Народна скупштина

СТРАНА 166

жносг свију нас да се иостарамо да се у будуће из Скуиштинв такве неистине не износе и да се на тај начин не вређају поједчни посланици. С тога ионово молим иредседнпштво да остане досљедно према својој ранијој нзјавн те да оваквим нападима без искре истпне стане на пут. Потпредседник — Иредседништво Не узети у заштнту свакога иосланика и учиниће корак да се тако што више у будуће не дешава. Изволте чути неколико указа. Секретар Л. Дазаревић чита: У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА I по иилости бошјој и ВОАИ народној Враља Србије МИ НРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ На нредлог Нашег министра фннансије, а по саслушању Нашег миннстарског савета, решнли смо и решавамо : Овлашћује се Наш министар финансије да Народној Скунштини, која је сазвана 1 новембра 1890 годнне, иоднесе на решење законски иредлог о наилаћивању у злату царинских и других дажбина код царинарница. Наш мннистар финансије нека ово решење пзврши. . 24 новембра 1890 год. у Београду

Министир фииансијс Др. М. В. Вујић Он гласи: ПРОЈЕ^Т ЗА^ОМА о Нанлаћивању у злату царннских и других дажбииа код царинарница. „Даринске и све остале државие дажбине, које се нанлаћују иа царинарницама, илаћају се у златној монети и но новчаној тарнфн, која важи за државне касе. Шаћања нак у сребру могу се чинитп само уз донлату ажнје, коју ће ирема курсу златве монете министар финанције у нанред одређивати н објављивати. Ово законско наређење ступа у живот од дана, кад га Краљ иотиише и тада ће престати да важи допуна чл. XIV. закона о сриским народним новцима од 10. декембра 1878 годн«е, донесена 14 Јула 1884 годнне, воја се овнм укнда." Министар Финанције Др. М. В. Вујић Државни Савет Господину Министру Финанције Госаодине Министре. Савет Државни расмотрио је „иројект закона о наплаћнвању у злату царинских и другнх дажбина код царинарница" које сте му ради тога иисмом Вашим од 14 новембра тек. год. ДБр (3875 нзволели иослати, и није имао да учини на њ никакве своје нримедбе. Извештавајући Вас о овоме част ми је замолити Вас, Господине Мннистре, да н овом ириликом изволите примити уверење о моме одличном ноштовању. № 3559. 17 новембра 1890 Београд Председник Државног Савета, Др. Д. Докић. о. г.

За тнм: У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕДИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА I 110 милости божјој и вол >и народној Краља Србије МИ НРАљЕВСНИ НАМЕСНИЦИ На предлог Нашег мпнистра правде, а но саслушању министарског савета решили смо и решавамо : Овлашћује се Наш министар нравде да може поднетн редовном сазиву Народне Скупштипе иројект закона о изменама и донунама у закону о судијама од 9 фебруара 1881 године. Наш министар иравде нека овај указ извршп. 30 новембра 1890 год. у Београду Јов. Риетић с р. К. Протић с. р. Ј. Бели-Марковић с. р. Мгшистар Правде М. Кр. "Борђевић Секретар прочита: ПРО х ГЕ^АТ ЗАКОНА 0 ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА у Закону о судијама од 9. фебруара 1881 год. Чл. 1. замењује се овако : Суднја може бпти онај Србпн, који је уз друге законске услове за државну службу, редовно свргаио правнп факултет у Србнји нли иа странн. У ирвостепеном суду може биги судија само онај, који је навршио 25 година, а у вишем онај, који је навршио 30 годнна живота. Чл. 2. замењује се овако: За председнике у првостеиеном и судије у аиелацијоном суду тражи се још да су служили најмање пет година као судије првостепених судова, или као секретари миннстарства правде, или виших судова, или као редовнн професори права у Вел. Школи, или да су 7 годнна радили правозаступничке послове као јавнн правозаступннцн. Чл. 3. аамењује се овако : За председника у апелацијопом суду, ћ председнпка п чланове у касацијоном суду, иоред захтева изложенпх у 1 члану овога закона, тражн се још да су служили 10 година као судије, или као редовни ирофесори ирава у Великој Школи, или да су 10 година радили иравозаступннчке послове као јавни правозаступннци или да су билн 5 годива судије апелацијоног суда, или председннци ирвостеиених судова, или да су били министри правДе. Председник касаиијоног суда има чин државног саветника. Чл. 4. замењује се овако : Не могу бити биранн нити ностављени за судију ма ког суда они, који су дисциплинарном пресудом касацнјоног суда отпуштени из судске службе, илн који су пресудом редовнпх судова за просте, не политичке, злочине или престуие изгубнли судијску службу. Ове одредбе не вреде за судије, који нису државнн чиновници. Чл. 5. укида се. Чл. 6. замењује се овако: Све судије ноставља Краљ указом на иредлог Министра нравде. Чл. 7. замењује се овако: Председници ирвостепених судова постављају се по двема листама, од којнх једну предлаже касацпјони а једну апелацијони суд. Чл. 8. замењује се овако: Председницп и члановн касацијоног и апелацијоног суда, постављају се такође по двема листама од којих једну предлаже Државни Савет а једну васациови суд.

Јов. Ристић с. р. К. С. Протић с. р. Ј. Бели-Марковић с. р.