Народна скупштина

20 САСТАНАК — 1 ДЕЦЕМБРА

СТРАНА 163

из Жаркова у ср. врачарском, моли за поновио суђење зликовцима, који су га оштстили ; Радојица Петровић из Губеревца у ср. космајском, окр. подунавском, жали се против началника среза посавског ; Јоксим Маричић и Максим Пајић из Виче у ср. драгачевском, окр, рудиичком, моле да им се обустави продаја имања за порезу ; »Занаглиско удружење", моли да се у државној штампарији бесплатно штампа лист (( Српски занатлија" и календар удружења; Катица К. Бели-Марковића, жали се против решења министра унутрашњих дела ; грјађани општнне добрињске у ср. голубачком, окр. пожаревачком, моле да се у опште народној шуми могу сећи дрва : Сава Савић учигел> из Врбе у ср. жичком, окр. рудничком. моли да се исирави учињена му неправда односно повишицс плате ; сељани села Прештинца моле да се њихово село одвоји од ђуриначке, и образује засебну општину ; Марко Живић из Вобовишта у ср. ааексиначком, окр. крушевачком, жали се прогив пресуде суда окр. крушевачког; Мијајло Божиновић и Јоваи Манчић дуванције из Варварина, моле да буду заштићенп ; Судвароши Београди, моли да Народна Скупштина реши, да се народни послапик Милутин Гарашанин може сгавиги под суд, због штампарске кривице ; ЕснаФ опанчарски из Ужица, моли да се забрани израда и продаја пресних опанака ; Ивко Стевановић из Рдоаа у ср. пољаничком, окр. врањском, моли да му се не продаје имање за порезу ; Митра пок. Дим. Цокића из Пирота, моли за државну помоћ ; Петар Миљковић из Лесковца, моли да га причекају за порезу ; Анђелина, удова пок. Св. Петровића бив. учитеља, тиоли за државну помоћ ; Јов. Николић, пандур при канц. ср. врачарског, моли за државну помоћ ; Анђелија К. Милоиановића из Зарева у ср. студеничком, моли за држивну помоћ ; Владимир Бабовић чз Коцељеве у окр. подринском, моли да му се исплати коњ узет за време рата : сељани села Врбнице у срезу моравском, округу пожаревачком. моле да образују засебну општину ; сељани из села Маченца у срезу ресавском. окр. моравском, моле да њихово село образује засебпу општину ; Вуле Васиљевић из Крагујевца, моли за државну помоћ. Макеим Сретеновић — Међу прочитаним молбама и жалбама налази се молба занатлија из Г. Милановца у виду предлога, коју ја узимам за евој предлог. Председник — Не може то тако да буде. Предлог посланички мора да се поднесе у виду законског пројекта, па кад ни будете поднели предлог у томе емислу онда ће се и ова молба њему придружити. Максим Сретеновић — Ја онда молим да се и остале молбе поднесене у томе смислу са овом здруже. Председник — Разуме се да ће се оне здружити. Све прочитане молбе и жалбе упућују се одбору за молбе и жалбе. Част ми је известити Скупштину, да су са одсуства дошли посланици : г. г. Добросав Ружић и Драгољуб Илић. Изволте чути молбу за одсуство. Секретар В. Младеновић чита : Председнику Народне Скупштине Ради иоје нужне иотребе, молим да мп се иродужи одсуство тродневно. 20 новембра 1890 год. Власотинце. Стеван Миљковић. Председник — Одобрава ли Скунштина одсуство? (Одобрава). Изволте чути још једну молбу за одсуство. Секретар В. Мдаденовић чита : Народној Скупштини, Београд Пошто ми се десила смрт у иородици, то ми је потребно још осам дана одсуства, па молим Скунштпну да ми ово одсуство одобри. 2? новембра 1890 год. Бачнна. Милија Миловановић народни цосланак.

Председник — Одобрава ли му Скупштина одсуство ? (Одобрава). Изволте чути једну честитку. Секретар В. Младеновић чнта; Пржо аредссдника Народне Скуаштине Госаодина Николе ПашиКа Народној Скуотптини Сељани села Трнаве, у округу крагујевачком, саслушавшп адресу, којом је Народна Скупштнна одговорила на беседу Краљевских Намесника, хпта да вам браћо Народнн Представнпцп честита на тако искреном п патрпотском изразу народних жеља и потреба, које сте у адреси изразнли. Израз данашње огромне већине скупштинске, израз је народни. Штедња у државном газдинству први је и најснгурпији лек за Србнју, коју је несмишљено управљање и расипање народиог и државног новца, и задуживање прекомерно довело до пропасти пре неколико годпна. У данашњу Скупштину народ се узда и моли је, да радикално лечп раие на болесном државном организму, од којих већ скоро две деценије пати. Народни представници, радите у нравцу, који сте у адреси обележили — народ је уз вас. А го пме клнчемо: жнвио Краљ Србије Алевсаидар I; живила Српска Влада; живили Народни Представннци, жнвно срискн народ. 25 новембра 1890 год. Трнава Крагујевачка. У нмс сељана села Трнаве: иредседник суда оиштине трнавске Милосав Јевтић; кметоии : Панта Лазаревнћ, Живан Живковић, Милосав Стојковић. Одборници и сељани: Милутин Јеленић учитељ грнавски, Негар Јеленнћ, Лазар Јовановић, Милован Радојковић, Јефрем Крљић, Живхо Симић, Срећко Снмпћ, Жчван Симић, Јоваи Ранковић, Мијаило Иавловпћ, Јован Срећковић, Миленко Савић, Никола Радосављевић, Ст«ван Јевтпћ, Јанпћије Варагић, Драгутин Варагнћ, Мнлета Стојковчћ, Радован Глпгоријевић, Лазар Милошевић, Илија Јелецић, Светозар Јеленпћ, Јован Марковић, Мнјаило Миленнћ, Милутпи Нантић, Васплије Миленић, Снасоје Кузчић, Иван Савковић, Стеван Благојевић, Милан Савкови'., Косга Јаковљевмћ, Иавле Јеленнћ, Петар Милановнћ, Петар Миливојевић, Данило Благојевнћ, Алекса Марковић, Радоје Стојковић, Радован Марковић, Сгеван Јанковић, Милугнн Нрокић, Милоје Павловпћ, Мијајло Станковнћ, МијаЈЛО Павловнћ, 'Гривун Крњић, Никодије Јевтић. Председеик — Изволте чути два иоеланичка предлога. Секретар В. Младеновић чнта : ПРЕДЛ ОГ Народној Скупштини. На целој граници Краљевине Србије свуда је слободније чувати границу него у срезу косаничком окр. тоиличког и у срезу јабланичком окр. врањском, где су суседи „љути Арнаути", којп врло често наиадају на иаше земљнште, ге краду и убијају наше Србе, иа ирема гаквнм суседнма требало би уиотребпти што јаче средство за одбрану. Погранични стражари, којнма живот виси о концу сваког гренутка на овим најописнијим као н на најслободнијнм иограничним местнма, немају више плате од 20 динара месечно. С тога се обично нрпмају да границу чувају људи неспособни и невешти. Но да би се на граннцу ова два среза, као најопаснија места, грабили да служе људи, који су бољи н храбрији, то предлажемо Народној Скунштинн и молнмо да реши: да се пограничним стражарима среза косаничког и јабланичког ио-