Народна скупштина

СТРАНА 160

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

месеца после закљученог мпра » Већ сам тај израз не тачан је и незаконски ; овде се очевидно разуме рат Србије, и кад се тако разуме онда ја не знам, зашто се неби казало онако како се разуме. Но то нпје тако важна ствар , али овде се закраћује радља у иреме рата, или се бар дозвољава да се може обуставити са разлога, који мени нпсу појмљиви. Јер, господо, за шго једна држава жели да има Фабрика у снојој земљи, ако не ради тога, да не само поједини суграђани већ и сама држава имају користа од ње. Ово последње највише има држава у случају рата. Као што знате, кад је рат онда су нам стране фабрике све затворене н за шго се не би држава користила. својом Фабриком кад би она могла радити и лиФеровати изгаесне потребз за државу. Зар не би било у државном интересу да ова тачка буде исправљена овако : да у време рата кад је државна потреба у производима који се у овој Фабрици изррђују, да повластичар мора отворити Фабрику и радити На тај начин користилн би се и држава и концесионар. Зар концеснонар уложн толики новац у Фабрику, па да нема ингереса да му она иепрекидно ради ?! Он може да је затвори само онда, кад нема прође тпм производима, али за што бн је затварао и опда, кад се држава јавља као потрошач? Јасно јс дакле, да рад Фабрике и за време рата може да буде од интереоа и за државу и за цонцесионара. Да Фабрика за време рата стане, може имати неко политичка рачуна и у вези с тпм политичким рачуном , могао би можда и концеснонар имати каква интереса ; алн ми као држава не смемо то дозволнти , не смемо дочекати да од кога год зависнмо, као што је био случај са оловом за време рага. Познато је, да је наша земља највише богата са оловиом рудо.м и ми смо га кришом набавља.ш ; за што би ми то што је иама потребно узимали са стране , кад овога има код Фабриканта ; за што овај не би радио за време рата кад држава хоће да буде потрошач. Дакле, прво ие мислим да се овај уговор не мора ирнмптн овакав какав је, ако се посгигне споразум између нредузнмача и државе п мпслим, да је у иигересу п државе и предузпмача, да у време рата ие сме фабрнка затворена бптп ако држава пма потребе у том фабрикату. Станоје Нешић — Један од говорппка спомепуоје, н замерку учпнио у тачцп трећој, зашто за време епидемије иа једном крају Србнје да се може фабрива затворпти. Ја држим да се разуме она околнна Ннша, као год што у уговору нашем са Аустријом 20 километара се узима обично одсгојање. Дакле, ту се разуме она околнна у којој је заражена стока. Дакле ово може да остане. Кад се енидемија нојавн у Нишу то се разуме у најблпжпј ње^овој око.ишп а шоже да се дометне још.... 20 кплометара око Ннша. Живан Живановић — Господо, кад мн иуштамо једног стј^анца у земљу п донесе свој каннтал, мн не можемо пмати намсру да пронадпе него да п оп проснорнра — наиредујо, н да у окој нма користи. С тога, свс нзмене не треба мислнтИ да иду на то да тај човек пропадне, алн то не даје ирава г. лекару, којн зацело као лекар требао би да има боље мишлење о еппдемпји, да се то тиче само Ниша. Прво и ирво нншка околнна иема 100000 свнн.а, н он мора да купу.је свиње из целе наше земље, како из округа ужпчког, шабачког н другпх, с тога држнм, да бн и за њега н за државу н за иродавце било добро да се каже, кад иастане оишта еппдемија, онда да се затворп фабрпка, а ако је локална оида да радн н, паиослетку, према локалиој заразн да му се ироцеигалио смањи број свпња, које би требало да закоље а да ие осгане овако иеодре1>спо. Министар нар. иривреде' — Госнодо, еипдемнја код с1оке инкад пије општа. Узмнте који год хоћете пример пли и.ир. у Аустроугарској, ова је сиидсмија снораднчпа н ти поЈедппи случајевн никад се не оглашавају као оншта зараза. Ји се даљз обвезује да ноштјјо све иаше законе. Дакле опшш еипдемпја нпвад не бива. Међу тим гараиција је за нас кад он уложи 2 до 3 нлн 4 до 5 па н 6 милиона дннара на ово предузеће као иотребан канитал, да ои иеће затво-

рптн тај каннтал па да му лежи без приилода, а још кад буде нмао за свој производ нот^.ошњу ои нема рачуна да ту радњу оставп без узрока да не радп. Међутнм кад ностоји еиндемија, то мора мпнистар објавнгп и мпинсгар иеће огласптп то тек тако. Станоје Нешић. — Имам да додам нешто што се тиче мога говора. Иравила санигетска јасиа су у том погледу. Кад се појави зараза у каквом месгу, сва опа места пограничпа нодложна су тој конгроли, да стока која се из тога месга куиује, ие може да се иропустп. Ако се иа једном месту пропусти извесно ће се на другом месту задржагн, п с тога Је оспгурана да ће незараженн крајевн бнти зараженн. То је јасно. Потпредеедник — Нретрес је свршен, стављам на гласање; ко је за то, да се чл. XVII примн нека седн ко је иротив нека устане ? (Свн седе). Оглашујем да је примљен једногласио. Извеетил.ац Др. Лаза Илић [јрочита ч 1, XVIII. Потиредеедник — Ко је за то да со нрочнтани члан нримн, као што је прочпган, иека седп, а које нротнван пека устане? (Свн седе.) Оглагаујем да је усвојен једногласно. Известилац Др. Даза Ил.ић прочпта чл. XIX. Потпредседник — Ко је за то да се прочитан члан ирнмн, нека седп а ко је протнв нека устане? (Свн седе). Оглашујем да је нрнмљен. Известилац Др. Даза Илић ирочнта чл. XX. Потпредседник — Ко је за то да се ирочнтан члан нрпми, нека седи, ко је иротив нека устане? (Сви седе). Оглашујем да је примљен. Известилац Др. Л.аза Илић ирочпга чл. XXI. Потпредседник — Ко је за то да се овај члап примп, нека седн, ко је протнв нека устаие? (Свп седе). Оглашујем да је ирнљљен. Известилац Др. Лаза Илић ирочпта чл. XXI. Потпредседник — Ко је за то да се овај члаи иримп, иека седн, а ко је иротпв нека устане? (Свп седе). Оглашујем да је примљен. Известилац Др. Лаза Илић нрочпта чл. XXIII. Иотпредседник — Ко је за то да се овај члан нрнмп, нска седн, а ко је протпв нека устаие? (Увн седе). Оглашујем да је примљен. Извест^лац Др. Даза Илић прочита п додатак коицесијп (све на ст. 126). Потпредседник — Ко је за то да се и овај додатак нрпми, тај нека седи, а ко је протинан таЈ нека устане (Свн седе). Оглашујем да је примљеп. Тако је целокуиан закон на ирвом чнтању нримљеи. Сад је иа реду нретрес о нзменн закона о новластпцама српском паробродском друштву. Известилац Др. Лаза Илић прочнта предлог. закона а за тнм миење Државног Савета. (впдп сг. 127). Потпредседник — Нпко не тражн реч, став^ам на гласање : Ко је за то да со ирочитан члаи (иопгго је само један) иримн, нека седп ко је прбтив нека устане? (Свн седе). Оглашујем да је ирнмљеи. У поједпиостима иемамо шта да говорнмо, јер је само једап члан и тако је н овај иредлог закоиа свргаен на првом нптању. Сад долазп на реду нзвешгај одбора за преглед н нститивање послаипчкнх нредлога. Да паномеием да ова сва три закоиа могу доћн на днсвнн род 3. Декомбра, јер као што знаго троба да нрође о дана носле прв.ог чнтања. Слаже лн со Скунгатпна да тада дођу иа диевнп ред? (Слаже). (НЛОТЛИИТШ 01!)

Одговогпи уредн И к Рппко МотрониК

Штлмил кглљ. сгпс',к дглслкик штлмплгнјк