Народна скупштина

СТРАНА 147

госпо'0, иосле тог мрочитаиог пнсма мислио , да ће г. минисга ј » унутр. дела заштнтптм бар доциије слободу избора, забраиптп среском иачалипку да утпче иа избор у Закломачи. Ну шта јс бпло? Срескп пачешшс дошао је у времену, између тог прочпгапог ппсма п дана избоиа у Београд; ту се спгурпо састао са својим ммппстром п примпо од њега упуство , а па сам дап пзбора бпо је у Уаклоиачп ие само ои, ве1| п њсговп иисарн п шумар, па чак и познати Косга Наумови1т, порезиик пз Смедерева. Сви су ти иа дан избора иаваљпвалп на бирхче у Заклоиачп, у [сорист радпка.и; и шго је нлбор прп свем том пзпшао у корпсг ранпјег пзбора, пма се прпппсатн само свесгн и издржљпвосги либсрала у Зшлоиачн. Ја мислим, господо, да је н сувпше јасио да је то среска власт раднла у цељн агпгацпоној. За то ја иредлажем Народиој Скуиштинп , да позовемо г. Мпнистра унуграш. дела, да иаредп извиђај прогпв чиповника, који је све ово радпо, ге да се ои зато казип ио закону; а сам резултат избора да прнмимо. Известилац М. Мостић — Ово што јс изволео поштовапи г. Аваи)мовић напомсиутп, то јс предмет једие пн териелацпје, аоја је унуКеиа надлежном министру и којп ће датн у своје време одговор. Ја, као известилац вернфнкацпопог одбора, сматрам за дужност, да одговорнм само на једно, а то је , да се нз акта во^^нфикацпоног одбора нпје могло нншта нрнметнтн, шго бн ншло у прплог говора г. Авакумовнћа. Једнно што се нз акта могло вндетн и шго може да потврди неоснованосг мпслн г. Авакумовића , го је та околност, да је у оба глхсања у овој оиштнни нађсн нстн број куглнца, што значп , да је у обе прнлике гласао истн број лнбералннх гласача, дакле утнцаја инје могло бнти. То је што сам пмао да одговорнм ајош бнх могао н ово да додам , да већини скупшгпнскоЈ неће бкгп иотребно , да агптира, тако оштрпм н јаким срествима , те да добнје само још једнога носланика, нли да већ тако малој опознцији, као шго је. краги да не добпје јои! једног посланнка. Станоје Нешић — Кад смо већали о верпфпкацноном пзвешћу, лпбералп су днглн чнтаву грају у Скупштннн, како су пзбори вршенн незаконнто. Тако је нсто било н кад смо већалн оидресп скупштпнској. Мсђу тпм, кад смо нре говорнлн о законпма о јавнпм зборовима ц удружењнма, онда ннсу либералп нн једну реч казалн. (Чује се: говорте о стварн). То мп, господо, даје да мислнм, да либерали говоре само онда, кад могу да говоре у корнст агнтацнје. (Жагор : говорте о ствари). То је што сам нмао да кажем. Стојан Рибарац —Нећу много~ да говорнм. Хоћу само да одговорнм г. докгору Нешпћу, да држањс лнбералнпх посланнка зависн од њнхове соиственс увиђавностн, а ми кад бн зналн укус г. доктора, да смо требалп да говоримо, мн бп говорнлц. Алн, сажаљевамо судбпну, што нисмо зналн докторов укус, н што смо тако заслужили његово иребацпвање, које ин у колико не може да буде озбпљно. Једну примедбу имам да чпним г. нзвсстноцу у томе, што он налазн да се у изборнпм актнма налазе доказн о п неоснованости мнсли" г. Авак^монића, и мисли да му као доказ може да нослужн то, шго то угнцање властл, које је доказао г. Авакумовнћ, нпјс могло да нореметн резултат избора. Ири оценц овпх нитања није главно да ли се кажњнвом нли недопуштеном радњом органа државнпх могао да норсметн резултат нзбора нлп не, него је главио то, да аостоји гЈтицај власти, и, нрема томе, кад ч је г. Авакумовић доказао да постоји утпцај властп, онда н оно, шго је известилац рекао да оно ннје могло да иореметн резултат пзбора, ие сиада у област доказа но у област внцева. То је моје мншљење. Известилац Мил. Мостић — Сматрам за нријатну дужност, да мом драгоценом колегн одговорпм само три речи. Прво, да он ннје тражно на време реч, као што је изволео рећи; то се впдн нз саме садржине његовога говора. Он кажс да је одмах у почетку тражно реч, дакле пре мене н Станоја Нешића. Ако је г. Гнбарац тражпо реч и ире мога говора и Нешпћа, онда Је гребао нешго друго да говори, али се он зауставно да критнкује говор мој н Пешпћев, којн су слсдо-

валн после, ношто је он тражно реч. Из тога се впдп да пијс тражио на време реч. То је једно. Друго, г. Рнбарац нзволео је напоменутп, да сам јг рекао, да се нз акта вндн, да то утпцање ннје могло донетк никакву иромену у резултату. Ја сам рекао, да пма једаг факт, којц 1врди да ипје доиео то :;ао узгредну наиомену, а главна напомеиа, коју је учннио г. Авакумовић, састојн се у томе, што је о гој сгвари већ нредата Скупшгини интерпелаццја. Свакојако у ту сгвар ннсам се ни иуштао да говорнм То је, што сам цмао да кажем. Председник — Претрес је свршен. Стављам па гласање: Ко је за то, да се усвојн нзвешгај, нека нзволн седегн , ко је црогиваи, пека усгаие? (Већина седп) (Авакумовић: има један иредлог о том.— Чује се: иије погцомогнут). Усвојеи је нзвешгај одбора. — Има неколико иослапика да се закуну. Изволте г. црото. (За тнм су се заклелп : ноп Марко Иетровић, Таса Вукосављсвић, Трпфун Молојевнћ, Таса Нпколајевнћ, Алекса Ратарац, Внћа Радовановпћ, 1Гавле Ранковпћ, А^дра Љубпчпћ Косга Влајлћ). После заклстве: Председник — Прелазпмо иа осталн диевни рсд. Пзво. 1т( чутп протокол 18-ог редовног сасганка. Секретар Сганојло Вукчевић чига иротокол. Председник — Желп лн ко да ирпметн што на сасгав прогокола ? Атанасије Вучковић —Поштовапа господо! Кад јс претресан законозборовнма, ја сам бпо гако срећан, даговорпм овде у Скупштинп. Међу тим, известилац „Вндела" саопштио је тај мој говор.... Председник —Молпм вас, г. Вучковнћу, вн желнте да обратиге нажњу на то, како јо ваш гово]) пзншао у новпнама. А. Вучковић — Желим да обратим вашу иажњу. Председник — Само о протоколу можеге сада говорпти. А. Вучковић — Леио. Председник -Жели ли ко да говори о нротоколу? (ннко) Усваја.ш Скунштнна прочпгани нротокол ? (Усваја). А. Вучковић - Могу лн сад говорнтн? Председник —- Изволпте. А. Вучковић — Госиодин нзвестллац „Видела", ваљда ио својој навпци, ио свом обнчају, узго је мој говор, и из њега направио један извод, и нреставио га у врло јадном изврнутом смислу, тако, да одпсга који ирочита онај нзвод могао би номислнти, да је тај носланик луд (смех). Ја не знам, госиодо, како треба да се зову лица, која јавио фалснфикују туђе говорс, алн на свакн начин, мислнм, да не можеге доиуститц то, да се извезиа лнца са страие гнтрају са светнњом нашег дома. С тога бих молио г. иредседника, да он учинп ио званичној дужностп оио, iii то треба, да стане на пут том, да могу чпнигп злоуцотребе са нама. Председник—Председнпштво ће набавити тај број, срав1111111 са стснографскпм белешкама, иа, у колико Оуде изврнуто, оно ће псправпти. А. Вучковић — Ја пмам тај број (чује се нека чита). Председник —Изволте чути молбе п жалбе, које су дошле Скупштпнп ! Секретар Лука Лазаревић чнта : Милан Ковачекић нз Осладића у округу ваљевском молн за номоћ дсци његовог брата Лазара. Сељаии нз Буара и Татинца у окр. ужичком моле да им се нсплати храна и све оно, шго им је одузимато за време срнско-турског рата. Јован Стојановић из Криве Реке у срезу златиборском округу ужичком. моли да сс стане на пут трговцнма, који задужују инвалидску спротнн.у и тргују са њиховнм крваво-зарађеним новцем. Сељани из Крпве Реке у срезу златиборском, окр. ужпчком, моле да им се нонова класификује зомљишге.