочпго акта. Те крађе акага доказ су колнко је потребно било, да се одмах настане на томе да се тн рачунн пречпсте, н да се кривцп казне. 1'. Рпбарац уграбивши нрллику да говори о адреси сада пакнадно, понмо је проиустио да о њпма говори о верификацнјп пзбора, понављао је све оно, што су његовп једномпшљенпцн пр<! њега говсрнли. Навеојеовом нрнлпком неколико случајева, како су некн кмстовп ноказалн готовост да нздају карте бнрачке за то што су нДене код њнх пеке бирачке карте п т. д. Као што је г. Драгиша лено казао, хтела је нека нссрећа да се догоди, па се нпје догодила. Алн најжешћи разлог иротив законитостп избора п најглавпијп аргуменат г. Рибарца тај је да су радикална влада и њепи оргапи застрашнли бираче, ла је овладао бпо терор. којп је доводно главу у нитање свмх онпх, који хтедоше гласатн ва либсрале. Тај је господнн п доказао својс тврђење убедљнвнм наводом, како је 50.00(; бирача више узело би])ачке карге, пего што је па гласање дошло. Јасно је, дакле, даје терор радикалскн сиречно 50.000 лпберала да не оду на гласање. Међутим од тнх 50.000 бирача, највише пх је нзостало у иодунавском округу а најмање баш у иожаревачком, гдс је сам г. Рибарац сведок био, ових насиља п терора који не дадоше лпбералнма

да гласају. Што је пак у иодунавском округу бпло понајвнше бпрача, који су узелп бнрачкс карте, а пнсу гласалп, норед опих разлога, што је казао пошговани нослапнка Ранко Тајсић бпо је н тај разлог. што је као радикалнп кандидат нстакао лнсгу п један днснденаг, г. Пера Максимовић, којп је учинно, те су се многп људп иомели, па, не зиајући за кога да гласају, ннсу гласали нн за кога. Госнодо, не само шго власт ннје застрашавала бнраче, него нх је свуда заштнћавала. А доказ су гоме пзмеђу осталог и оннх 200 зборова, којн су свршенн свуда без нкакве сметње а бар половнна њнх бплн су зборовн оиозицноии. Ако је нкад у Субији било зборова та се може казагп, да нх је ове годннЈ било, а либералних зборова нпкад од њеног ностанка нпје било впше, него пред ове нзборе, али су раднкалн опозицнју застрашпвања н паљевииама. 'Гојеобнчна већ довољно познага, клеветпнчко тема, коју сада оиознцнја унотребљава. Свакн случај иесигурносги, кад коме изгорн слама идп сено, или кад се удави каква жена нлн дете, мн смо већ павнклп да чујемо, како се одмах све то прпшива радпкалнма н радпкалној сгранцп; одмах се впкне: нема личне и имовне безбедност ! Међутнм нма гласова, па шта внше, тн гласови нису без основа — а кад овако кажем, верујге да не говорим на памет — да су се на вшие месга паљевине дешавале наградом п паговором људи из оиозпцнје. (Чује се: Именујге те људе. То су злочинцн, ииаче те је недосгојно вас, кад тако говорите,) (жагор.) Каже се да је тако засврашен био народ да 50 000 л>удн, којп су извадпли бпрачке карте, нпсу смелн гласати. Међутим внделпсмо, да и г. Вукашнп Петровпћ пде с1ободно у Крајину, а оп је пзвесно међу првима нмао разлога бојатн се тог терора радикалског н народне освете. Како чујем тај је господин, кад се вратно са свога агигацноног иутовања, отворено признао о властима, да су неирпстрасно свакоме обезбедпле уиотребу грађанскнх права. Али има још једаи доказ, о чпјо.ј убедљивостп нпко ве може сумњатн, да није бнло нп сенке каквог засграшивања, а то је тај, да је ио земљн путовао п по зборовима агптовао и г. Сгеван 'Курчнћ; по томе је јасно да ннје било терора, (Смех). С тог господа из опозицнје, вндећи да факгима не могу да нобпју законнгост уснеха, којнје раднкалне страике ноново ностиала па бпралиштнма. а увиђајућн неоснованост прекора, које због тога владп чнне, почели су се бринутп са некаквим тешкоћама које влада Пма од својих људн, којп од вајкада, ио казпвању оиозиције, одрпчу послушносг властн н сваку власт порнчу. Мн ту тешкоћу нисмо ннкад осетилп, а знамо да је то уобнчајена фраза којом се опознција служи, кад јој греба да на свој начнн објаснн, како то бива да раднкална странка ужива народно поверење 11 у опозпцнји н на владн, на обично веле да радпкална влада мора слушати оно што раднкални одбори нареде. То господн не сматрам за потребно ни објашњаватн, ип непстннитост доказнватп. Нека се они не брину о нашем добру и ако остаке нама наше ствари. Ресултагн јасно ноказују, да они нас у том обзпру немају чему научити;а вндимо на протнв да су они у многоме покушалп угледатн се на наш партискн рад. Што од тог угледања нису нмалн ннкаква уснеха, то је с тога, што кад двојнца раде једпо исто, то онет пнје једно исто. У најкрупипј^а окрнвл,ења, која чини владп један од пајдосетљивијнх опозицноиара, го је нознатн ћовдлшски догађај. Удешаване су неке нрилпке тако, како бп се тим догађајем оцрннла влада, али је изашло да је онозиција оцрннла сама себе. Ево у чему је ствар. У Тговдину се десило убиство 0 томе убнсгву водн се истрага; нпсар, којп је водно ту пстрагу, акта о првом свршеном нзвнђају донесе у канцеларпју. На једап пуг нестаје тпх акта, и проносп се глас, да пх је нестало што раднкалне втастн пмају рачупа, да та акта уннште јер јепо тим актпмапала оспована сумња саучесништва и на ћовдиискога кмета, којн је радпкал. (настанићи се)

Одгоиогни уркдник Ринко Иетроиић

Ш тамиа краљ. орис к дгжаинк штлмиарнје