Народна скупштина

•20 САСТАНАК — 1 ДЕЦЕМБРА

СТРАНА 169

ћој индустријн. ко.ја би се тако расплпнула ио целој : јсмљн; а истима се артиклнма не протнвн нн један од оних разлога, који говоре за ограничење продаје у сеоскил дућанпма. Сгајућн бат и на земљнште оне тежнње, која се оиажа у нашем занатлијсвом свету, да се законодавнпм иутсм извршн нодела рада — у уском смислу те речн , да свака радња има означене артикле, које може нродаватп, нлн јасннјо речено , мононолпсање прерађевина у рукама занатлнја. Државпн Савет не налазн у томе , што ће сеоскн дућанн нродаватн н пбућу противлење овакому начелу, јер та тежн.а у нашнх занатлнја управљеиа је искључнво на то , да се сузбије счрана конкуренцнја , која својим фабрпкатнма туче нашу за1 атску пндустрнју. А кад се унесе у закон , да је слободно продаваги само обућу , која је у земљн нзрађена , онда се тпме умножавају само нијацс нашнм занатлијама н даје нећа могућност за одржање у борбп са страном конкуренцпјом. И у колико се каквим законом о радњама наша унучарња трговина ограничнла и одузела јој могућност да нослужп занатлнјама као срество, да своје продукте шаљу на све пијаце , у толико бн нм се само одмогло, а не номоглј. Најиосле такво огранпчење, којнм бн се забраипло нашим занатлијама, да своје нродукге шаљу на све пнјаце, које условљавају прођу, не би се слагало ни са општнм по.јмом о нраву на рад. Са тнх разлога Државнп Савет осгаје нрн мишлењу да би и горе означсне артикле требало унетн у нројект. Код чл. 4. б. примећујућп да бп после речнце „бп" у првој врсти требало додагн још „сс" Државнн јс Савст мншлења, да би другн одељак у томе члану чребало сасвнм иноставити. Ако је иоред осталих цељи , цељ овоме иројакту да сузбије зао утпцај на морал у нашега народа , који се устаиовом сеоских дућана но.авно као последица, онда не греба дозволити да сс неморал нн у другом каквом внду иојави. Потказнвање и шпијунажа док с једне стране могу иомоћи да се у каквој крпвицп дође до истине, с друге сгранс одоиаћују у народу навику иотказпвања , хсоја иосле врло чесго не потиче из тежње , да се учинн услуга законској правдн. Кад се то иотказивање још и награђује, иао што је у вашем пројекту, господине министре означено , н кад се тај начнн изналажења крнвнца пронесе и кроз друге законе — као што их већ у ноједнним и има — онда нам је на догледу носљедица, према којој не можемо бши равнодушни; ми ћемо онда у народу створитн читав ред људн, којн ће се иотказнвањем за награду бавнти као занатом којн се иснлаћује Са тих је разлога Државни Савет мишљења, да се тај други одељак са свим нзостави, на што ви , госнодине министре, нис! 9 присталп. У трећем одељку тога члана Државни је Савет мншљења, да бн требало после речн „надзорна" додати још н рсч „среска" и на крају тога члана додати нов став који да гласн: „Решење је Миннстра Народне Црнвреде извршно." На ово сте и вн, госнодине нристали. У чл. 4. в. требало би иосле „нротивно" у иосљедњем одељку додати , овоме" а у чл. 5 место речн „парохијски" ваљл ставити „црквени одбор" ио што ио закону о црквннм влистима не ностоје парохискп већ црквени одборн. На обе ове нзмене ви сте, госнодине мпнпстре, изјавилн свој нристанак. Најпосле , после чл. « у старом закону, ваља ставити чл. 9 који би гласио како у вашем иројекту гласп чл. ћ. И на ово сте, господина министре, вн прнстали. Саопштавајућн вам нримсдбе /1ржавног Савета, част мн је, госнодине министре, и овом нрнликом увернтн вас о мом особитом пошговању. Ирсдседник Државног Савета Др- Ј1. Доки^. Потлредседник — Сва три прочитана предлога ио члану 2 4 закона о пословном реду упутиће се секцијама а за тим надлежним одборима да их проуче. Пошто Је данас 1 децембар то према нословнику има се иавршнти иабор секција; модим г.г. иосланике да наберу једио

лице којо Ке надиги из кутије артице на којима су забележена имена поједичих посланика а тако исто нзаберте и 3 лица која 1>е го да контролишу. (Вичу : пзаберите сами). Онда нека г. Љуба ЈоксимовиК вади из кутије имена појединих посланика. За тим је извршена подела Скуиштине на одсеке овако: I Одсек: Васа Манојловић, Стојан Рибарац, Таса Букосав.ћепи!!, Милош Богданови1>, Др. Косга ДиниН, Милан Глигоријевић, Мидан Поповић, Милојко Лешјанин, Мата Радојковић, Сгеван Максимовић, Богосав Иопоиић, Раде Протић, Јован 'Баја, Илија Мојић, Максим Срстеновић, др. Лаза Плнћ, Мата Макснмовић, Лаза Милосанл,евић, Коста Таушановић. II Одсек: Радисав Мигровић, Мнлутин Гарашанин, Милун Мпл>ковпћ, Андра Љубичић, Јован Иоњавић, Таса Николајс-вић, Л>уба Нонаковић, Мигомир Младенонић, Јован Лнакумовић, Михајло Вујић, Михајло Кр 'Борђевић, Арса Дреновац, Лазар Миловановић, Живко Малопарац, Михајло Иеселинонић, Ианле Ранконић, Арсеније Мрић, Милија Мнлованонић, Симо Косгић. III Одсек: Раша Ниннћ, Љубинко Милинковић, Младен Живконић, Благоје Божић, Манта Срећковић, Пера Белимиронић, 'Грифун Милојевнћ, Даннло Јонановић, Јоксим Панловић, Лндра Николић, Добра Ружић, Радоје Костић, Мика Спасојевић, Бока Брачинац, Мих. Нопонић, 'Бока Анђелковић, Стев. Мил>кони1), Косга Јуришић, Жинан Радосавл.евић. IV Одсек : Милан Мостић, Ранко Тајсић, Димигрије Димовић, Буча Николић, Тодор Радосављевић, Гига Гершић, Миливоје Јосимонић, Филип Мнлојевић, Младен АксентиЈевић, Панле Станковић, Анта Рћјичић, Никола Иротић, Војин Кирковић, Новак Милошеви11, Јованча Стојановић, Станча Виденовић, Иера Макснмовнћ, .Буба 'Кирић. V Одсек: Драгиша Станојевић, Сгеван Нешић, Лука Лазаревић, Анта Радосављевић, Нпкола Живадиновић, Риста Поповић, Божа Кунатровић, Мнлош Марковић, Јоца Ж. Јонановић, Станојло Вукчевић, Драгољуб Плић, Атанасије Вучкоиић, Милан Ђурић (прота), Арсеније Ирокопијевић, Станоје Нешић, Јонан С. Јованопић, Стојан Станкоиић, Лааар Бошковнћ, Ранко Петронић. VI Одсек: Димитрије Машић, Алимпије Басиљевић, Живан Живановић, Никола Ристић, Видоје Нвнесињац, Тома Јовановић, Л>у6а Јокоимовић, Лазар Лазаревић, Коста Влајић, Мнлош Обркнежевић, Илија Душманнћ, Димитрије Млиџановић, Стрнко Нетровић, 'Бурђе Боровић, Коста Борисављевпћ, Вића Радовановић, Јован Милић, Жинојин Величконић. VII Одсек: Таса Бнкић, Младен Марковић, Јанча Јоваионић, Стеван Рисгић, Аврам Бељнћ, Урош Вукићевпћ, Јован Николић, Михајло Ристић, Алекса Ратарац, Тома Боичић, Сретен Гогић, Велизар Кундоиић, Коста Јовановић, Марко Иетроншћ, Тодор Туцаковић, Савко 'Бусић, Димитрије Бирковић, Влад. Тадић. Потпредседник — Са овим јо извршена деоба у одсеке, н сад требају одсеци да се конституишу и да изаберу себи председнпке и секретаре а по члану 2 5 зак. о песловном реду свака секција бира по једног свог члана за члана у одбору аа молбе и жалбе. С тога дакле дајем 1 / 4 часа одмора да се одсеци конституишу и избор изврши. (Настаје одмор). После одмора. Председник —■ Скупшгинска се седница продужује. Изволте чути имена председника и секретара појединих консгитуисаних одсека као и нзабраних чланона у одбор за молбе и жалбе.