Народна скупштина

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

рад по његовој струцн па бп баш с тога и за њега боље било да нма посла са снремним људпма. Ја мислим , да је н за њега безбедннје да нма људе са квалпфикацијама, којп ће разумевати закон, а не оне којп ће га рђаво служитп. Томо Бојичић — Ми имамо у нашој државиој службн чиновнивд и са квалификацијама н без квалнфпкација. Вндели смо нрве који су свршили све науке а впдесмо н оне којн нисј свршнли све науке. Мн свп зиамо данас какви су код нас чпновипцн који су свршнли науке и да се од њих тражи више но од оннх којн нису свршпли науке. Мн знамо н то, како се пролазн кроз школу, како се долазн до тих наука. Знамо и то како је по неко прошао Велнку Школу, па кад је дошао у срез, он треба да практнкује не само 5 год. него више од 5 год. док ностане добар иолнцајац. Тамо се не тражн многа наука; ннсу то тако важне стварп ; полициска служба то је више служба коју н кметовн вргае. Нн од тнх школованих чпновннка ннсмо пмали корпстн. Говорено је како је неки капетан осуђпвао неке људе. Ја знам неколпко суднја првостепених судова којн су свршнлн сва права и све науке, па су осуђпвалн људе нзвнне и окнвалп пх у тешке окове. Ту параграфску нравду ми знамо, ми смо је снти. Кад се узме да знамо и оне који су свршнлн права н оне којп нпсу, мп нпсмо задовољин ни саједннма ни са другима. Господо, не треба баш гледати да лн је он свршио та права јер као што сам рекао мн зиамо како се пролазе та права н како се лако свршавају. Ако је спн саветпнка њему даду сведоџбу да је одлнчно свршно школу (чује се: закратпте му реч, нек говори о стварп. — На ствар. ЈКагор). Ја сам, господо, доста вас слушао чујте вп п мене, ја говорим о стварп. Ако будемо допустплн да се само онн иа чџиовннке постављају којп су прешлн та нрава и иауке, онда нећемо ништа помоћи народу сриском. Народна Скупштина треба да пазн не само на оие којн су свршнли науке, иего да ствара карактер у нашем чнновништву да не буду као нгго су данас. То је моја реч коју сам нмао да кпжем. Витомир Мдаденовић — Разлози који су рувоводили Министра да оваку редакцнју поднесе оправданн су с једне стране, а оправданп су и разлози којн су руководилн одбор н којр известилац номену. Један минпстар који је позван да се стара о рсду, 'иорегку п спокојству грађана у земљн, треба да има при руци н сва средства којнма се ои можс нослужптн да то постнгне. Разлози иак одбора п онн су оправдани са њпховог гледшнта, јер, госнодо, донсга је жалоспо да данас однста пма школованнх чииовнпка којп чнве ненравду и бсзакоње и којн својии радои такве нојаве изазпвају да су за осуду. Но тнм нојавама н због рада такових школованнх људн, ннсу кривн свн. Крнв је томе н систем школовања; нека се он удесп тако да ие може доћн да нолаже нспнт зрелости ђак а незна како се множи н сабпра једна трећпна ('/ са 3.) Нека се дакле школовање тако удесн да незналнца не може кроз школс нролазнти, нуз то дајте нример доброг васннтања, те ћемо нматп довољно и морала и карактера код школованнх људи, иа ће оида и нравда н ноштење битн добро застуиљени. То треба да истакнемо, и онда мнслим да неће бптп никога којн неће радо ирихватнти школоване људе н даватн нм првенство у служби државној. Неће бити такнх појава, као што известилац тврди да их ниа, кад каже да има људн и школованпх, којн немају довољно морала и карактера. То је истина а то његово мншл.ењс има и јаког оправдања алн тако исто нма разлога да се бранн одвојево ипшљење. Ми смг» лане, хтејућп да нокажеио како тежиио нском савреиенству, донелн закон, да свакн који хоће да будс срескп пачцлинк, мо]>а имати изнссиих квалифнкација. Можда смо иредухптрилп кад сио тај закон донели, ако иемамо довол>но таквнх љу,ш али он је тск ту, и моје гледнште у тој сгвари, ово је: ја иалазпи да трсба н дал>е да останс оиако, како смо пошли у овом ногледу кад сио то всћ усвојилп онда ја ннсам за то, да св сад од тога одстуна. А ако треба сузбнти оно што је изнестилац навео, како има школованих људи, који чине веће злоунотребе но нешколовани, ја мислим, да би се то могло сузбити, кад би

се оваква једна редакцпја овде унела: „спорове месне ошптинске и државне нолицнјске власти, завршно расиравља н вршн државип савет. Но државни савет може дпсциплннарно н казннтп иоменуте представннке власги за неуредносг у отнрављању и вршењу својих дужности- Дакле кад се види да капетан, илн срескн начелнпк, своју дужност рђаво ради и злоупотребе чинп, онда државии савет да може то извидети, и казнити, а ие, да нач.1лник то казии или да тужи миннстру. Ако се ово усвојп онда неће бпти зебње, да ће школовани људп чииитп веће злоупотребе од нешколованих. Ја сам дакле зато, да не треба обаратп важносг школованих људи, да квалнфнкацнје за среске началнпке остану за сад псте, н да се то не мења, а овај члан са овом мојом редакцпјом да се вратп у одбор и донесе нова редакпија према овоме. Драгиша Станојевић — Мени је управо незгодно, да говорпм, IIи за, ни иротив предлога г. Министра премда ја пагпњем мишљењу, које је нзнео г. Љуба Ћирнћ. Не^годно мн је с тога, што ме ни један нн другп предлог потпуно не задовољава. Ја ћу у своје време ноднети Народној Скушптини предлог, да народ сам бира среске начелипке нли како их он зове канетаие. Ја то зампшљам овако: да иарод и:бере на среској скуншгини два човека, два канцелара н нз те двојице нека мнипстар једног поставп. Ја мнслнм да би то било најпрактичније н за народ најподесније, а и народ ће оида пазпти кога бнра, јер ако пзбере рђава сам је крнв. Но ја ово овде кажем само узгред, јер ћу доцнпје о томе предлог допетн, а сада ћу да напоменем нешто о чему је говорно г. уВуба Јокснмовпћ. То што је говорно г. Љуба Јоксимовпћ меие је пеирнјатно днрнуло, а п чудно је за политички морал, ако је све онако као што је он казао и ако нматаквих чпновннка као што је он наноменуо. Ја тога човека Јеврема Марковића не знам, н за њега сам чуо ту скоро. За њега сам дознао од једног иосланика, кога је он гонио, даје го један опак човек, да је гонио многе људе и чпнно зла иароду. И сад тај човев заузима један поверљиви иоложај у Мннистарству унутр. дела! Г. Љуба Јоксимовнћ каже да је тај Јсврем секао руке за то, што инје нзабран нанредњак за посланика у времену кад је ои био срескн начелник, а сад каже, тај човек секао би руке ако ие бп био изабран радикал. Госиодо! Радикали немају нотребе да Јеврем сече руке, ако радикал не буде нзабран, јер радг.кале бира слободио иарод, н ја кажем да бн то било н гаднс и гиусно да се такав човек н шаље у иарод. Човек којп је секао руке што ннје нзабран нанредњак, п који би секао руке кад небп био нзабран раднкал; такав човек рђав је грађапин, а хрђав грађапнн не може бнтн добар чиновннк. После је казао Љуба да нма и иеки Јокса Јоксић и да је он члан нолицпјо у Београду. И иа тога је човека новика народна. Народ се гнушао на његов рад и он је сад ииак добио повсрење раднкално владе, н сад је члан ујраве варошп Бео1рада! Господо! оставнтц таквог човека и даље за чииовника то је гадно, н то је невођење рачуна о жељн народпој, то јо ие штедитн осећаје народне. Ја мнслпм да таквог чнновннка треба казннтн ; а ако га нећете казннти, а ви га немојте одлнковати. Ја пе зиам да се нп лапе није водило рачупа о осећају народном пгго у мало није изазвало расцен у радикалној страпцн, а то је било онда кад је иеки хтсо да утурн у др жавии савет Владана ТЈорђевића, којп је бно члан кабннета Пнколс Христића. (Потиредселиик „молим вас говорпто о ства |)и н неудаљујто со од предмета којн јс на дневиоме реду." Чујс се: „иустнто га иека говорп"). Г. Иотмредседнпче вн видите да Онупштпна пели да говорпм н ја молим да дозвоин '1 о да н днл>о говорнм, а ја говорим о стпарн, јор је опде рсч о иолнтпчком моралу и говори со о једном човеку, којп је, како иричају, сокао руко за наиродњако, а хоће да пх соче сада н за раднкале и ја кажом да такве људо но треба ноставнтн на места са којих могу да шкоде народу н Мини-