Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

СТРАНА 192 Српска држава од како је иостала она јс сваку своју струку посебпие реформисала, тако је бнло с лекарском, судском, просветиом, инжпи.ерском п осталпм, а једнно је још остала не реформпсана полпцијсиа и фннанспка сгрука. Данаши>а ваша полицпјска п фннаспјска струка тако је Преплетена с нашнм државним ннтереснма да Народна Скунштина не може да остане равнодушна нрема томе. Тако је иа нрнлику донесен закон о нрофесор. нспитима, но коме је ставЛена прс-фесорима једна баријера н они су бнлн иагватн, да ту барпјеру пређу , ако хоће да стеку она нрава, која пм тај закон даје. И то је добро. Уставом је пречиШ^ена судска Струка п мп у њој сад имамо чнст један одабран сТалеж са којим држава може да раснолаже како хоће, а остала је само нолицијска и фннансИска струка неуређена. У1ан.ске је годпне учни.ен један покушај да се то поправп , п да се траже квалнфнкације за чнновнпке полицијске струке и ја држпм , да .је то добро учнњено, и да би се пре могло да каже да је мало , него много тражеио. У иолнцпјској струцн укрштају се готово сви радпвн. Кроз капетана општп варод н Државни Савет, мипнстар п т. д. и ја ие зп&м , како бп се могао на то место ла постави човек , којп не бп био за н. снособан те да тако разноврсннм и важним пословима руководп. С тога ја држим, да би требало да буде онако , као што је лањске године усвојено , а тнм би се учнннло , да бн се за ту струку заннгересовалн школованн људн. Зашто мп сад немамо у полицнјској сгруци школовапих л.удп ? — за то, што тамо може да дође готово ко хоће, па школованн људн п не ступају у ту струку. Истпна је да ми у земљп имамо полптичкпх превртљпваца, којн су ио трп мпшљен.а нроменулн н меии се чннп , да је та околност п иагнала те људе, те су тако мењали за мало времена своје политнчко мпшљења. Ја држпм, да један школован човек нећс пастн у нскушење да учини какву злоупотвебу, јер њему су дате ирплике да у другој струцн службе нађе, док нанротнв код нешколованог то нпје. С гога се и ја слажем с оном господом, коЈа су тражнла, да ово остане по старом предлогу, с одборском мањнном. Ранко Петровић — Нисам пмао ирилике да будем у одбору, кад је претресата ова ствар, те не знам побуде г. министра које су га навеле на овај нредлог. С тога ја н не ^У о томе ни говорптн. Али дебата, која се о овоме раз! ила, иокренула ме је да н ја нешто ироговорим. Нека госиода посланицн, хвалеКн школоване људе бнла су и сувпше неправедна н бацила су се блатом на нешколоване људе а све за ад потврде својега навода: како су школонанп људп бољп од нешколованнх. Алп прнмерн н разлозп које су наводилн у иотврду свога мњења, иду баш против тога мњења. Тако овде су номенути: неки Јеврем Марковић, Јок. Јоксић п Илнја Аврамовић као чудо злпх људи, злнх нолицајаца, те да бп се спасли од тога чуда, траже људе којн су свршпли гпмназнју. Али то су господо све школованн људи; тп баш имају далеко вишз школске спреме, него што се тражи овим предлогом. То су све људи, који ичају веће квалификацпје него што говорнпци траже Дакле впдпмо нз тога, да сама школска спрема ннје довољио јемство , да ће отуд изаки добри и ваљаии радннци. Факултет п школска спрема њије све. Шта више, ми у Србији неможемо сс нохвалит својнм факултетлпјама н интелпгенцпјом, те као факутетлија, којн сам прошао врло миоге пспнте, пнак устајем протпв такс^га хвалнсан.а факултетлпја. У свнма борбама нашега иарода, за слободе , ја не иалазим мио1о чега, чпме бп се плп факултетлнја могао нохвалити Ш'1а впше, наш ,је парод, чинп мн се, у томе најнесретнијн од свпју народа на свету ; с малнм нзукетком најнесретпијн је у својој интелпгенцији. То ме иоб\1>ује, да устанем против тако једносграног засгуиања нашпх школованпх људи, јер није само довољио, да

је ои школован, него, особито у полицнјској струцн, треба да су у истој мери н грађанске врлиие. У Уставу се номиње н одлачно владање онога грађаинна, којп хоће даје у државној службп, 1<а кад је и то владање једна главна ствар, ја онда мпслпм да није довољно запиратп толнко за саму школску квалификацнју. Слажем се са опнм назорнма, које је нзнео г. Жпван де треба усавршавати иолицијску струку, но за то има другнх њачнна. Ја дакле у овој прплнци тражно бих, да се нронише нсппт за ове људе н да тај иснит решава њихово ступање у државну службу. Дакле тражнм , да се тн људи подвргну нечем другоме осим саме школске квалифпканије у чему би се цениле иоглавито грађанске врлиие: иоштење, сталносг, одважност н оно што тражнм Устав, а то је одлпчно владањс и стручна спрема. Погато г. мнисгар помеиу да и сам јога не зна какви би билп исИити које обећава, ја бих био овога назора: да неунссемо у ове захтеве ни белпку Школу ни гимпазију, али бих тражио да се одмах унесу главна начела тога испита, и да нико не може бити иримљен у полициску струку без тога пспита, али за испите нс треба условл .авати Факултет и пеки велнки ^рој школа, једино из разлога немогућности, из разлога дакле што је немогуће наћи потребан број људи. У средљим школама напшм замедсни су испити за проФесоре па с тога можда и нема у љима довољно радника. У инжињерској струци заведени су такође нспити, па и тамо их нема довољно. У свпма струкама, где се тражи нека већа спрема, нема довољно радника. А видимо да данас полицнска струка и онако без испита нема довољно радпика. Дакле ради те невоље што нема довољно људи, ја бих пустио да број свргаених школа не пресуђује у томе, али испити који треба да се проиишу, они само да прес УђУЈУ- Дакле враћам се опет да поновпм да сам далеко од тога да верујем, да само Факудтетлија мора имати под капом знање и памет а да је не може имати и шустер, и шнајдср; под капом ових људи може бити свију оних врлина што се траже колико има и у многога Факутетлије. Знам, господо, да је било лончара, магазаџија и т. д. који су били најхрабрије војсковође у нашим минулим ратовима, с тога ми не смемо постав.;ти правило, да су у иашој судској и полициској струци Факултвтлије искључиво добре а да су неФакултетлије лоше. С тога сам за стручне практичне испиге а нисам никако зо утврђивање броја свршених шкрла, који је постављен лањским ?аконом. Риста С. Поповић — Нико од нас неће хтети да тврди, да је онај, који ннје свршио школе, способнији од онога, који је свршио. Кад би ко покушао то да тврди, не би могао ни једнога озбиљног човека убедити. Разуме се такав разлог не би ни вредио у Скупштпни. Али, кад и поред тога има у Скупштина посланика који се слажу с предлогом одборске већине, ја мислим да ти људи имају сасвим друге разлоге на уму. Ти се разлози састоје у овоме, колико сам ја> могао да схватим: Ми смо лањске годпне донели закон по ком се морају код нас да уведу иследне судије. Ми имамо 8 0 срезова ; и према гоме греба нам 80 исдедних судија, 8 0 чиновника са. квалиФикациЈама Да се та места попуне морао се повући ведики број пз полицнске струке, који нмају квалиФикације. Морају се узети сви они који имају квалифнкације те да се изврши закон о иследним судијама. С тога је овај мннистров нредлог и ногекао, а не из побуда да се министру прошири право бирања чиновника из људи, који немају квллификација. већ на против да се уведе у живот један зпкон ноји је Скупштина донеда а којп не може да се примепи, јер се нема довољно људи спремних да заузму положаје. Говорило се и то, шта је боље : да ли онај који је свршио школу или онај који није. Неки су говорили да су добри а„и, који нису свршили Факултет а други обратно. То је питање са свим излишно. Што се мопе лично тиче држнм да би човек морао да буде прогив пауке кад би тпрдио да је то са свим свеједно. То би бнло не^меспо. Но друга је потреба шго се сада у овоме чини изузогак. Хоће овим да се задовољи једна практична погреба. (цастапиће се)

Одгонорни уредни « Ранко Петронић

ШТАМПА КРАЉ. 0РН0НЕ ДГЖАННК ШТАМ111РИЈН