Народна скупштина

СТРАНЛ 120 НАРОДНА СКУПШТИНА,

Жика, Петар и Никола 'БурђевиНи, Живојин и Милан С миљки 1 н 1, уиимани су само на одговор због заузеНа, ну нити им је пресуда спопштена нити су Јишавапи слободе. Брапко Стојковић није никако ни узет на одгонор, а јонј мање затворен и лишен слободе, Он ће се као и сви другн самовласни захватачи, чим се доспе, узети на одгоиор и казнити, а према распису 10сподина мпнистра Финансије и привреде, којим се најстрожије препоручује сузбијап.е грабљења општинске утрнпе. У Заклопачи био сам свега једап сахат и пошто сам морао проћи туда, идући из среза за Гроцку, а писар је био у Заклопачи са шумаром ради оверавања испита о заузећима. Из овога се види, да је господин минпстар добио доставу скроз тендециозну, једино због сутрашњег избора у Заклопачи за који је све спремл>ено онако, како закон наређује. 17. новембра 1890 год. Гроцка. Господину министру најпокорнији Милош К. Ђорђевић. Дакле као што видите, нема никаквога затварања. Председеик—Сматрате ли ви то као одговор? Министар унутрашњих дела. Сматрам. Јован Акакумовић. Из самога говора г. минпстра, илн управо НЗ саоиштења. . . . Председник—Интериелацнја ннје на дневном реду, н ја не могу дозволнти да се о њој говори. Јован Авакумовић —А како је могао г. мипнстар сад да одговара? Председник —Миннстар има нрава да свакн пут говори о ннтерпелацији. Ј. Авакумовић—А зар мн немамо нрава да говорнмо? То је наш човек и он је бно нредставннк наше листе. Он је ухапшен 15-ог Министар унутрашњих дела— Он је пуштен 16-ог, дакле ире нзбора. Ј. Авакумовић — Ја мнслим да мп нмамо ирава да 10ворпмо о томе, кад је г. министар говорно. Председник—Не можете сад да говорнте, иего доциијс. Не сматра се да је ннтерпелација ваша својина нити својнна г. миннстра. Свуиштпна ће уиутпти интерпелацију мпнистру и он ће казатн кад ће на њу одговорптп. (Жагор од опозпције; зашто се г. председннче не држите иословннка, те стс дозволнли миипстру да говорнј. Изволте г. секретару чнтати даље. Секретар Љуб. Јоксимовић чита: Интернеладија на Господина Министра финансије. Са експро г 'ријаиијом одузето земљпште потребно железници у округу врањском, има да се исплати преко дпе стотипе хиљада динара. И ма да је то земљишге требало што пре исплатити, јер сопственици на исто и данас порез плаћају, на име тога до сад је послато само 25.000 дипара. Па и са том сумом чињене су грдне алоунотребе и неиравде, исплаћујући великнм сумама земље појединих Турака и других имућаих људи, док сиротиња, која једма ако има примати по 100 и 200 динара, није нишга добила. 'Гако од тих 2 5.000 дин. већипом је исплаћемо земљишге одузето у општини џепској, како сам чуо, једино за то, што је од нећине тих примања био пријемник права посланик радикалац, Тодор Радовановић, док су опет како веле, Турци дошли до понаца, шконтирајући коме треба по 10 и 2 0°/ о од сумо коју су имали примати. Побуђен овим очигледним неправдама и злоупотребама, част ми је молити госиодина мпнистра да ми одговори: Оће ли се и кад народу одуаето земљиште псплатити'/ и

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ Је ли вољан народиги да со догични органи пласти за злоупотребе и иеправде чин.ене, прп ранијој исилаги онога земљишта узму на одговор и стати на пут, да се то у будуће не чини ? 1 (> новембра 1 8 90 г. Веоград. народии посланик Тома Јовановић. Председник—Нрочитана ннтерпелација упућује се министру финансије. Част ми је саоиштити Скупштинн, да кад ,је нредседништво отишло и поднело Краљевским Намесннцима адре.у и иоздравпло га од стране Скуиштине, — том нрнликом Краљевски Намсснпцн нзволелн су отноздравптн Народну Скупштнну п тај огпоздрав изволге саслушатп. Секретар Љуба Ћирић чита: Госаодо! Допусгите нам, да, нре сиега, дамо нзраза својој захвалности на леноме одзиву, којим је Народна Скупштина предусрела Престону Веседу. Саслушавши адресу Народне Скупштине, ми констатујемо са задовољством сагласност, која влада у назорима Простоне Беседе и Скупштинске Адресе. Ома лепа хармонија свагда је потребна и корисна, кад год се јавља између чинилаца државнпх, а за ову епоху, у којој смо ми позиани да радимо, има она више значаја, но обично Свако време има своје специјалне задатке. Нама је пало у део да изведемо и полигички и привредпи преображај земаљски. Наш је задатак важан. Ну, на нама лежи у толико теже бреме одговорности пред историјом, у колико ћемо мање сметн, да се прапдамо, да нам је когод полагао сметње; њих немамо ни споља ни изнутра. Оне нам не долазе ни са Престола, на коме седи предстапник наших најбољих жеља и идеала; оне не могу доћи ни од Краљевског Намесништва, које свагда држи великог рачуна од оправдаиих народпнх струја. То је природа те владавине и у пас и у других држава, где је има. Не мање значајна је хармонија, која се међу нама јавља и с другог једног гледишта. Наш млади Краљ нрима данас и своје политичко васпитање. Иризори, који се иред његовпм очима развијају, утичу на његову младу душу, и бивају за њ пресудни. Под закриљем лепе слоге наше нама ће лакше бити, да утврдимо владавину законитости. Ако нам та срећа остане до краја верна, наш млади Краљ наћн ће пред Собом утрвене путе и колосеке чисте уставности којима ћо и Сам поћи, кад, на срећу Србије, нрими у Своје руке крму државну. Зато, прпкупљени око Његова престола, пођимо и даље путем лепе хармоније, прожеги свагда жељама : Да живн Краљ Александар ! Да живи Народна Скупшгина ! (Скуиштина се пвоме одазвала са: жнвео, жпвели!). Председник—Сад прелазимо иа дневнн ре. Изволте саслушаги .једаи акт, који је Скуиштинп уиутпо г. министар уиутрашњих дела. Секретар Дука Лазаревић чита : I крал.евско-српско Министарство унутр. дела 11 № 19068 Госаодине, Како се досадањи начин штампања стенографских бележака и нротокола о скупштинском раду, показао и нрло скуп и у многомс неподесаи, то ми је част замолити Вас, да нзволнте предложити Народиом Представништву, ако бисте се п сами сложили с мојим мишљењем, да она изволи донети о томе оваку одлуку: „Народно Представништво в издаје свакога сазина свог дненни службени лисг свој иод именом „Народна Скупштина" н плаћа га из свог скупштинског буџега.