Народна скупштина

2.1 САСТАНАК — 1 ДЕЦЕМБРА

СТРАНА 167

Чл. 8. а. као нов гласи овако : У свакој кандндационој листц мора битн два иута онолико кандидата колико има упражњених места. Кандндатн могу бптн истн и на једној и на другој листи Чл. 9. замењује се овако : Судије су у својнм звањима сталне. Судија не може битп лишеи својега звања, ннти ма под којим изговором уклоњен са дужности против своје воље, без пресуде редовних судова нлн дисциплинарне пресуде касацијоног суда. Судија не може битп тужен за свој судски рад без одобрења касацијоног суда. Судија може битн иремештен само човим ностављењем ио својем инсменом пристанку. Члан 10 замењује се овако : Судија не може примити вршење какве друге државне службе, нзузев хонорарну ирофесуру у иравном факултету. Он не може ни привремено бити упућен нреко своје воље на другу илаћену или бесплатну дужност. Члан 11 нзмењује се овако: Кад се уиразнн место председннка нрвостепеног суда, минпстар правде, најдаље за месец дана, ношто је о томе извештен, позваће писмом апелаинјони и касацијони суд, да изберу за унражњено место н предложе сваки по два кандидата. Члан 17 мења се овако: Кад се уиразни место председннка или суднје апелацијоиог н касацијоног суда, министар правде најдаље за месец дана, ношто је о томе нзвештен, позива Државни Савет и касацијоии суд, да изберу н предлаже за упражњено место по два лнца. За овај нзбор вреде наређења чл. 13 н 14 овог закона. Ако би се десило да у оиштој седницп касацијоног суда буде паран број чланова, нозваће се у седницу председник апелацијоног суда, илн застунајућп члан, којн добија право гласања н ирнстуиа се избору. Члан 18 мења се овако : По свршсном избору иредседника пли судпје апелацнјоног н касацнјоног суда, иоступа се по чл. 15 и 16 овог закоиа. Члан 19 замењује се овако : Судпја не може битн стављен у пензију против своје воље, осем кад навршн 60 година живота, или 40 година државне службе, илп кад телесно пли душевно тако оболе, да не може дужност да врши. Алп са последњег случаја не може се судија ставити у иензпју без решења касацијоног суда. Члан 21 донуњен гласн овако: Узима се да је судија ностао телесно или душевно неснособан за службу, који спречен болешћу не долази на дужност у течају једие иуне године. Исто тако узима се да је телесно нли дј шевно неспособан и онај судцја, који је у течају три године чешће и подуже изостајао због доказане болести. Члан 22 укнда се. Члан 25 мења се овако: Не могу бити судије у исто време у једном суду, нити заједно судити, сродвици: по крви у правој лцнији у коме било стеиену, у побочној до четвртога степена завршно, а по тазбини од дру10г степена завршно. Кад се међу судијама деси овакво сродство премешта се свагда онај од судија, који је по рангу млађи. Члан 29 нопуњен са трећом тачком гласи : Касацијони суд кад нрими тужбу доаавиће ирепис нсте туженоме на одговор и одредиће му за то рок од 15 до 60 дана. Кад овај рок нрође, касацијони суд решава у општој седнпци о поднетој тужби најдаље за 15 дана. У свима слу чајима оптужења, касацијонн суд решава (иресуђује) ио убеђењу и познавању стварн без обзира на доказе по казненом судском ностунку. Члан 37 доиуње н гласи : Против решења председниковог, судија се може жалити касацијоном суду у року од 15 дана од дана саопштене осуде. Члан 38 допу њен гласи : Новчану казну изриче касацнјони суд у општој седвици, бпло но предлогу председннка

дотичног суда, кад кривица прелази круг председникове властн (члан 36), било по тужби минпстра правде : али за немарно вршење дужности нлн за иедостојно ионашање у служби, или ван ње може и мпнистар иравде изрећи казну укора или губитка плат.е до трп месеца, над нредседницима и судијама свију судова. Протнв новчане осуде министра правде, нма места жалби Државном Савету у року од 15 дана од дана саопштења осуде. Члан 42 допуњен гласи: Пресуда (решсње) касацијоног суда било да суднју на казну осуђује нли да га ослобођава, извршна Је као и казна укора коју пзрнче миннстар правде, а осуде председннка нрвостепеног суда (члан 37) п новчана осуда мнннстра нравде (члан 38) постату извршве кад их оснажи надлежна расмаграјућа власт. Државни Савет Л« 3614 23 новембра 1890 године Госаодине Министре. Државнн Савет расмотрио је „иројекат закона о измеиама и допунама у закону о судијама од 9 фебруара 1881 год." којп сте му гога ради нзволели иослатн писмом вашим од 23 октобра т. г. Л« 6219. Код већнне чланова тога нројекта Савег није имао да учини ннкакве своје прнмедбе, јер су измене и допуне учнњене у њима умесне п основане на одредбама Усгава. Примедбе пак које је Савет учинио ове су: У чл. 4 Савет је мишљења, да после речи „постављен" у првој врсти, треба додати „за председннка ни." У чл. 29 Савет налазн да би у трећем одељку гребало са свим нзоставитн реч «без обзнра на доказе по казненом судском поступку." У чл. 38 Државип Савет налази да треба у претпослењој врстн првога одељка место „трп месеца" ставити „месец дана" а у последњој врсти истог одељка место речп „свнју" ставнтп „првостепених." Други нак одељак гога члана греба сасвим изоставити и место истог ставити : „Решење је Миннстрово извршно." Државнн Савет налази, да има врло много разлога са којих би требало Министру Иравде дати ираво, да може као највнша судска адмннпстративна власт пзрицати казну укора и губнтка илате за крнвнце које се у томе члану наводе. Не може никако битн бојазнн, да бн тнме бнла учпњена повреда независностп судијске, јер су судије и до сад подлежале исгим казнама по оптужби мнннстровој и овим се само иреноси право кажњавања у руке онога, којн је за то надлежнији; јер један .Министар као најстарнја админнстратнвна власт, која уиравља целим судијскнм органнзмом, јединн и носи сву моралну одговорност за ред у служби; иа да бп та одговорност била оправдана ваља Министру н датп могућностн, да се о томе реду стара. Но Савет само не внди разлога са којпх би Министру требало дати нраво да може изрпцатп казну губнтка плате чак до трн месеца, на с тога је мншљења, да се у допу.ни чл. 38 место речн „до трп месеца" ставн „до месец дана " Да решење Мииистрово буде извршно Савет налази разлога у томе, што жалба Државном Савогу и разматрање исте, не одговара самом појму дисцни.шнске казне. А да би се уклонила и последња бојазан да се пројектованом мером може утицатп и на суђење код судија, Државнн је Савет нашао за умесно да изолује касациони и апелациони суд, којима сваки предмет првостеиенога суда долазн на суђење. С тога је Савет реч „свију" заменио са „нрвостеиених." Према оваквој пзмени у овоме члану престаје нотреба да се чл. 42 у старом закону доиуњује као што је у нројекту учињено иа с тога је Савет мишљења: да гај члан остане иао што Је у закону. На све наведене иримедбе Државног Савета, Вн сте Господнне Миннстре изјавили свој приставак.