Народна скупштина

18 САОТАНАК —

27 НОВЕМБРА

СТРАНА 159

властичару оду;>ети то ; и та тачка мора да отиадне из свнју иовластица. И ја сам за то, да се то нзостави п да отпадне. Што г. Ћпрковић каже, да он неће нмати рачуна да сече, него ће куповатн, па леио, онда зашто да му дајемо ово право. Министар нар. привреде К. Таушановић — Господо, у лањској концеснјп, која је бпла дата I Степнћу, стајала је ова нста тачка, п ви зна ,г е, кад се чипп погодба. ондаједан попушта. Концеспја преклањске коднне, бпла је дата само за 20000 ком. свпња, којс је дужап, да прерадн концеспонар у својој фабрпцн. Лањске годпне концеснонар је прнстао на 50000 ком. свнња, а ја сам с овпм концеспонаром почео оа 200000, па је пристао на 100000 ком.свиња. Судећп по томе што ми нзвозпмо годпшње 70 — 80000 комала дебелнх свнња ја сам мислно, да је добпт од 100000 ком. толнко велика за наш привредни развнтак н »анредак, да је та штета, што ће мо датн 500—1000 грмова, тако незнатна да о томе ие треба ни говорнти. А што сам специјално нрпстао на ту тачку, то је због тога, што се он обвезао да за две годпне од даног потинса концеспје отиочне рад. Међу тим нмајте на уму и то, да размера његовнх грађевпна бпће као што је наше народне банке — ако не у внснну а оно у шнрпну. И за главну грађевнну, која ће да кошта иреко мплпон динара, он не може да се нослужп нашом шумом, јер грађе нема нсечене п суве, а кад бн је секао не би му могла бнтн на време сува. Концеспонар тражећп повластпцу за сечење горе за грађевпне, ншао је још н даље, на је тражно повластицу да бесплатно може сећн у опште — народним шумама н ону грађу, која ће му битн погребна за бурад у којој ће извознтн месо п осгале пронзводе фабрпчке — но ја на то ннсам прпстао, него сам казао да му се може датн ираво на сечење гоађе за саму грађевнну — фабрпку — с тога што сам увереп, да се за главну грађевнну не може наша државна шума уиотребпти, него ће моратн потребну грађу да кунн А кад ту грађу кунп, онда остала корпст, коју он може нматн од нашнх шума врло је незнатна. Међу тнм наше корпсти тако су очевндне, да не треба да се задржавам описујућн пх. Осим тога, господо, ваља пматп на уму, да се сечење шума не може дозволптн у свпма местнма где нх има, него онде где пх досга нма. А нз сопственог пскуства могу да вам кажем ово. Вн знате, да постојп концеспја за вађење парафннског шкрпљца, по којој је дозвољено, да може сећн нотлебпу грађу у опште — народнпм шумама. Мнслите лн вп, да је се концеснонар корнстно том новластицом ? Не, нп у колнко. Њему се апсолутно не ренгира да сам сече шуму, Нашп сељацп, којн шуму довлаче и иродају је тако јевтнно, да концесионар ансолутно пема рачуна да је сам сече. У мајдану за вађење парафинског шкриљца, направљенн су потконн на 2000 метара, и нн један иодупнрач није пресечен у онште — народној шуми, само за то, што се шума јевтиннје од сељака добнја. Нема сумње да ће псти случај бпти н у Нпшу. И тамо ће се концеснонар корнстнтп куповпном грађе од сељака. Штете дакле неће бити, а користи су тако велике да не треба о њима ни да говорпмо. Урош Вукић.евић — Нисам мпслио да устанем да говорпм, алп кад сам чуо, да су моји поштовани другови Вића и Раша казалн да је ово давање шуме нггетно, онда морам да кажем да то пе стоји. Камо среће да пма код нас внше таквнх повластичара, па макар мн внше пара далп, јер н.е пма досга и не бн нас то оштетнло што бп онн нсекли грађу за своје грађевиве. Ја сумњам, да ће предузнмач ово моћи да одржи, алп ако он начннп фабрпку и отночне рад, а онда ће те тск нндитн, како ће напи земља да се унапредн. Потпредеедник — Претрес је свршен, ко је за то да се чдан VII прнми онако, како је прочитан нека седи, ко је прогив нека устане (сви седе). Огдашујем, да је овај члан једнотласно примл,ен. Изв'естилац др. Лаза Илић прочита чл. VIII. (ст. 12 6).

Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитани члан ? Лрима). Известилац Л.. Илић. прочита чл. IX (иста ст.). Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитан члан? (Прима). Известилац Ј1. Илпћ прочита чл. X. Потпредседник — Прнма ли Скупштина прочитанн члаи ? (Прима). Известилац Л. Илић прочита чл. XI. Потпредседник — Прима ли Скупштииа прочнтапи члан ? (Прима). Известилац М. Марковић прочита чл. XII. Потпредседник — Иошто се нико не јавл>а за реч то стављам ооај члан на гласање : прима лн Скупшпша прочитани члан ? (Прима). Известилац М. Марковић прочиган чл ХШ. Потпредседник — Пошго се нико не јавља за реч то станљам овај члан на гласање: прнма ли Скупшгина прочитан члан? (Прима). Известилац М. Марковић прочита чл. XIV. Потпредседник — Прима ли Скупштнна прочитаии члаи? (Прнма). Известилац М. Марковић чрочита чл. XV. Потпредседник — Иошто се нико не јавља за рсч то стављам на гласањо прочнтани члан : прнма ли Скупштина прочитани члан? (Прнма). Известилац М. Марковић прочита чл. XVI. Димитрије Димовић — Ја сам већ напомснуо и предложно, ако би г. министар народне прнвредс могао ову ствар да исправн, да се овај послсдљн став у члану 16 а у тачцп првој нзостави где се каже: но та такса ни у ком случају не може бити мања од 0'10 дин. за једно грло од 24 сата, но да се то остапи па да трговачко-запатлискн одбор решава Потпредседник — Пошто се више нико није јавно за реч, то стављам 01тј члан на гласањс Уснаја ли Скупштина прочитанп члан? (Уоваја). Известилац М. Марковић — прочита члап XVII. Живан Живановић — Трећа алинеја овог члана гласи: „кад се еппдемнја појави. Епидемију констатује званично мннпстар народпе нривреде и рад у Фабрнци сие дотле но мора се продузети докле год мннистар пародне привреде зианнчно пе објавп да је еиидемија престала," — ја мис.шм, господо, да овако пеограничепа одредба носп у себп опасности за правилан рад у Фабрицн, Кад со рецнмо епидемија појави у једном крају а * другом јо нема, нпр. епидемија се појавп у источном а у западиом је иема, шта треба опда г. мннисгар да ради? Троба да ради то, да, ако је један крај нашо земље заражен епидемијом, огласи другн крај за незаражнв, н одатле овај Фабрикант може узимати за своју употребу свпње. С тога, дакле, ја мислим, да би овај став требао да важи у том случају кад би бпла оашта еиидсмија у земљи, а кад је опцдемија само у једном крају или околиии, онда мнслнм, нема смпсла да се рад сасвим обустави, као што се овде воли и ово је заиста неодређено. Алимпије Васил.евић — Иавестилац овог одбора казао јс, да се угоиор овај мора прпмнтп овако као шго је, н да исправке не може бити. Ја знам да то бива само код уговора међународних или уговора са јавним лпцнма, али код уговора са приватиим лицима ја мнслнм, да се не мора овако примити. Зашго дакле, да се овако ово прими, кад не само држава има ннтереса у овом предузећу него н сам повластичар : он не додази овамо за љубав нашу, него што налази да ту има интереса. Дакле, кад би се овде учиниле неке примеЈбе у корист тога иредузећа, зашто он то не би примио С тога ја хоћу онде код овога члана да учипим једну примедбу. Овде се прво каже: Чл 16. Повластичар може обуставиги 1 >ад у Фабрици : , ( у случају рата, за све време док се мир не закључн п три