Народна скупштина

СТРАНА 200

чај, који је за наш народ од штете, т. ј. кад он своје сииње не може да извози на страну, онда ће тај човек узиматн свиње по што хоће, и по рачуну, који је јасан, он ће добити у пајмању руку 1,200.000 дин. Наступн ли онај други случај, кад наше свиње имају добру цену на странп, те он иема рачуна да их по то пдаћа, онда ће ои дипи руке од концеснје и изгубнће само 10.000 дин. Овај је пример тако убедљвв, да држим да је излишпо доказивати како је ово кауција врло мала и како су концесијом у том ногледу заступљени његови интереси а не интере.си нашега народа. С тога ако хоћемо веће корпсти за наш народ, у погледу пстрошње (.виња ја мислим да треоа тражити ве!.у кауцију него што је. Ја тражим десет посланика да ме^ потпомогну. (Устаје вшне од 10). Министар нар. привреде К. Таушановић — Ја нисам био у почетку овде те нпсам чуо цео говор г. предговорника, али изгледа ми као да се он боји, да ће овај концесионар напусгити свој носао ако му са не буде рентирао. Господа, која тако мнсле, забораиљају да се овај концесионар обвезује, да прера1 ; ује 400.000 ком. домаћих свиња, а да би то могао учинити, он мора претходно поднћи Фабрику, која ће коштати у најмању руку милион дин. Ако господа мпсле да ће неко сазидатн овако скупоцену зграду, па да у њој ништа не ради нлн ради. алн врло мало, оида је то друга ствар, Но ја то .мнш .Бење не делпм, и иа протин држим да 31рада, која буде сазидана, може нам послужитн као најбоља гаранцнја да ће се у нстини радити на преради свиња н свињских иродуката. Кад би концесионар могао да употреби зграду и за какав другн гшсао, онда бп се још могла поклонитп пажња њихо1 ој зсбњи, опда Си <е могло веровати, да ће се концссионар решити да иагуСи ових 1 0.000 дин. кауцнЈе, те да нзбегне већу штету. Али ваља имати на уму, да ће се зграда зидаш само зи кланицу и оно се не може за друго што уиотрабљавати. У њој ће биш мап инерије искључнво за прераду свињског меса, а вредност те машинерије биће неколико стотина хнљада динара. У томе је дакле гарантнја за нас. Михајило Поповић — Г. министар каже да ћемо имати довољиу гарантију за испуи>енЈе уговора од стране концесионара у томе, што пе он уложити велики капитал у саме зграде. Ја не мпслим тако. Напоменуо сам тамо пре случај, у коме концеснонар може имати рачуна да се држи концесије а у коме не. Ма да ће зграде коипатп доста, онет оне неће битп толико скупе, колико би изнела штета, кад би концеснонар куповао сниње и у прнликама неповољним за њега. Оп ће ноуадано претпоставиги губигак од 10 хиљада ономе од милијоиа, тим пре кад зграде његове нису у оиаспостн Концеспонар може изгубити повластицу, али он може рачунати, да ће је иосле њега добити други, и да ће му тај откуиити зграде по вредности. У осталом н на згради не ће изгубиги, јер му је сва јанија дата бесплатно. С тога дакле што мислим да ће и он имати рачупа да да већу кауцију, која иде у прилог обезбе1)ења иаше производње, ја вас молим, да не дате да остапе овако мала кауција, већ да је поиисик;. Риста Поиовић — Норед ових гарантија, које је напоменуо г. мипистар, и које се састоје у томо, што, концесиоиар ула;ке пе.шки капитал у подизан.е зграда, има још јодна друга гаратија за нсше произво))аче у томе, што. докле год постоји гаква једпи ФаСрика, која може да прерађује јодпу изнесну количину свип.а } нлшој земљи, дотле нома вслике опасности, да ће неко из ппата да пам патвара границу, зпајући да ми пмамо могућпосш, да се помогнемо у нашој зомл.н. У тои случају пеће нам смопин пишта да својо нродукто извозимо напол.е, ако овај коицесионар пе будо солидап. Узмимо случај детошп.е забјшие снип.а у Аустро-Угарску. Иаводило со да је то учињеио из сиоитетскнх побуда, и ако наше свнп.о нису биле Солссне. Тога у Судућс иећ пећо моћи да будо, јер зма, да ћемо ми моћи да извозимо наше смим.о на другу стрциу као прерађениу, Поред оних других гаранцијц којо он залажо у гриђевшшми, коЈа ће коштити тако скуио, ми имимо молико

гараџцнје и у томе шго имамо такку Фабрику, и тако неће бити микаквих забрана, док постојн Фабрика. Свакојако и ако је мала кауцнја од "2 5000 дин. велики је капитал, којн се залажо у зграде н ФаОрику, н ако он пе нспунп услове, 1уби право на концесмју, а зграде ће му остатн бескорисне. П он, разуме се, без велнке нужде пеће наићи на_ такав корак. Стојн гаранција да нам пико не мрави ипат јер имамо могућности, да се у својој земљн помогне.мо. Разуме се боље бм било кад бн кауциЈа била већа, алн и при овој кауцији неће доћм до гога, гито мисли г. Мнхајило. Ђока Анђелковић — Шго со тнче омога шго је напомемуо г. Ммјајло Помовпћ да треба кауцмју повсћатн, ја се слажем са његовим мншљењем, то гнм пре што се њему дају гарантнје на случај ако наша произ одња мочиње да посрће. У том случају н зСог тога ја држим да би требало повећати кауцпју и не греСа се дати обманути, јср у поновљепи.м н учестаним случа јевима он може мање пзгубитн, а парод далеко више. Дакле с тог гледишта са спим је оправдано да се каупија повећа, и тражим да се ома и повоћа као јача. гарангија за обезбеђеп.е овога рада, ти.м пре, што ја нмгде не нађох у овоме пројекту да повластичар гарантује сем кауцнје још и својом ^градом коју подиже за Фабрнку. Витом. Младеновић — Кад Суде дошао предмет какве друге концесмје на решавањо мож'да би бпо мишљења да је трсба што више отежати ; алп пошто ова копцсснја има за предмет прерађнвање главппх продуктага наше снрове пропзводње, то не могу да се сложпм са некпм предговорннцпма, да ову кснцеспју треба ог| анпчнти, тим пре, што смо ми далн копцеснје једном копцесионару да доноси снровпне, којнх код нас има у изобиљу, п да не плаћају порезу нп царину на спровнно, које са стране доносе да нх овде прсрађује. Дакле оиу ие греба отежавагн, што кма да прера1 ( ује наш најглавнијп сиров продукат. Јоца Ж. Јовановић — За поднзање једне овакво Фабрпке за ирерађевнну свнља, држава срнска не само што треба да да концесију, по којој се опа но излаже никаквим пздатцнма, него би тробала да такву копцеснју иовчапо потпомогне да се једпа таква Фабрнка подигнс. Госмодо, све што имамо да пзвозпмо, п што нам правп тешкоће при закључивању уговора, то су свнње и стока, других производа нема, то су једнна два продукта које земља пронзводн, п кад постигпемо то, кад се осигурамо да пх можемо нзвозитн другнм путем,-онда ћемо моћн н корисие трговачке уговоро закључпвати. У шггересу, дакле, наше привреде и производњо, требала би државна каса да нзда н 100 н '200 хнљада динара да се поднгпе оваква јодпа Фабрика (одобравање). Ја не само мислим да треба прпстатп на копцеспЈу него бнх гласао, кад би се за то појавнло мпшљеље, да се номогие државпнм буџетом поднзање овакве Фабрпке ; н с тога пе само да нисам за бтежаваље него моднм г. мппнстра да похига те да она што пре буде готова. (Чује се да се решн). Потпредседник — Јо ли вољна Скупштпна да се решн. (Јесте). Ко јо за то да се реши нека седи, а ко је прЈтиван нека устано, (сви содо). Претрее је свршен, Још |1мају да говоре Јован Мнлнћ и Мика Спасојевић. Јован Милић — Не бн имао протин ове концеснје да говорим, само бих хтео да прнметнм на право које јо дато повластнцим на сочон.е шумо, као што смо дали лане и ономе у Алекспнцу. Бупн мо н ово што мп н.ему дајемо Србнју за 30 годииа (чујо со за 10) па ме стра да за то времо не повата гору па да одо. Мика Спасојовић — Ја сам н при нрвом читан.у ово понластпце био нротивап. Спд чујем мншљељо г. Ј. Јовановнћа да бп требала држава да потномогпо ову ствар. Као шго сам и нрви пут рокао п сад кажом, да код нас во1> постоји јодна кланица, п ако би као што кажо г. Јоца требило нотпомоћн ову стмир, ја мислим да би со треоио потномоћн Дрино-Сипскн криЈ који пе спмо да нма доста свиља ного нма п кукуруза а нарочито нодрппскп кро), Ја држим дакле да би бољо бнло иодатп повластипу Маршилу I; ад већ носгојп јодпи Фабрика, пого ди бп држиви тробала да подигно Фабрику у Дрино - Савском криЈу, То сим имио ди кижом.