Народна скупштина

21 НОВЕМБРА

СТРАНА. 133

среске властн. Наиослетку то би било могуће, да се за зборове пријављује полицнјским властима, али то у онпм местпма која су блнже полпцнјскнмвластима. Алн кад ова места нису тако блнзу онда бн то бпло штетно, кад бн се ншло за нрнјављпваље увек срескнм властима. Нема толнко онравдапог разлога, да се људн крнају и далеко нду, а ја мнслнм, да је свеједно прнјављнвати среској властн нлн онштпнској. Риста Поповић — Ја не бих могао да се сложим са предлогом г. Љубе Јоксимовнћа; јер од иредставника властп тражи се, да водп рачуна на збору, шта се говорн на збору ; п ако се буду говорнле речн, које су кажњнве, опда нредставник власти доноси решење, да иредседннк распустн збор. Тражитн од онштинског представнишгва, да оно ценн, да лн је неко говорио увредљпве, кажњиве речн, тражнти од њега да оно донесе решење законско, да се збор распустн — то би било врло лено, кад бн тако могло да буде. Али каквн су нашн нредседннцц онштнпа, у опште, ја мпслпм, да бп за њих било онасно, ако бн им се н то новернло да раде. Иоверптп људимада врше овако нолнтичкн законске нослове за које немају нотребпога знања — мнслнм, да није оправдаио. 0 тога ако хоћете, да зборовп буду зборовн, ако хоћеге да зборовп одговоре својој цвљн, онда морате прнмнти ову тачку оваку како је пројект одбора нредвндео. т. ј. да нредставнпк властн буде човек од закона, којп ће умети да се нађе и нрнмснн закои, а да не нрави немнновио ногрешку. Истпна оно. што нрсдлаже г. Љуба лено је, те се може желети, алн ипак бпће иогрешака на зборовнма, ако се та дужност иоверп људнма, којп ннсу тако вџчни закону. Госиодо, треба да имамо на уму и ову нредноставку. Мп имамо онштпнскп закон. Ио том закону кмстују људн, којп пмају поверења. Може доћп време, да се нзменн овај закон, можда ће доћн владавнна, која ће створитп оиштпнскп закон, по коме ће моћп да долазе на оиштпнску управу људн намегањем а не онп, којпма је поклоњено повсрење- Такп људп обнчно ће вршнтн своју вољу, па, господо, кад дођу таквн људп какве гаранцнЈс имате, да ће се моћи ма какав збор држагн. Са свнм је друга ствар чнновннк којп се брнне о свом положају п који има нојма о одговорностп својој. Један кмет са свнм друкчпје схвата ствар. С тога у интерссу збора ислободс, боље је, да руководе ту ствар људи, који положајем својим морају впше да воде рачуна о томе, него онн, којн могу да праве н неред. С тога је одборско мишљење веома добро н ирактичније од предлога г. Љубпног, те сам за то, да се остави одборско мншљење. Арса Прокопијевић — Госи. Љуба Јоксимовнћ гражн да се пзменп овај члан због некакве будућности, но ја бпх рекао због садашњостп треба да остане, — за то што збпља ирн свнм зборовнма, што су чињени у овој годнни, доказано јс , да је ред нолнцпјска власт потиуно очувала. Дакле, даје бпло каквнх рђавпх носледпца, што су нолицнјске властн одржавале ред, ја бих бно за то, да се нрпмп предлог г. уБубпн, међу тпм кад тога нема, онда не треба и]1нбе г аватн другом начелу од чега баш можемо сумњати, да можс настуиитн нешто рђаво. Ја мпслим, кад би општинске властп биле нреставннце на .бору, да бн бнло внше неиравнлности, јер н свет би бпо слободнији да чнни изгреде. Ја ћу да наведем једаи лен нрнмер из нашега краја. Један врло отмен кмет, којч у странцн напредњачкој зсузнма најугледннје место — то је Милан Жуњић, којн на депешу Јована 'Баје, којн нас позива да дођемо у Пожсгу из Ивањнце и сноразумемо се односно фузије с либералпма, у сноразуму с каиетаном Аврамовнћем шаље људе у сусрет г. г Бајп, н кмет Гугаљски отнма му иасош па Гугљу а носле саонштава капетану, да г. 'Јлаја није ни пмао насош; по том Бају враћају иатраг у Чачак а нама Жуњић саонштава да се одмах вратнмо у Ивањицу. На молбу пашу да остапемо, бар да ручамо ту, није нам дозвољено, да остапемо, На кад тако један угледаи кмет ради, онда шта ће да раде други ? Ја држим, да је боље, да ту дужност вршп н у будуће иолиција а ако временом буде рђавих носледнца онда можемо тражитн измену. Ранко Тајсић — Довољно је говорено о овоме н мојп предговорници казали су шго сам и ја хтео да кажем у

главном. Не слажем се са иредлогом г. Љубе Јокснмовнћа да остане, „или нлн" — илн општниска нлн државна власт, јер оио бн сувпше отежало држање зборова. Среска власг н. ир. каже кад ћештида држнш збор, дај ми уверење ко тнјеодобрно. Док му иодиесеш решење од оншт. суда а још такога п пема дође дап збора н ирође. У сваком закопу треба, да се бнрају јасни, ирецизнн нзрази н иигде не треба, да се каже „нли нлц". — То је прво. Друго иекн говоре, да је закон о „зборовима и удружењима" онштннска самоунрава: међу тим ја неразумем, да је закон о „зборовима п удружењнма" оиштинска самоуирава. Ио моме мишљењу оишгииска самоуирава нгсн тин самоуираве за свој унравин носао. Закон ова.ј јесте опште-народна самоунрава илн онште пародиа слобода. Да лн ће уметн кмеговн да овако њсжаи закои добро очувају, и да лн ће бнтн снособнн да га правнлно примене на иоједпне случаје а иодједнако за сваког? — Заседне рецнмо ко као нредседиик, у име власгп ирнсутан а иредседннк онштпне, у којој се збор држи, иа слуша. — Да ли ће оп овај закон подједиако иримонптн н на лнберала н на напредњава н на раднкала? Тих људп који бн умелн да ирпмене правилно закон, да се о њега не огреше, има врло мало. Та иогрешнан рђава иримена код многнх не бп долазила са његове ћуди н ћефа него просто са незнања: шта значн нматн нраво слободпог збора н договора. Зар ви мнслпте да бн био један динашњи радикални нлн либералнп иредседник равнодушаи да устаие један говоринк, те да скнцира рђаве страно његове владе V — Боже сачувај. Оп бн одмах растурно збор, ннтн бп ннсао иротоколе, нитн решења ио закону, а све крнвнце које се иа збору учнне, неће да суди иолицнја нн онштинскн суд нсго првостеионп судови. Да лн може једаи кмет датн суду нравплан рефераг н онтужбу ако ко учнии крнвнцу па збору ? — Неће моћн ; нма врло мало којн могу да врше гу своју дужност, с гога сам за то, да остане државна власт, јер чиновннци нмају већу одговориоет за свој рад. Ако погреши може остатн без хлеба, без службе. Међу тим кмет често због незиања н немоћн, а нарочнто кадјекакав окружии ц ерескн збор, гди дођу већином њему равни, не може ту дужност да изврши (чује се да се решп.) Председник—Је лн вољна Скуиштина да се решн? (Јесте). Има још реч. Тома Бојичић — Менп је чудо, господо, што некп носланнцп изражавају се да кметовн нису у стању да руководе збором, па због тога да то ираво треба иреиети чак иолнциској властн; да један нолицајац, једаи срескн канетан може боље руководитн зборовима него ирсдседннк онштнне, менн нзгледа чудновато. То ми нзгледа чудно за то шго председницн онштннског суда рукују са нзвесиим најважннјим, најноглавнтијпм радњама, рукују онштпнским законом, н кад све то могу да раде, за што да не могу да рукују са овим закоиом о зборовима који ннје баш тако суитнлаи као шго неко рече него је веома нрост. Мени изгледа то иеиојмљиво, да се место онштинске власти узимају државне. У данашње доба, а и пре ја не вндам ннкакву разлику између оиштннске н државне властн. Данас кад ндемо наиред са самоунравом, оада за што да дајемо нолпцнјп присусгво, да она дође да видн шта раднмо. То бн зиачило онда да смо ми недозрелн за зборове. Мн можемо, госнодо, да узмемо за нрнмер зборове, којо смо држали у нрошлој годпни. Гдс су год онштннске власгн држале збор ту је мањо бнло нереда , ту је мање бпло иенравилности. Где је год бнло државне власти, ту су јој (чује се : нигде инје бнло нереда). — Молпм вас, да вам наведем неколико нрпмера — (жагор.) — Где год иолициска власт дође она ће прошвиичким иаргијама нравиш разне иенрилике, док код кмегова то не може да буде. Могу да вас уверим да онштннски судовп морају боље радитн и више пмати п способностп и знања да могу унрављати са збором но што бн то могла среека власт. Ја сам за то да не само да се јавља ц нолициској н оиштинској властп, него само месној онштннској власги и гласаћу за то. Извест. В. Мдадоновић — Као пзвестнлац одбора нећу да улазим н нобнјам разлоге говорника који су нротнву ово