Народна скупштина

СТРАНА 164

виси плата на 30 динара, а буљубашама на 40 динара не сечно и да се увећа број караула и стражара. 27 новембра 1890 год. Београд. народни иосланици : Поп Богосав Поповић, Дим. М. Илиџановић, Јован Милић — Баличевац. За тим : Народној Скушптини Имајући на уму једну живу иотребу и жељу народну. а нарочито нашег сељачког сталежа, који у економном погледу доста оскудно живи узимам слободу иоднети Народној Скупштини на регаење следећи : ПРЕД^ДОГ ЗА^ОНСКИ О ИЗМБНИ Г ЗАКОНУ 0 НЕ110СРЕДН0М НОРЕЗУ У члану седмом тачке под а, б, в, г и д. замењују се овако: а, На земљишта првога реда ао 0 — шест динара од хектара. б, На земљишга другог реда ао 3 — три динара од хектара. в, На земљишта трећег реда ао два динара од хекгара. г, На земљншта — четвртога реда ио један динар од хектара. д, На земљишта — нетог реда ао аола динара од хектара. 29 новембра 1890 год. у Београду. народни иослаши; Таса Николајевић Председник — Ирочиткни иредлози уиутиће се надлежном одбору. Изнолте чути иитан>а и ннтериелације на Г. Г. Министрс. Секретар В. Младеновић чнта : 1, Нитање НА Господина Министра гра^евина У опште јс познато, да ,је срез студеннчки у округу рудничком најврлетнији, а. по томе, н најспромашннји крај наше отаџбине. Оно мало земаљскнх производа, шго га тамошњи народ може да нроизведе н да одвоји за продају, да би п држави данак платио и своје најнужније иотребе намирио, нродаје их на трговима на Рашкој и у Краљеву. Иокрај велике врлетностп земљишта, што сао5раћај отежава, нма овај срез још једну саобраћајну незгоду, што кроз средиву среза дере велика валовига река Ибар, која једну ноловину среза нредваја од једног пута Рашка — Краљево, и тиме снречава донос нронзвода на поменуте иијачне тачке. До сада се саобраћај иреко реке Ибра одржавао јодном малом скелидом код Рашке, која је савршено нсдовољна да нотребу задовол.и, на су се због тога и дсшанали често таквн случајеви: да се иарод са својим нроизводима враћао натраг и мс допшв на пијацу, или се давио са својом стоком и својим валом у валовнтом Ибру. Дужност Је државе да у ирвом роду нритские у иомоћ Оним крајевнма наше отаџбине, дсоји, као најсиромашнији и забаченн, ту помоћ највише и требају. Кад би сс подигао један иолустални мост, на реци Ибру а па згодном мссту, код варошице Рашке, у срезу студсничкои народу овога К])аја учинила би се од ст]»ане државс једна велика помоћ. > внше прилика дизали су н])едстаниици тога краја свој глас у овоме народноме дому за ову помоћ, на је и »нхои глас остајао дг сада „глас ваинјућег у пустињи".

На лањском ванредном сазнву Народне Скупштинс, г. Министар Грађевина обећао је, да ће учинити све прииреме да се ова народна потреба задово би , па до ланашњег дана нисмо видели да се ма шта по томе урадило. С тога, част нам је питаги г. Миннстра Грађевина: 1. Да лп је на томе што год рађено, да се ова потреба народа среза студеничиог задовољи : и, ако није, 2. Мисли лп г. Министар и даје ли своје обећање, да учини све што је иотребно да се у току ндуће године иодигне полустални мост на рецн Ибру у срезу студеннчком ? 22 Новембра 1890 год. у Београду. народни посланнцп : Љуба Новаковић, Ранко Б. Тајсић, Љуб. П. Ћирић, Радоје М. Костић, поп Богосав Поповић, Ар. Ирић Јов Поњавић, Стеван Ристић, Јован Милић, Младен Аксентијевић. Радомир Протић, Живко Малопарац. За гнм Питање НА Господина министра унутр. дела Године 1883 бно је у срезу моравеком бив. алесиначког округа, начелник срескн Г. Милан Васнљевнћ као начелниК срескн пзвршио је ова крнвичпа дсла : а.) он је за време зајечарскс иобуне из касе иоменутог среза узво 8843 дннара нод нзговором, да га је народ разграбно ; међу гим је писар срескн г. Мнта Ракпћ под заклетвом сведочно, да поменугп новац ннје ни био у каси среске канцеларнје, већ код куће г. Мпланове ; б.) он је од Чедомнра Мнлаповића нз Каменице нримно 80 дуката у цељи да га не спроводн иреком суду. в.) он је од Мнхалла 'Борђевића нз Вукање, којп јс био снрове^ен нреком суду на осуду, V иовратку нз Зајечара у канцеларнјн среској тукао, косу. браду и бркове чуиао, јашио, за тпм оковао, к држао у затвору иреко 30 дана. 11о овпм дслима постоје тужбе надлежннх, а н доказн о постојању како дела тако н кривице. Поводом моје интериелацнје год. 1887 иредузета је крп вичиа нстрага прогнв г. Милана. Пнтам г Министра да мн одговори ; а.) докле се дошло са истрагама но иомсну гим делима; б.) дали је тадањн Мннистар Унутрашњих дела дао одобрења да се за поменуте крнвице г. Милан преда суду на осуду. в.) а ако ннје дато одобрењс, да ли јс г Министру нознато зашто није дато н са којих разлога; н г.) ако је даго одобрење дали су и хако поменуте крп вице г. Мнланове, код судова расирављеие. 26. Новембра 1890. год. У Београду I НИТА Станко М. Петровић НАРОДНН ПОСЛАННК Па Питање НА г. миниотра проовете и црмвених послова. Госиоднн Милеико Поновић, учитељ оснонпе школе у Нрсљини, округа рудничког, п])овео је одмор школскп ово године у Добрињи на нмању њоговог оца Павла Ноповнћа, попа онд, па у мссто да иосле овог одмора иде на дужност у Прољнну осгао је и дил>е у Добрињу цео мосоц Сеитембар и Октомбар ово годпне, говороћи да је на звање учитељско дао оставку. НО Октобра текуће године сазнао сам у Чачку од окружног начелника г. Цоровића, којн мо је ннтао је лн овиј г, Мнленко учптељ болсстан, да је ои тражно одсуство —