Народна скупштина

СТРАНА 142

мишљељу, да гонорник на јанном абору ниЈе по.штичка личност, и да крмвице на збору нису политичке криеице. Чим то признате, онда та кривица мора блаже да се казни, него што се кривице казне по кривичном закону. Иолитични крииац није какав разбојник и наликућа. Он је политички мучепик који извесан политички правац не одобрава. Ако би се дозиолнло да се тај гоиорник казни по општем кривичном закону, у коме су драконске казне обележене н који има тако растегљивих израза, да би и најмања реч могла да дође под одредбу извесног опаког параграФа, онда треба слисгити слободу збора и догонора. Залуд смо гарантовали предњим чдановима да се административна власт не сме мешати у зборове, кад дозво.вавамо да се кривице учињепе на збору каже по општем кривичном закону. Зато што су кривице учињене на збору политичне, за то шго со оне блаже казне, ја сам противан предлогу Симе Костића и за то ћу гласати против њега Љуба Јоксимовић — Господин Атанасије Вучковић казас је у своме говору, да је садањи кривичнн закон прављен за време апсолутизма и да су мере у њему прописане драконске, и да се не треба на то обзнрати. него греба даље ићи. То је лепо у теорији, али друкче излази у практици. По том закону, онај, који увреди неког у механи, казни се по годину дана затвора. За то, он има рачуна да сазове збор и да га на збору изгрди, па ће за то биги кажњен по три месеца затвора. Г. Милан Поповић шго каже да ће го ићи на штету јавних зборова то не стоји, но на против ићи ће у корист њихову. За го би требало избрисати из овога закона о штампн а у кривичпом закону смањити казне, те да буду савремене и према овоме уставу, јер ви се сећаге врло добро, да је у старом Уставу стојало, да је штампа слободна и да о њој пма парочити закон, по коме се могао неко казнити са 2 5 батина За то мислим да треба да раније изађе предлог да се све те казне смање у кривичном закону и упореде тако да одговарају према закону о штампи и закону о зборовима, и онда би било право н за сиромаха и за богаташа, јер сиромах може за увреду бити кажњен по годнну затвора, а богаташ може нзгрдитн кога хоће, па да за то плати. Ш го г. Сима Костић вели, да је у кривичном закону строга казна за буну, јер може пеко за то да буде кажњен са 2 0 година робије, ја држим да се буна не може дићи, кад нема земљишта за то ; кад неко покрене буну, треба да буде кажњен за то, али ако је нзирши као што треба неће бити кажњен, него ће му викати „живео", зато сам да се ге казне избришу из закона о зборовима и закона о штампи, и да се учине нзмене у кривичном закону. Јован Милић — Овај би закон могао да рстане, како је написан, кад би важио само за правнике и адвокаге. Али кад он важи за прост народ, он овако пе може остаги. На свамом скупу народ се свађа и;)ме1)у себе, и кад би ове казпе осгавили овако, онда ма колико звали сељака на збоо, он не би дошао. Милош Богдановић —? Г. Илиџановић рекао је да цису јсднаке оне кривице, које учини један кривац у приватном друштву и оне које се учино па јавном збору. Сад из овога закона, као што је овај прздлог закона у трећој глави тако и излази, јер ако сс коме прохге да нскога грди, оп може да сазове збор да ту некога изгрди и да зато буде кажњен 3 месеца затвора, а онај, који нзгрди некога пред три лица да буде кажњен према садањем крив. закону 5 2 1 (» са 18 месеци аатвора. Да ли је то ираво. Било да се иоправи једно пли друго, ја сам за то, да се кривични закон поправи. Што г. Љуба кажо да •греба да осгане ово у овом закопу о зборовнма томо такође нема места, и што он побија, да се сграше бајаги грађани да не иду на зборове, баш јо то доказ, јер те су казпо по кривичном закону до сада биле теже, али нису биле тако поанаге али овако сваки ћс противник имати овај закоп у џепу и тако ћв он моћи да сс сита и коме хоћо поирети и кад то Л ј УДи видо, нико неће смсти отићи 1 .а збор. 0 тога сам за то, да се оиа глава саспиМ избрише. Атанасијо ВучковиК — Господо, мало час јо г. Лзуба изнео једну мисао, како ом по би желео да каане у закону о зборовима и штампн буду друкчије, него што с-у казне, којо бн

требао да подпесе онај, који би нешго погрешио ириватним путем на пр у механн пред врдо малим бројем људи. Одиста гу паралелу, коју је провео између казне, које су одређене законом о зборовима и казни, које су у крнвичном закону за преступе и иступе, који се приватним путем чине, он желећи да сравни го врли , да се увелико кззне разликују у закону о зборовима од казни у кривичном законпку. Он управо сажаљева оне људе или она лица, која би била кажњенн строго овим путем, што ће неко у механи нешто рећи. Он вели, да није право, да лице, које на збору пред великим бројем људи неког увреди буде мање кажњено. Ја мислум да ми овде немамо нужде да се обзиремо на то данас, кад је прегрес закона о зборовима шта прописује кривични закон о казнама, које се дешавају тамо незнам где, тим пре шго је тај закон писан пре уставног времена. Ако господин не би желео, да та лнца, која чине преступе или иступе приватним путем буду тако строго кажњена, онда разумс се не остаје ништа друго, него да тражи од владе, да поднесее предлог, да се кривични закон у томе дотера. То ие греба нас ни најмање да задржава од тога, да издамо једав добор закон о зборовима и да те казне ублажимо, јер та епидемија, ако нас обухвати, да ми због тога, што је пре десетак година написано не смнмо данас да идемо напред, то би значило, као кад би нас иеко везао и рекао, не дам ти да идеш даље. Нас то не веже да ми не смемо да корачамо напред у закону о зборовима, да ми због тога, шго су бог зна кад прописане строге казне да их данас не смемо да ублажпмо. На овај начин и ми не би били свесни свога позива, свог задатка. Љуба Новаковић — Госиодо, у пројекгу поднесеном од г, министра унутраш. послопа у закону о зборовима нема ових казна. Ове казне учињене крнвицом па збору биле су унете у закон о шгампи, на је одбор изузео из закона о шгампи према упутима државног савета н ставио их у свој извешгај, како би те кривице путем збора исто толнке биле, као и путем штампе. Ја мислим, да је одбор требао, к?д је већ хгео да то унесе у закон о зборовима уради у споразуму са одбором, који ради закон о штампи, те да се доведу у хармонију те крпвице, које се буду чиниле једним и другпм пугем. Кад то није учињено, ја предлажем ако има довољан број посланика да ме потпомогну, да се ова глава 111 вратн одбору, те да он у споразуму са одбором за закон о штампи изради овај пројект, ако има кога да се сампом слаже, ја би молио да ме погпомогне (потпомажу га више од 10 иосланика). Риста Поповић. — Ја не бих могао да се сложим с предлогом Спме Косгића, да се из овога закона избрншу казне, па да се измепи кривични законик и на основу кривичног закона да се казне после кривице учињене путем штампе и на јавним зборовима. Да се по онште кривичпом закопу казне све кривице учињење и иа зборовима штампе и приватннм путем, такав један закон тешко је сгворити. те да може да одговара потреби. Ја мислнм да не би требало казниги онога, који учини какву кривицу 113 лева.1>алства и другнх прљавих побуда, као они којн из пдеала н политичких побуда учипе кривицу иа јавном збору. Он није учинио кривицу, штб је рђав човек, него зато што може бпти има рђаве ногледе на полптику а он с гога не треба да буде подједнако кажњен са оним првнм. Тако исго, не може се истом казиом казниги н онај, који учини кривицу у штампи као оиај, који учини на јавном збору, јер човек на збору може да падне у ватру н да учпни крнвицу без воље, дфк онај, који чиии пугем штампе оп то чини хладно и са немаром; Свакако, го је кривица тежа, него она, која се учини без иредумишљаја. 11о томе предлогу г. Симе Костића нема места и мислим да се ово кривиие треба друкчије да казне и са свим је умеспо, шго су ове упосене у овај аакон. Вн знате да има кривица, којо се казпе смрћу, на ппак, то се казне ретко изиршују, па често пута осуђенн, после годипу две пуштају се као невпнн. А заиго ? Зато, што јо захтевала нотроба, да се онај човек, којп је учипио кривицу у оно врсмо тако осуди, алн пошто јо то нремо прошло, и погреба јо преогала после годипу дапа, не само да су у слободу иушгенц, ного се у опште смаграло да су тн исти осуђоннци ради.ш памотио н у корисг своје земљо Дакле, за гакве кривице, пе би тробало да вреЛи она иста казпа. која вроди за обичне