Народна скупштина

16 САСТАНАК - 22 НОВЕМБРА

Известилац В. Младвновић — Добј)о, го со данлс тичо стилизације а ие садржиие. Оима Костић — Господо, кад смо дошли овде, а оиај одс.^ак, који говори о кривицама, ја сматрам за дужност да претходно прозборим коју у начелу. Ја мислпм да, као што папомепу поштовани иредгоиорник Вогдановић, ако почнемо овако редом да читаМо, члаи по члап, н да усвајамо ове казне, да ћемо створити аномалију. Је])ј господо , казнима дела која се мОгу чинити на збору, не само да се па збору могу чипити, но могу да се учиие у каФанп, па свадбн, у скупу једном и ова та таква дела наш закон узима као живу реч, као да се деснла на јавном месту. Иоред тога, могу се та исга дела учинитн и у штампи. II кад ми имамо пред Скупштином п закоп о штампи, ми морамо имати пезу са н.нме, кад правимо казне за кривице, које се учнне на збо])у Могуће је да ће се овде ставитн нека казна ; да ће у закону о штамнн доћн друга блажа и онда настаје питање, да ли је нраво да се један човек. којп је учинио на јавном збору какпо ^азнимо дело, казпи у смислу 5Ј 83, 80 и 87, нлп је право да се такав човек казии јаче него онај што нпше по новннама, које читају 1 0.000 л,уди Је лп прапо да се шгамнар, да се кривац, којп је учинио казиимо дело, да со казпи блаже за дело, које је ипр. учинно човек у каФани, где иређа владаоца, издаје држамне тајие и т. д по 8 82 — 92. То бн била грдиа аномалнја, Јер би дошла трн закона која би судила: штампаше, говорника на Јавном збору и трећи који говори у каФани, те би један био осуђен иа ди<' године, другн на једну а трећн на десет годнна. За то да не бн упалн у такву грешку, пре пего што ћу да учиним предлог, имам да кажем, да заиста п сам увпђам да за сва дела нобројана у I 83 — 93 закона, да су го драконске казпе. парочито што свн тн Ј| говоре о владаоцу, о буни и т. д. Буна је, по моме мишл>ењу, растогљпв појам Она има сиога значаја, ако је у зомл,н све напрегнуто. Мека данас ко позива на оружје, нека пнше шта хоће, то ће остати без еФекта, кад данас нема ни* чега што је напрегнуто. Дак»о, такве ствари имају свога особитога значаја и то тронутнога. Ме1^у тнм, законодавац је у крив. закону тако рекао да, ма да човек учинв и припрему за то, то се сматра као свршено дело и нрописао јо драконске мере. Дакле треба да се учине измено и у самом крив. аакоиу. Ако станемо на то гледиште, да за зборово пропншемо неке друге казне, ја пристајем, али неминовно долазн да се одмах за тим учине нзмсне у крив. закону. Кад ми хоћемо да прогшшомо казпе које се учнне путем збора, мислим да ће паметно битн да се опо питање одложн док одбор снреми за прегрес закон о штампи, док он не каже како мисли о кривпцама, те да једновремено дођу ове одредбе. Пошго је то слично, било да је кривица учињена на збору, било путем штампе, мислим да ту треба да има везе, и иредлажем да се то расправи тек пошто пред Скупптину дође закон о шгамни. Мо.шм 10 посланика да ме потпомогну (Устају више од 10 посланика). Милан Поповић — Ја не знам, шта јо руководило одбор да оваку редакцију изнесе, маш ако није то, да осујетп но.штичке зборове. Сви имамо доказа, Јер је сваки од нас био на збору, да ту сваки мора да искаже, ма да он и није какав нолитичар или учен човек, мора да искаже своје мишљеље. Сад у том мишљељу може бити и нешто, што вређа кога, и онда како ће ту бити и представнпк власти, он ће одмах да мн створи кривицу. Ова редакција дакле нема смисла и опа може остати само у том случају, ако хоћемо, да осујетимо зборове. Ако овакав закон донесемо, па, га прочитамо сеоском сгалежу, ја сам уверен, да нико од њих неће никад доћи на збор. С тога ја сам мишљења, да се ова цела глава са свим одбаци и молим дванаест посланика, да ме потпомогну. Атанаеије Вучковић — Поштовани посланик г. Сима Костић, предложио је овде, да се закон о зборовима н закон о штампи, што се тиче казне, доведу у некакву хармонију један с другим, а у исто иреме и у хармонију са нашим крипиччпм законом. Ја мислим, да ми не може.мо, да ми не смемо забораиити време, у коме је писан наш кривичан закон. То је било врсме највећег апсолутизма. То је било време без устава. То је било

време тако, да је један човек својим говором могао да створи иајнеће иеприлико народу и држави. Ми смо, господо, то време ироживели, и ми се на то време данас не смемо обазирати. Ми н.ега морамо да заборавимо и морамо да сажа.^евамо, што смо жиинлн у томе времену. Ја мнелим, да ми не смемо да се задржавамо око тога, да наш садашпл! устаини живот доводимо у иезу с тим времепом, јор ми смо се борнли толнко д> го за то, да се можсмо слободпо скупл.агн п догоиаратп о нуждама државнпм. Ја ми> слим, да би та борба наша п|)опала, кад бн се ми н за тренугак један хтелн да обазремо ца наше прошле законе. Нздајући пов закон о зборовима н штамни, мн тим самим уннгатавамо онај наш драконсин кривпчнп закон; јер ми кад кажемо: да је неко на збору гоморио то и то, а оно није тако опасно, као што јо го бто пре опаспо, онда се го не сме више казнити драконском казпом од 2 0 годнна робије. Мођу тии треба да имамо па уму, да на збориме долазе гомиле и масе народа, н те масе п гомило долазе у цел.и доброЈ н корнсној; н сад греоа да има.мо на уну, да у разговору можо да се деси да неко иешго изусти, што је нро било страшно, ппр. да иритнкује лока.шу власт, а ми то сад по Уставу имамо прово да чпннмо, па чак н владу можемо да критикујемо. Пре се то сво казннло јаком казном, али данас то не сме више да буде. ПЈто сс тнчо штампе, ту сви знамо, да се њоме занимају л»удн. којн заиста желе добра народу. Може бити, да међу њима има л.уди, којн ногрсшпо мисле, али сми су ти .1>уди, ако хоћете и са здрапљем слаби. Мсђу њима регко нма кога, ко бн могао 1 5 година одржати у затвору, а да ие умре. (Смех). То јо, господо, доказ, да ми ио смемо тако мале литерарне радове казнити казном прописаном пре толпко година. За то ја мпслим, да бп ми корисно учинпли н одгоморили нашем позиму, кад би сво мере упогребнли на то да све казие Ирописане за кривице учињене на зборовпма или шгампом буду што блажије. Господо, ми не треба да намеравамо то, шго цео свет зна, да казне у стварн нису ништа друго но палијативе, и да се казнама ипко не може излечити од зла. Ако узмемо, да казпом треба иопрамитн, ако хоћемо да размигак нде н дад.'-, онда ћемо најпосле доћи до тога, да нам казиа неће ни требатн. Са драконскнм казнама. кад би их уводилн, ми би само доказали целом свету, да смо још народ незрео н да не тежимо разоитку; јер позната је ствар: шго је народ неразнијенијн, гаго је земља назаднија, она нома и неће да зна за друге лекове, којима се лечп зло, но се одмах иаређују: мелнке казни, велики затво))и ! Узмимо пашу државу за времена Душанова, кад се за пајмап-у ствар осенало уно, као да је оно од ирасета, а не од човека. (Смех). Господо, најзад сне казне немају иикакве иељи, да се свете. Казном се нећо и не нде на то, да се неко, што је погрешио н учинио неку штету, :1атнорп н држи рецимо ио 20 годпиа у загвору, илн се убнје. Ми тнме ии најмање не повраћамо штету друшгву. Међу тим ако један чомек мора, ако је толпко нрост да некога у'>ије, зар да држаеа стане на једну ногу с њиме , да и п.сга убнје. То значн да држава није одмакла ни један корак од њега. Иа сиаки начин, ми не треба да ираћамо око за око, зуб за зуб. Ако казнама сиречнмо друштвени размитак, онда смо се убилп у појам, н своју смо земљу саранилн умртвилн. Димитријо Илиџановић — Госиодо, право слободе збора и договора, то је право слободпог гонора у граннцама закона, значи : на сваком збору и догомору можега гонорити ади не смеш пикога да нређаш. Нређати се може на впше начина. Ја ћу да кажем само главне мрсто, на које се могу мређања унотрсбити. Могу да се нападну, господо, уставна јавна права, за тим може се напастн на релнгнју и морал н дал.е на личностн н имања. Из то четирп врсте можо се изиести толико пододол.ака, да се попупи цео кривични закон, дакле може се слободно на збору говоритн, али се пе сме нико вређати. Кад ово гоморим, можо се мислити да се ја слажем са предлогом поштопапог г. Симе Косгића, но ја од тога одступам, а ево зашто. Ја мнслим да нема ннког од вас, који ће бити протннан моме