Народна скупштина

СТРАНА 195

да 1 су му В1?ата за унапређење у овој струцп затвореиа. То мо |е ;нраво побудило, те сам овај предлог учнпно, да могу бпгн поставЉбКп и они за среске начелниие, којп су ировелп 5 год. иао указнп ч^игкУвппци у полнц. сгруцг}, иад ноложс прописанп исннт. Један од г. г. нрсдговорнпка, г. 'ЈљНрп^; иавео је, како 1Ш један не може добптп за инжпњера илн лекара, којп ни е нснпт иоложпо, а иарочнго, да не може битн лекар онај, којн није ноложпо докторат на каквом унпверситету. Ја бпх га могао н,е"овпм аргуменгом туКи, јер мп трппмо у државној службн доста лекарских иомоћннка, којн су ировелп само мо 3 — 4 год. на унпверситету, а нпсу Понит докгорскн иоложплн; н оиИ иа неким месгпма п лече, н ако се њима званично не призНаје иравОј да могу бпти лекарп, а то јс за то, што је ово нрслазио стаИ»еј што немамо довољно свршених лекара, на нх тражнмо за невољу. 11и1(о пе желп, да лекарч буду оии, који нпсу иснпте положнлп, алн у певољи боље је нмаги н једног лекарског иомоћника него нншта. 11реМа томе дакле, госнодо, ја мнслпм да сач довољно 06 аснно, да је боље нматн за среског иачелинка п оног, ко.јн је нровео као указнИ чиповнпк Гч год, у нолпц. служби п иоложмо ироннсаи испнт, него н без овога, кад их иемамо довољпо са потрсбпнм квалификацпјама. То је ирелазна мера у пнтересу саме државие службе, која мпслпм да трсба да се ирнмн, а тако нсго она је и у нитересу онпх, који су се показалн као добрн н вреднп чпновинци у државпој служби, на такву меру греба да одобрп н Пародно Иредставпнштво. Сад нмам да одбнјем пе заслуженн нрекор г. Маши^а, који је казао, како сам ја навсо, да је ово снтннца, нгго се овде говори тврдећн да ово ннје снтна него крупиа ствар. Чулаје, господо, цела скуишгнна, да сам ја казао, да бп бпла снгнпчарска ствар, кад 6:1 се скуиштнна упуштала у го, да расправља свде, да лн је овај нли онај чнновннк добар нлн не, н тада сам се оградно од тога н казао сам да бн за једдног министра бнло врло тешко н не би могао нристати на то, да му скупштпна даје упуства, кога Ке чиновннка иримити а кога отпустнтп нз службе. Ту је мнсао на моје чуђсње прпхватно и мој поштованп нрнјатељ г. Др« Драгнша Станојевпћ и уграбио је згодну ирилику :)а једиу популарну сгвар, која му ласка, а са којом се ја не могу да сложпм. Наводнтн то, да нма људи, којн су под пређашњпм владама бпли хр1)ави, н да нх је садашња влада нримпла у службу, ја држпм да је то неправо, да законодавно тело нзриче мишлење својс о поједпнпм чнновинцпма, п да је то неунутио. Што се мсне гиче, ја вам кажем, да ја не би нримио на се ту одговорност и не бп могао прнстатн, кад бн ми законодавио тело илн који мој лнчни н начелнн пријатељ ироннсао, кога Ну ја чниовннка у мојој сгруцп прнмпти или кога ћу отиустити. Од мене се тражи, да ја за мој рад одговарам, на ако сгрешим, судите мн, то је ваша ствар, а са каквнма ћу се ја опходнти у служби, то .јс моја ствар. Алп, да на молбу неког мог партцјског пријатеља, којп би казао; „овога чиновннка треба убиги, оногатреба отерати из службе нлп иреместнтн/' н ту ја на то т бн могао пристати и радије бн сншао с овога моста, пего да мн се у скупштпнп оеуђују чпновнпцп, и да мн оиа упућује, кога ћу ја да предложнм за прнјем у службу или за чиновника. Кад је на менп одговорност за рад мојнх чиновннка, онда је н моје ираво избора чиновинка у мојој струци. Ако се ја не допадам закоиодавном 1елу са овакнпм мојим радом, остављсно је досга иутева, начнна н средстава, да па ово меС10 дође други, који ће то можда бол>е нодесптн. Што се тиче онога, што је г. Рибарац казао, да су све владе досада па п ова, од иолнцијекнх чпновника, тражиле услуге полптпчке, н то да онн буду нолитичкп агентп, на то имам да одговоркм ог,о. 111та су радило преЦшње владе, ја не знам, а нећу у то да улазим; алн нгго се ове владе тиче, ја позивам г. 1'пбарца а н целу онознцнју, нека они нађу ј е д н о г једпног чпновннка, од кога сам ја тражно наргијску услугу, илн да буде мој полнтнчкн агент, нлн да сам ма коме

о томе нгга пнсао< илн коме говорио ; ево ,ја сам овде н увек сам гогов за то да одговорнм. Напротнв ,ја сам и мојпм расписима, а и лнчно свакоме ономе ч.шовнику иолпцпјском којн је код мене долазно, свагда препоручнвао, да буду тачнн н савссни у вршењу своје државпе службе, тако да са њима сви буду задовол.ин, То је ирепорука, којусамсвима чнновницима моје струке давао, када су к мепи долазнли. Г. Рпба])ац се дотакао п факултетске спреме, на иавео како има н мнннетара, којн немају факултетске снреме, н како сам ја овде сам од мпнпстара, а обраћа се мени, то нзгледа да оп тај ирекор на мсне упућује. Ја познвам г. Рибарца да изволп доћи на кафу мојој кућн, н ако ннсам с њим у ннтнмном иријагељству, па ако <Је увери, дајеонако, како овде велн нека радн шта год хоће, ниаче ако се о противноме уверн, нека мн допустн да га нсиратим на начин, како ја за добро иађем. (Смеј. Одобравање). Стојан Рибарац — Није имао потребе г. мниистар унутрашњпх дела, да се са гаквом јеткошћу обраћа иа мене новодом онога шго сам ја казао о факултетској сиремн, јер оп тпт0 чнин услуге некнм другима у кабиноту. На кога сам ја мнслпо, то може да зна цела скуннпииа, да у даиашњем кабпнету пма .један човек без факултегске спреме. У осгалом а ннак пристајем , да се увернм н о његовој факултегској спремп. (Чује се: алп на оиај начпп). Ирнстајем на све; а.ш да п ја нмам нрава да мнннсгоа исиратпм онако, како ја знам, ако н ои не б.'де имао фавултегске снреме. ДраГиша Сганојевић — Г. мннистар унутрашљнх дела велп, да сам ја држао некакав поиуларап говор о овој сгварп, н као да сам гпме хгео да се доиаднем јавчом мншљењу. На ово имам да тјавим ово. Што год говорим н све шго радпм у скуиштпни, говорнм н делим ио својој савести но жељама п порукама мојнх бнрача, а н но заповестн ако хоћега мојпх бнрача, јер случајно моја савест н њнхове поруке иотиуно се слажу. Хоће ли се то коме донасти нли не, не тнче ме се. То је нрво. Друго, ја ннсам захтевао, да г. мпннстар збацн овога или онога чиновннка, него сам ,ја нзјавпо, јер је овде згодиа при.шка за то бнла, како је народу иенраво што му се постављају злогласин и песнособнн чнновпнци. Г. Миипстру инје 10 ираво бнло п сматра, да је то мсшање у његова посла, за које он одговара. Мнпнстру греба такав глас нз скуиштнне као шго беше овај мој да је добро дошао, па да се у томе уиравља, јер такве миннстре народ тражн. (Одобрав.ње). Потпредседник — Претрес јс свршеи. Стављам на гласање. Ко је зато, да се усвоји мишлење одборске већпнс нека седн, а ко је прошв нека устане? (ве.ппса већииа седн). Оглашујем, да јс усвојено мншљење одборске већнпе. Изволге даље. Известилац прочита измену члана 2 I. Милан Поповић — Одбор је у чламу 2 1-ом усв О ј И о измепу заго, што јо казао да је потребап веПи број писара док св истражие судијо нв постиввио како се зиг1 дл се нстражие судије морају постављати, онда оио пе треба )а остане. Кад се у једном срезу постави истражпи судија са 2 нисара н 1 капетан са 3 писара, онда ту неће бптп посла за свс. Ја не бих био прогнван овом предлогу, само бнх био протнван овој редакцнји где се каже 1—3 писара, је.> иошго Не у срезу биги и истражнн судпја и поште канетан нема друга посла но да извршује паредбе судске, го онда треба н број љегових писара да се сведе на I—2. Министар унутрашњих дела Ј. Ђаја — У садашљем закону су 2 нисара н ја сам баш хгео ла со број са једиим пиоаром повеНа, а ево разлога : кад је закои о уређеп.у округа и срезоиа решаван онда јс остављено да Г>уду 2 пнсара с тога, што јо Скупшгина била наумила, а то је било н решено, да се поставе и исљодне среске суднје, а није се знало ни да Не се укипути порезници. Сад пак како нсма порезпмка и како још нису исљедне судије постапљене, јер нема људк, а и по буџету