Народна скупштина

СТРАНА 172

Миловановић пз Дрежника. у ср. ужичком. и окр. ужичком, моли да му се извесна зем .Ба поврати у својину ; Милан Величковић, из Кисиљева, моји да му се исплати реквизиција; Општина ирашта1БСка, у ср. поцерском, окр. подринском, моли да јој се нсплати реквизиција ; ЕснаФ механско -каФански из Лознице, моли да се укине акциз на пиће ; Јован Ђорђевић, ћурчија из Тополе, моли да му се смањи данак ; Сељани општине добрићске, у округу подринско.м, моле да им се дозво.ш прелаз преко Дрине ; Љуб. Нетровпћ, писар касационог суда. моли да му се нрати по други пут напдаћени панреднп улог и посмртна плата ; Грађани општине витошевачке, моле да им се не забрањује ношен.е пресних опанака ; Јелисавета Јанић, удова из Београда, моли за државну помоћ ; Владпмир Милосављевић из Ланишта, у срезу белнчком, окр. моравском, моли да му се смањи пореза на земљиште ; Настасија Сте<*>ановић, удова, моли за државну г.омоћ ; Рачунополагачи општнне теговишке и мргвичке, моле да се пз општинске касе плати дијурна за прегледање опшгинских рачуна ; Суд општине боровачке, у ср. заглавском, окр. тимочком, моли да се свешгепицима у име бира даје жиго ; Исти суд, моли да се сгрого врши закон о мерама ; Васа Нешић из Ланишта. у ср. беличком, окр. моравском, моли да се општинским судовима нареди брзо извршење пресуда ; Судоии општина коренитске и костајничке, моле да се манастиру Троноши враги парохија; Сељани из Вадљивице, у ср. смедеревском, окр. подунавском, моле да буду одвојени од Малог Орашја и спојени са Друговцем. Председник — Све ове молбе и жалбе упућуЈу се одбору за то. — Изволге чути четири иредлога иосланичка. Секретар Дука Лазаревић чита: ПРЕДЛОГ Народној Скупштини. Још 1 883 год. држата је јавна лицитација за зидање гимназиско зграде у Пироту п уступљена је лицитату за 106.000 дннара. Доцније је ова лицитација покварена не анамо из којих узрока, па тако стоји и дан данашњи. Међутим народ округа пиротског ево већ седам година како даје прирез за ту гимназију, па још своју школу не види, те за то мора да плаћа кирију сваке године по 130 дуката цес. Новац за зидање гимназиске зграде се је до сад у неликој суми нагомилао, тако да би се зграда потпуно могла отпочеги. С обзиром на жртвс које народ окр.ппротског тако вољно приноси народној просвеги а тако исто и на свој геограФски положај подписанима је част нредложити Народној Скупштини да донесе овако законод. решење : Чл. I. У вароши Пироту садашња нижа гимназија диже се на сгенен велике гимназије. П редлагачи : В. 'Кирковић, Др. К. Динић, Стеван Милжовић, В. II. Манојловић, Јонан И. Николић, Станча Виденовић, Мијаило М. Веселиновић, Лука Лазаревић, Мага Радојковић, Јованча Стојановић, Милош Марковић, Ранко Иетровић, В. Младенонић, М 11. Миљконић, Радисав Мигровић, Др. Ст. Вукчевић, Л>уб. Јоксимонић. За гим Народној Скунштини Законом о уређењу свешгеничког стаља од 31 дсцембра 1882 год. абор. 38 стр. 247 у чл. 0 наређено је да се од сваке нореске 1лаве уз пореа полугодишн.и наплапује, за чинодјејсгва нобројана у чл. 5 напоменугог закона но јсдан динар и тај наплаћени иовац да се предаје среској државној благајни, а у чл. 8 изложено је колико снешгеник у име венчања, крштења, опела и т. д. има да наплати. Овим члановима у напомонутом закону, нродвиђа се нелика неправда пароду и то : на чл. 0 абог гога шго се од сваке пореске главе по Један динар уа полугодишп,у порезу па име плато свештеничке у чл 5 побројане, наплаћује, а међугнм чиподјејсгво свешгеник врши у кући задружној једио исто, као и оиде где је једна пореска глава у дому. И што свештеници за чино-

дјејства побројаиа у чл. 8 нап. зак. наплаћуЈУ одређену им таксу. како који хоће или боље рећр уме, боз да ико о томе води ма какиу контролу или каквог рачуна. Зато у интересу саме правде, а и правилнијег вршења у напоменугом закону, предлажемо ову измену и допуну у напоменуто.м закону која ће гласити овако : П Р Е Д Л О Г Закона о измени и доауни закона о уређењу свештеничког стања од 31 декембра 188'2 год. Чл. 6 замењује се и гласи овако : За сва чинодјејства и дужности свештеничке, који су побројане у чл. 5 овог закона плаћа сваки дом (кућа) по један динар уз полугодишњу порезу, изузимајући масе сиротна лица, и оне који не плаћају 15 динара непосредне порезе са државним прирезом. Чл. 9 замењује се и гласи овако : Све таксе побројане у чл. 8 овога закона које је свештеннк чинодјејством зарадио, наплаћиваће суд општински на писмени захтев свештенички, у року од 10 дана, од пријема писмена и аа квиту му предавати. Ако суд општински то неби у остављеном року извршио, државна ће власт, на саму доставу скештеника, казнити нредседника за нензвршење, од 2 0 до 50 динара у ползу општинске касе и наплату о његовом трошку извршигн. Овде се изузимају чинодјејства које евештеник но овоме закону мора бесплатно извршити. 27 новембра 1890 год. у Веограду. Предлагачи народнм посланици : Љубинко Милинковић Милан Б. Поповић За тим ПРЕДДОГ Народној Скупштини. Од пре неколико година почели су наши занати у Србији с године на годину опадати сие више и више, тако да од попеких заната остали су само трагови и зна се да их је бнло, а данас су пропали. Да би се наше занатлије побољшале налазимо за по гребно предложити Скупштини , да донесе закон о иодели заната у овој Форми : Члаи I Од дана подписа овог закона па за 0 ^еоеци има се у целој нашо.ј држави учинити подела заната. Члан II Ни један занатлија несме се занимати радњом ма којег аа ната док не добије мајсторско право од надлежног еснаФа но уредби сснафској. I Члан III Ни један српоки гркђаиин не може имати на впше заната мајсторска права сем једно, но ако је који добио пре овог аакона право, има се у року од 6 месеци одрећи једног, и нажиће му прано есца+око само на један занаг. Члан IV Дућанџије — трговци, који се занимају маниФактурном радњом било у варошима и нарошицама, било у оелнма не омеју проданати нарађене еспапе, које паше занатлије израђују ; но код кога би се загокли израђони артиклн занатлиоког еспапа, кад овај закон ступн у живот, мора газда еспапа у року од С месеци исги продати иди уклониги из сноје радње. Члан V V трговачко-манифактурним радп.ама илп бакалским смеју се нроданатн израђонн оспапи паншм занатлијама оамо у овом олучају: