Народна скупштина

- 4 ДЕЦЕМВРА

СТРАНА 191

стар треба да води рачуна о жељи народној и да не вређа осећања народна иостављајућн му за чиновнике овакве људе. Моје је мишљење да такав један чпновник, који је сада нримљен снгурно на молбу родбине, кумова или пријатеља, који су казали да се је поиравио, лоје је мишљење да он не може битп чиноввик. Шта се то мене тиче што се је он сада поправио. Ако се поправпо, он се је поправио за себе а службу му никако не треба дати, ако је у народу зло оглашен, нцти га треба иосгављати на место, где ће шкодити народу. Да наведем други јудан случај: Ми сви знамо ко је Никола Христић. Никола Христпћ има сина Косту који је за владе Христпћеве био председник суда. Па шта је тада бпло? Никола Христић тужи а негов син суди и сад можете мпслити како је ту била заступљена правда! 0 томе је у своје време писано било и у „Одјеку". И сад тај Коста Христић држи се као представник српске државе и трговине у Нешти! То Госиодо вређа осећаје народне и ја држим да је то све противно иолптичком моралу и Министар треба да води рачупа о осећају народном и све те људе треба казнптн, а најмање да се један Јефрем Марковић и једаи Јокса Јокспћ шаљу у народ итамо да секу себи руке ако радикал не буде изабрани. (Одобравање). Љуба Јоксимовић — Ради објашнења с г. Драгпшом Станојеаићем да кежем неколпко речи. Ја ие знам да ли ме је он добро разумео. Ја нисам тражпо да .људи као Јеврем Марковић треба да буду радикалп и да треба да се шаљу у народ. Тај господин Марковнћ бпо је прво либерал, па је после био жешћи напредњак од Милутпна Гарашанина, п такав човек, ја сам рекао, може да буде и радика.1. И го ме побудило да кажем да томе треба статп на пут. То сам ја тражпо. Арса Прокопијевић — Ја бпх само у томе случају могао на измену г. Мпнистра пристати, кад би он изнео до вазе да ми немамо довољно људи с квалификацијом, који би могли зау8ети места началннка среских, и онда бпх се могао сагласити као посланик, да се одложп тражење квалпфикације до времена, док не добијемо стручне људе за та места, а у другом случају па предлог г. Министра не бих могао пристати, највнше иак из разлога, што сам срећом или несрећом рођеи у Старом Влаху, где чиновници, од како се иамти не долазе, који су добри, способни и вредни, но обично као што у Русији у Сибир шиљу најгоре људи, тако су овамо код нас за срез моравички у Ивањнцу слати најгори чииовници, нешколовани, ио каквој казни да исту у нашем срезу нсиаштају. Наи^је срез искусио врло рђаве и несрећне исследице, а нарочито за ових иоследњих 7 година наиредњачке владавине. Рачунајући да тога не би било, кад би на то место долазпли школовани људи, и са квалификацијама ја устајем нротив овог новог иредлога г. Министра п слажем се с мишљењем г. Кундовпћа и Јоксимовића да ваше лањско решење остане у снази. Један је највећи разлог тај, што збиља може се са свим оправдано узетп, да људи пешколовани н необразовани који долазе из нашег сталежа чпне зла народу само за то, што немају ннкаквог ослонца за унапређење. јер у На пред звају да се не могу на своје знање ослонпти јер имају пред собом школоване људе, а ти људи нешколовани више служе партајичностп и заповестима једнога Минпстра но општој ствари. Онн не могу битп самосталнн у своме раду као правннци, који ослањајући се на знање нре могу рећи: Ја сам свршио школу и хоћу да одговорим својој савести и дужвости, а теби мннистре ако се не допада ја напуштам службу и бпрам себн другу, било приватну илн државну. Главно је један иравник може себи оиет на иаштен начин леб да заради пре од чиновника, који дође тако рећи са сокака. Ови школовани људи не дају олако да им се име н част пропгра, док код нешколованих људи го је са сви иротпвпо. Тако код нас могао је јсдан Најзвић п једин Јекић за љубав тога, да би се допали мпнистру, да стварају највеће кривнце без и најмањег иовода. На пр. кад је Никола Наншћ, побегао одавде, онн јављају министру да се Нпкола Папшћ налазп у Ивањпци на зимовиику, доноси се гвожђе да се свн радик. одборници окују, министар одговара с чуђењем поли-

цији: Ми водимо рачуна о Николн Пашићу и знамо где је он и тако кургалисава људе од гвожђа. Само нешколовани људн могу да траже да изађе иижињер да констатује да је 28 кућа склонпо наду у једној малој варошици н да износе гласове да ће те куће иастн и мобпти свет у њима, н паиослетку да принуде министра да донесе решење да се куће обаљују што је и чињено. Ја не могу да верујем, да би школовани људн моглп тако што год да учиие; само громовптн Илнја Аврамовић могао је да врати г. Хају у Чачак са Гугља, по што му на.јпре отме иасош и да тражп други иасош, да бн могао продужнтп пуг у Ужнце. То за цело школованн људи неће да раде, у толикој мерн, и ако п код њих нма пзузетка. С .1Д ћу неколико речи да прозборим о ономе што је н г. Драгпша Станојевић напоменуо. Збиља и ја сам приметио и не'могу себп даобјасннм, којп су настосплнч јадп спопалн, да се људн, којн треба да се казне, на против још се унапређују. Ја вам могу изјавити да мн је веома тешко бпло, кад сам у сад поднешеном буџету вндео унаиређење Стаменковпћа бив. начслннка окружиог а сада секретара савета. То је онај Стаменковпћ, којн је 1888 год., кад је но нзвесној кривпци спроведепа скоро цела чаршнја, 84 грађаннна у Ужице , а нн за шта друго, не^о просто због неке ситнпце, он је онда наредпо избор опшгин. часиика тајно са нанредњацима , напредњацп су улазили у онштину са пуцањем пушака н жене су морале иоде.шти мегдан са остаиулнм грађанпма да отерају оие кметове. Мн долазнмо у Пожегу, нз Пожеге идемо у Ивањпцу а он нз тога пзпосп грађансгву такве ствари само којпма бн нзазвао ванредно стање те од Хрнстића тражи 2 чете стајаће војске која онда пз Ножеге одилази у Ивањпцу, те са војском дражн и нзазпва свет на какву несрећу. То су нстнна пзузеци , алн нашто су све те недаће п борбе скорашње ја мора.м да их осуднм, а још више но да се такав један чнновник доводн Еа положај да он буде у савегу нашем секретар. Из ових разлога ја потпомажем предлог г. Кундовића н г. Јоксимовића, да остане но старом, као што је прошле Скупштние решеио. Трифун Милојевић — Говором УБубе 'Кирнћа и Љубе Јоксимовића, казано је све шго би ее пмало казаги но овоме, па јонг кад се дода и говор г. Драгпше Станојевића , да ће се у потпунои увесгн самоуирапнн спстем, а тоје да народ бнра све шта му треба, оада мпслим да ии један иосланнк неће бити за редакцију одборску , на и кад би цела зе.мља гласала не верујем да би гласала да може битн сваки капетан, јер сви смо натнли од онога н знамо како је до сад било, и да не треба да остане она сгара снстема у толико пре, што су нама иотребни људи од спреме и науке. С тога ја гласам против предлога одборског. Јован Милић Баличевац — Ја зиам господо доста иримедаба да кад се једаи нравнпк поставн за капетана да му треба 3 године док се не навикне и не научн како треба да ради, а дотле он пнта ирактпканта н потппсује сс на оно што он израдп, с тога ја сам за предлог г. министра. Живан Живановић ~• Господо, дебата се о овоме питању отегла и нзмеиула се у кондуитнсане некпх чнновннка, н кондуитпсање није псиало баш иохвално. Ја ћу се вратптп на саму ствар а сад ћу рећп само то , да ми треба да се у иитању о квааификацпји полиц. чнновника руководимо другим иачпном, које ,је угврђепо у науцп да се држпва оснива на установама а не на личностима. Може да се десн да има личностн одабраних, може да се има чиновинка са мање сиреме школске, којп савесно и нохвално врше свој посао. Није дакле искључено ни у данашњем државном апарату, који су са мало спреме, са знањем из основпе школе дошли до ве.шкпх иоложаја , добро врше свој посао , задовољавају државу. Али то су изузецп , који нам не дају права , да те изузетке иоставнмо као правпло. То не смемо да утврдимо као нравнло, н за то , што смемо нре веровагн до ће имати више иешколованих људи , који неће бцти добрн него рђавп бар као чиновнпци.