Народна скупштина

16 НОВЕМБРА

СТРАНА 111

кредит, него и сваки углед. На српску државу нико није гледао с поштовањем и уважењем. Она је и на 6 ојном пољу малоумном политиком лпшена била вековним жртвама заслуженог венца војничке славе, и ако је цео свет знао, да у томе није био народ крив. Али зашто дуже да се задржавам на овим црним успоменама, кад се зна, да је једнодушно мишљење свих који о нашнм стварима зиају, погврдило, да је радикална влада затекла све растројено, све упропашћено. Ништа није било на своме месгу. Сем тога, а услед великог прелома, који је у нас наступио, са свим је природно бто и то, да су ааостали представннци н поборници прошле владавине обузети били највећим незадовољством. Ти огорчени оетаци и отпацн пропалог система, обманути у надама, преварени у рачунима, посрамљени и обезглављени, упућени су бнли на безобзиран огпор, какав приличи оннма, који ништа внше изгубити не могу. Отуда бива, да све што је заостало од прошлога правца, управља се у свему по иравилима очајања, Па кад то очајање може у слободоумној владавини да слободно сикће, онда се слобода употребљава на начин, који слободу поткопава и у неколико смета правилном поправљању затечених прилика. Ми смо н. пр. сви сведоци како се слобода писања и говора развратно употребила не водећи рачуна не само о истини, него ни о прпстојности, ни о моралу ни о часги, па у неким приликама, чак ни о патриотизму. Те појаве сматрала је садашња владанина као последице сваког великог преврата , као пролазни последњи задах оавладане заразе; противу њих није нишга предузимато, као што се по закону могло, јер се сматрало, да би им предузамање каквих год корака давало неке важности, које у сгвари немају и тако остављени су да иду својим трагом. II збнља није се погрешнло; последица је била та, да сва вика и иисање, сво клевеге и измишљотине постану просте пикангернје за читаоце на које нпко пије полагао никакве важности. Једна рђава последица, наступила је истина отуда, али само за неко време, и то у иностранству. Свет је мислио, да нечега мора бити, кад се јнолико и онако може писати и говорити. То Је за неко време удило и нашем кредпту, док се није свуда увидело, да је то доата обична појава, да је то, као што сам овде у скупштшш 11 ирошле годнне имао прилнке поменути, исгорисио правидо, по ком се пропа.ш правцп даве у своме јоду. Против свих ових теиЈкоћа, што их је радикална влада имала, шга је могла да стави на супрот празне касе , псцрпљене Фннанепје; нигде новаца, пигде кредита; млада странка,којанпјебнла пређе на влади није предусретнута ни споверењем; чак реч радикпл улевала је неки зазор на ст-рани. Мпслило се, кад дођу радикали, да ће наступитн још већи нереди, по шго су донде били. Сем тога влада није имала ни сва она средства, која су пређашњим владавинама пре новога устава дава.ш сгарн устав, закони и разне установе. Поврх свега тога, влада је затекла чиновнишгво деморалисано навиком да служи више партиским, него државним задацима, да се бори и удешава своје службене радове онако, како ће стварати већине својој влади, како ће што дуже одржати онај режим, који посгоји. Дакле н б>'з чиновпнка, и без новаца, и беЗ поверења на страни, без пгде ичега према сви.м могућним тешкоћама од наслеђенога општег растројства, то је слика из које можете видети, да ли је влада била у повољпим приликама. Па ипак радикална је владавина имала једну врло повољну страну, која је учинила те је могла за кратко време све главне тегобе савладати и упутитп земљу с ивице пропасги путем сталног опорављања: радикална је владавпна имала народно иоверење; имала је извор праве јачино; у том извору може увек наћи довољно средстава поштен и енергичаи рад, да савлада све тешкоће и сметње. II данас, после кратког владипога рада, смем рећи, да свакн, ко хоће праведпо да суди, мора признати, да је постигнуто много впше, но што се у затеченнм нриликама могло очекивати. Какве су прилике загечене, могао се н урнебес очекнвати; али је радикалној владн цошло за руком, да без потреса нреведе државу из хаоса у миран и праиилан колосек, те ево сада ми овде мирно и правилпо радимо и ако Бог да и даље ћемо радиги, не излажући впше земљу никакви.м трзавицама и опасностима. — То народно поверење које је дало илади снаге да може мирно и одлучно свој посао с успехом

радити, један од господе из опозиције казао је, да га може свака влада задобит, јер вели, да у Србији свака влада може имати већину. Господо, то је псовка, коју српски народ није заслужио. Баш Србија м»же се узети За доказ, да не може свака влада имати већину. То ми знамо сви, како је у нас увек мучно било, мимо народпо поверење, снлом створнти неку скупштинску већину и онај гооподин којн је оно изрекао, довољно је искусио шта еве треба власт и влада да чине, кад хоће да створе себи већину, коју у народу немају. Наводити овде срества, која су употрвбљавана да се већина добије, кад је народно поверење не да, збиља није погребно. То сви и супише добро анамо. Ја ћу о томе да вам овде узгред испричам само један догађај, што сам својим очима видео. У Драгачеиу, у селу Пилатовићу био је избор поверенпка. Тада сам ја путовао, у врло тешким пришкама кроз оне крајеве. Пилатовић био је стражарпма опкољен ; сграже су свуда биле постављене, да непозвани не би имали приступа на биралиште Мене је један стражар, једап млад сељак пропустио, мнслећи ваљда да сам некн чиновннк. Тога је стражара капетан Илија Аврамовић сместа у подрум затворио. Ту ја капетан Аврамовић са 16 оружаиих пандура дошао с пушком на збор од 6 0 — 70 Драгачеваца, извади из џепа и прочига јздан спнсак и рече: „Је ли, браћо, да су ово све најбољп људн ; ови нека вам буду повереници. — Ко ми буде правпо ларму и неред добиће 100 кундака у леђа аок до куће дође." То су били нзбори за Народну Скупштину! Ја вас пнтам, господо, да лн сада има каква год слична тужба од бирача. било код судова, бнло код верификационог одбора? — Не само нема оваквих, него нема скоро никаквнх. Господа из опозиције треба да наведу случајевч, где су се дешавала насиља и безакоња на изборима, а не да наведу свега два три случаја ненз5ежиих неправилиости, па огуда да нзведу закључак: да су сви избори незаконитп и да за то оптужују владу. Да видимо у чему се саегоји то окривљавање владе, шго опозиција хоће да унесе и / адресу, где изриче одсудну осуду владе. Пре свега у свом нацрту адресе опозиција се упушта у критиковање закона. Г. Гига Гершић лепо је доказао неумесност таког критпковања Ко то може казати, за то, што он мнсли, да неки закон не одговара духу Устава, да то није закон ? Да ли тако чему може бити места у адреси ? Ја мислнм, господо, да би са свим умесно било крнтиковатп владу, да она законе ппје вршила, а не у адресп расправљатп, да ли су закопи у духу уставном или не, и тим индиректно окривљчвати владу гато је законе вршила. Да влада није вршила законе, за које опозиција мисли да нису у духу Устава, онда бн се такав рад владе морао не само кригиковати. него би ту владу требало оптужитп, Један од највећнх прекора, који се од стране онозиције влади чини, го је због закона о општппама, за којн господа опозицпонари кажу, да је то једаи реакционарни закон, који са сви.м илузорпом чини опшгинску самоуправу. Овде нећу ништа друго казати господн нз опозиције, но ћу их само позваги да изволе н један закон општински у целој Европн па ако хоћеге и у целом свегу да наведу, који бп био слободоумнијн од нашег оишгинског закона Ја ево отворено тврдпм, да нема у целом свету закона, који би слободоумнији од нашег био ; да нема закона, којп би јаче бранпо самоуправу опшгинску, него што је го наш закон. Ако ба се што хгело кригиковати у том онштинском закону, то може бнти најпре то, да је веза између опшгине н државе сувише лабава Али казати, да се самоуправа опшгинска довољно не шгити, то је безразложно, неосновано, измншљело. Па чак и она вепа, која посгоји између општине н државе, по пашем опшгинском закопу, чак и она подлежи контроли државног савета. Там је закон дао гаранцију за оп шгине, да не би држава н опу малу лабаву везу упогребила на шгету опшгинске самоуправе. Али господн из опозиције ни го нпје доста, јер налаз •, да се у државпом са :ету ради присграсно, јер радикали пмају већину. Господо, међу опознционим посланицима има и један државни савегник. Ја се позивам на њега, нека каже овде пред Народном Скупгагнном, да ли је државни савет икад радио нартизанскн ; да лн је икад иартнзански решавао о општинским пословпма.