Народна скупштина

13 САСТАНАК -

- 18 НОВЕМБРА

СТРАНА 119

М. ПетровиИ, Ђока Ж Брачинац, Мидап Глигоријевић, Апта Рајичић, Филип Милојевић, Милош Ј. Богдаповић, Јовап Стојанонић, Живко Малопарац, Тодор Радовановић, Лазар Милоиаповић, Јовап Баличевац, Лазар Ј. Лазаревић , Милуи Миљковић, Савко Ђусић Живаи Радосављевић, Мата Радојковић, М. Ристић, В. Ћирковић, Таса ТЈикић, поа Богосав Ноповић, Стевап Мил.ковић, Мијајло М. Веселиповић, Стева Нешић, Божа Куиатровић, Младеп Марковић,' Ноиак Милошевић. (Чује се : да се прочита). Председник —Овај ће се иредлог црочитагн доцннје. Мијаило Ристић.. Молим да се огласн овај предлог као хнтан, иошто остаје до нове године месец и по дана. Молим да ме иотиомогиу 10 нослаиика. (Нотномажу га). Предеедник— Ношто је иредлог г. Мнјаила иотиомогнут, то иитам: усваја ли Скупштииа да се овај иредлог огласн као хнтан ? (Усваја). Секретар Љуб. Јоксимовић чнта : Народној Скупштини. Зграда у којој се сад држе седнице Народне Скупштине не одговара тој потребн. Крајље је време да се подигне зграда која ће одговорити тој потреби. С тога предлажемо: да Народна Скупштина вотира потребну суму на подизање скупштинске зграде, или да буџетом одреди потребни анујитет којим ће се постепено зајам учињен на ту цељ исплатити. 16 новембра 1890 год. у Београду. П редлагачи: Ј. Ж. Јовановић, П. Ј. Вуковић, Л. Лазаревић, Душманип, Др. Ст. Вукчевић, Др. К. Динић. Велизар Кундовић —Ја нредлажем да се н овај иредлог огласп као хнтан. Молнм да ме иомогну 10 иосланнка. (Нема). Председник —Ова.ј иредлог унутнће се одбору. Изволте чути две интерпелације. Секретар Љуб. Ђирић чнта: Интернелација ИА г. гаинистра унутрашњих послова. Са смрћу Адама Богосапљевића, извесни политички спекуланти почели су правити политички капитал, окривљујући са времена на време. а свакад подмукло н у прилици, кад се има да прибави корист од тога капитала — либералну страику за насилно уморство пок. Богосављевића. Бегало се од стварног означивања онога, на кога се тобож сумња аа извршење гако тешког злочина, јер једна страпка, као целипа и пије могла учинити то дело, ако би допста постојало, да Богосагљевић није умро од природне смрти. Али се није никад пропустило да се рекне: (( либерали су отровали Адама Богосапљевића", пошто такно изношењо није давало и не даје права, да се тражи задовољење код суда. Јавно мишљење н Народпа Скупштина имају права, да буду правично и истинито обавештени о узроку смрти Богосављевића. С тога молпм г. мпнистра, да ми одговори: Је ли по смрти Богосављевнћа званично наређена секција његовога мртвог тела? Колико је лекара извршило ту секцију? Је ли при том нослу суделовала и каква нриватна лекарска комисија; ко је ту комисију тражио, а ко одобрио ? Какво је мишљење тих лекара о узроку смрти Богосавл.евића ? Ако су лекари нашли, да је Богосављевић насилно уморен, хоће ли господин министар наредити нстрагу нротпву швршиоца тога убиства и за што то до сада није урадио? Ако је мишљење лекарско обратно, да је Богосављенић умро од ириродно смрти, је лн мипистар вољан, да то аваннчно публикује и за што до сада то није учинио, кад му је било поанато изношење, које је у почетку интсрпелацкје означено.

Молим господина миписгра, да ирема важности самога предмета интерпелације, одговори на исту шго пре н тада да поднесе Скјпштинн и сва акга, која се у министарству по тој ствари находе. 15 нзвембра 1 890 г. Београд. иптерпелант Ст. Д. Рибарад народ. посланпк Председник—Прочитаиа итериелацнја уиутпће се надлежиом министру. Стојан Рибарад — Ја иредлажем Скуиштнни н молим 10 посланика да ме помогну, да ее ова пнтернелација огласи за хнтну. (Не потпомажу га). Секретар Љуб. Ђирић чнта: Народној Скупштини. Интериелација на Господина министра унутр. дела По решен.у Народне Скупштине, има се у општннама: Заклоаачној и Барајевској, извршити ионовно гласање за коначнн избор посланнка у изборном округу подунавском. Полициска власг ср. грочанског — срески пачелнпк и два среска. писара — отночела је данас аишење .шбералних бирача у ЗакдопамкоЈ оиштини. Она је уапсила заменика представнику листе либералне, а јурп и за самим представником да п 1Бега уапси. Зна се до овога часа да су уапшенн: Живан, Милан н Рака Смиљконић, Милош Павловнћ н Радоје Станојевић. Међу тим позвала је власт још 10 њих сељапа такође у намери да их поапси. Јасно је н јавна је стнар, да је власт полициска овај пзпенадни киднсај на сољине заклопачкс предузела у цељи: да поапшепе спрочн у употреби гласачкога им права и да том мером према њима засграшн и остале бнраче, а сама цељ има значаја: у тежњи владе да, на недозвољеп начип, издејствуЈв победу својим КЈидидатима. Протествујемо на овај корак полпцијске власти као прогивуставан п протипааконит и гражимо, да пам г. мпннстар час пре одговори: 1. Је лн са н.егоннм знањем она мера гоњења либерала у заклоначкој општини предузета? , 2. Ако пије, мисли ли г. минпстар, да духу слобода грађапских и политичкнх, и тежп.и владе за слободом избора, одговара овакав ју|)нш на заклопачке бираче? 3. Је ли г. мипистар вољан нареднти, да се поапшенн одмах на слободу пусте, као да се и сни осталн сељани до избора не днрају, за којо се такође ана: да пису учннили нпкакав ни злочин, нн преступ, нн бесчаспи нступ ; и најзад 4. Хоће ли против чиновпика дотичних нареднти истрагу, ако се у њиховој радњи по овом делу нађе услова за оптужбу и казпу. 16. Новембра 18 90. год. у Београду. Пнтерпеланти: Ј. Ђ. Авакумовић Ст. Рибарац. Министар унутрашњих дела Јован Ђаја. — Баш не знајућп да је дошла интериелацнја, ја сам инсмо каиетаиово, које говорн о тој ствари, иослао г. Авакумовићу и молим га да мп га да, да га овде прочитам. Ја сам, дакле, питао капетана о томе и ево како ои каже (чита); Господину министру унутрашњих послова. У највећој поннзности слободан сам господине минисгре, да Вам одговорим на Ваш телеграм ово: У затвору из општ, ааклопачке поверенога мн среза бнла су само двојицаРадоје Станојевић и Милош Панловић, кажњени још 14 ов. м. аа зау?ећа, а пушчени у слободу 1 (Ј ов. м.