Народна скупштина

24 САСТАНАК — 7 ДЕЦЕМВРА

СТРАНА 211

Потпредседник— Прнма ли Скуиштина прочитани члан ? (Црцма). Известилац Вит. Младеновић чита члан 32. Ђока Анђелковић — Господо. У нашем нолитичком развићу десило се то да је Држлвни Савет заузео потчињену улогу у законодавству ирема Народној Окуиштини. Народна Скупштина има иуно ираво иницнјативе за стварање законскпх иредлога. Али установа Државнога Савета сматра се као потребна, да тим законскпм предлознма прпложи н споје мпшљење и да их оцењује са свога гледишта. Свакојако ја се нећу упуштати у то да ли је у том случају Државни Савет иотребан пли не н да ли је то саветско мпшљење обавезио за Н. Скупштппу илн не. Сам Устав у чл. 145 одређује извесне дужности Државиом Савету и то у 12 тачака поменутог члаиа. Према томе што Државнп Савег пма дужност да по наређењу Устава даје своје мишљење п оцену о законским иредлозима и, ако хоћемо да имамо корпсти од Државнога Савета, онда он треба да добпје законске предлоге од стране владе раннје па оцену н то у одређеиом року у коме влада пма да иодиесе Савету иредлоге законске на оцену. Тај разлог оправдаћу са два гледишта. Једио је, да Савет нма времена да штудира зачонске предлоге и да их савесно оцснн за што му је иотребно да има впше времена на проучавање јер, ако се ономињете, кад су лањске године слати предлози Државном Савету а кад ове годпне, и, како Државни Савет није нмао времена да одма донесе своје мншљење но њима што су им касно подношенп, то је с тога гледишта иотребно, да влада раније иодносп Савету израђене нредлого, како бн нмао довољно времена да ноднесене му предлоге добро проучи, н онда тек има смпсла очекпвати п надагн се. да ће мњење Савега новољио утпцати на законодавство у земљи, пошто нма довољно времена за проучавање законскнх предлога. Узмите да је се прошле Скупштние слабо ко нозпвао на саветско мњење а то с тога што је стварп морао на јуриш ироучавати а узмите да су се ове године члановн скупштние више иозивалн на мњење саветско с тога што је он нмао више времена да нравилнпје оцеии предлоге, онда куд бн тај утпцај бпо иовољнији кад бн се предлозп владинн у одређеном року нрнјавплп Савету на обраду. Сем тога корпст од тога бнла бп н за јавну штампу, јер и јавпо мишљење треба да зпа за предлоге владине. — Али кад треба јавно мишљење да дозна за овс предлоге? Да ли ранијејош, нлп у очи самог сазпва Скуиштине? Скупштина се састаје 1. Новембра, а влада нодаоси пројект у Окгобру и оида кад ће људи који се баве тпм проучавањем предлога, кад ће пх ироучпти а кад донети своју критику о томе? Не треба да се чудпмо шго се није појавпла ирава критпка у штампи као што би требало да буде. А то је с тога, што влада те предлоге није ранпје поднела. Нрема томе ја држпм да сам довољио доказао да бн требало да се израђени владинп предлозп иодносе Државнол Савету у извесном року. Дакле мој нредлог гласно би: сви они нредлози законски које јс влада израдила за Народну Скуаштину дужна је ноднети Државном Савету најдаље до краја месеца Августа. Но томе, било би довољно два месеца за проучавање тпх предлога, јер би се моглп прибавитн сви подаци за то нуанн за иравилно ироучавање и критнку. И с тога Ја молим Народну Скупштнну н гражнм 10 посланнка да ме у томе потиомогну. (Усгају више од 10 посланнка). Јоксим Павловић — Предлог г. 'Боке Анђелковића не би могао бнтп остварен бар у пзвеснпм слумајевима а ложда би чак и протпв Усгава бнло. Узмпмо да једна влада дође 1 августа али до 1Г> иије нишга поднела, а кад дође Скупштина она каже, иошто тн предмети нису донесснн на време то их Скуиштина не може узимати у претрес, н тако су остале неостварене жеље народа. Што је господии казао да је то морална дужност владина да она то подиесе раније те да се чује п јавно мњење о гоме, ја само велпм да кад бн се ставила ова обвеза за њих онда то не бн било добро.

Тома Бојичић — И ја налазим, госиодо , да предаог г. Ђоке не би могао бнтп остпарен ио опште стварн, јер оио ограничење о поднашању иредлога не значн нпшга друго него учиннти то да нредмет не буде готов н нред Скуштниу не дође; но пошто Савет неће бптп дуга века ја мислим да о томе не треба овде нп говоритп. Мијаило Поповић — Иза овако разложног говора г. Таоке Анђелковнћа нзлишно је и говоригн о корнсностп његовог предлога н ја не бих пи устао да говорим да ме г. Јоксим нпје пзазвао. Меин се чинн да он није добро разумео иредлог г. Ђоке. Госиодин г Бока није предложно да се само може решаватп о ономе нредлогу, којп влада буде нонела Државиом Савету до краја августа, ио г. г Бока казао је да је влада дужна да опе пројекте, које је израдила, да те предлоге пошље Државиом Савету. Дакле он хоће да натера владу да она све предмете који су већ сиремни иошаље Државном Савету. Иримедба г. Јокснма садржн једаи разлог који бп овај предлог онемогућно , но пошто је та прпмедба погекла нз рђавог разумевања онда н та бојазан огиада, дакле и та најјача његова ирпмедба отпада, па с гога ја мнглим да треба усвојптн нредлог г. Г Б. Анђелковнћа. Милан Мостић — Менн се ншн, господо, да је предлог г. 'Боке у основп иогрешан ; ја вас молим да имате на уму да се на дан избора 14 септембра влади изгласа иоверење или неповерење. Кад бн по нредлогу г. Ђоке остала редакцпја да је влада дужиа све свршене пројекте поднетн на нр »учавање Државном Савету до конца августа, а 15 сеитембра дође друга влада са новнм правцем, која на сваки начин има да продужи рад прошле владе, алн наравно својим иравцем. Ја дакле мпслпм да нп једна влада не би те већ спремљеие нредлоге примила н но томе таква редакцнја бпла бп аисурдна. Ђ. Анђелковић — Мене , госнодо , нзнепађује нротивљење госп. Јоксима, Томе н Мостпћа овоме мом иредлогу. Ако се ономпњете , свп ми, који се налазимо сада у већпни захтевалн смо да се сви предлози, које влада иодноси, раније нредаду јавностп , а ја тек сад впдим да има н протпвннка томе. Према гоме држим да нећете имати нпшта иротнв овога предлога да мп којп смо иредставинцн народнп тражнмо да се свп предлозп владннн дају јавиости. Јг„ дакле држнм ионово да сам бпо те среће да докажем да је овај нрјдлог користан. Овде само може бити једнно речи о томе да ли сам га са нрахтнчне сгране формулнсао и ја мислим да се и у томе мој иредлог добро извео, јер и госп. Јоксим и Мостнћ нису сватнли реч „израђени" . Ја ие обвезујем владу да оиа иодносп пројекте које нпје израдила, него оне које је сврмила и које &е поднеги Нчрадној Скуашгни, а шго се тиче приговора г. Мосгнћа, који чека 11 сеитембар као даи који ће решити судбниу владе, ја, мислнм да се може побитн на два начина. На ирвом месгу то је једиа од највећнх иогрешака шго свака влада чим ирестане, она све што је нзраднла не оставља земљпшта да друга влада, која иосле ње дође, може иродужити њен рад. У другим земљама чије су ио.шгичке струје дуже трајале од иаших, чији је држаини жнно г мање иоремећаван од нашег и који је далеко нише наиредовао, у тим земљама гледа се. да нова влада настави рад прошле владе бар у оном правцу, који је у оиште за земљу корнстан. У том случају нека и иадне једиа влада, али њени предлозн, који су у опшге корисни могу добити ново име али свакојако треба да буду поднесени ако садржином својом иду општој користи зем.ве. Ту нпје бојазпи шго ће она пасти, нека пада, али њени добри предлозп јесу опшге благо за све грађане без разлике партија С.^ака влада је позвана да се брине за цео народ без обзира на иартије. н у том погледу ја мислим да је онравдан мој предлог, да влада треба да иоднесе своје и;ра1)ене прсд.шге Државном Савету до краја месеца Августа или бар најдаље до 15 Септембра. Известилац В. Младеновић — Кад смо претресали у одбору овај Ч.13Н ми смо имали то науму. Алн смо у исто време видели да јо го немогуће. Немогућности су навели г. предговор-