Народна скупштина

СТРАНА 212

ници, који су против тога говорили. Ја сам и сам покушанао прош.'е скупштииске сесије у закоиу о пословном реДЈг у Народној Скупштипи да се уиесе таква одредба да је влада дужна да објави предлог, који Не поднети Скупштшш на месец дана пре саетанка, да чујемо мншљење народа, јер је лако саслу шати мишљење Државног Савета. Држаини Савет може нам дати сноје мишљење у току своје седнице, али корисност такве одредбе, да се пројекти објавл>ују раније, била би једина у томе, да чујемо из народа мишљење али иошто се то оваком редакцијом, какву предлаже г. Анђелкови!!, не постизава то смо руковођени немогућношћу да ставимо рок, одустали. Неке немогућностн су навелн г. предговорници, а нма их још доста и с тога нн смо могли усвојити такву одредбу. Председник министарства Сава Грујић — Господо, предлог г. "Боке Анђелковића као жела донста би могао наћи одзива у Скупштини, али та жеља не да се Формулисати тако, да бп могла да уђе у закон. Што он жели да се иројекти иладинн што пре предају јавностии Државноме Савету, го је доиста п лепо н оправдано. Ја мислпм да ће тако н радити свака опа нлада; која водн рачуиа о пословима државинм којих се приватнла, ако нарамно, води рачуна о поверењу које нма дд очекује од народа п Скуишгиие, без кога бп јој у државама уставннм био опстанак немогућ. Алп одређнвати влади време до ког треба да ноднесе те пројекте, то бн било на уштрб службе. Г. Анђелковићу и дружини биће познато да је влада нмала скоро 6 месеци посла са ванр. Скупштмном, и да није могла раније спремити пројекте законске што јој је требало доста времена да одлуке скупштинске у живот приведе. С тога у овоме погледу, ја сматрам мишл.ење г. Јоксима Павловића са додатиом г. Мостића за сасвим оправдано у томе : да се овакав један закон не би могао сложити са одредбо.ч уставном, јер пћн даље и захтевати оно, шго Устаи не тражи, значило бн хтети уставну одредбу допуниги н објасниги, што не може бптн предмет једне обпчне Скупштине. Осим онога случаја, што је г. Мостић навео да једна влада може приликом избора да падне, којн стоји, може тај случај и пре нзбора да се деси и онда би настало питањо: шта ће бити са пројектима који су били предаги у штампу и Државном Саиету, кад они не иогу бнти обавезнн за владу, која посло долазн ? Лепа је жеља г. Апђелковића што је пзјавно да влада треба ла наслеђује радопе који су добрн и од оиштег значаја, алн она не може <)а буое обавезни за једпу владу, која прима одговориост за свој рад н која више пута желн да пође другим правцем Нонављам да се предлог г. Анђелконнћа пе да Формулпсатн у нравнло, а оно што се не може Формулисати то пе може пи ући у предлог законскн у закопској Форми. Истина г. Мнка Поповнћ палазп да је гај предлог госп. Днђелковнћа умесан ако се одиоси на пројекге који су нзрађени, али кад си не може то односи ги на све пројекте то зпачи Н'' можо пи бити правила За то сам мишл.ењл, и ако овај прпддог као жеља може битн умесан, да он не може да уђе у закоп н да с 10га треба да остано овај члап као што је продложен Потиредседник — Иретрес је свршеп. Ја 1.у ставигн овај члаи па гласап»е. Ирема закопу о нословном реду свакч нредлог трсба да буде намисаи м предат иредседннштву. 11ошто то инје мрсдлагач учшшо ја ћу ставнтм овако ммтан.е: Ко је :»а то, да се мрочнтанн чл. 32. прнми мски седи, а које иротив нска устанс? (Свм седе.) Оглашујем да је прммљен. Извост. Вит. Младеновић мрочмта члам 33. Потпредсодник — Стаил.ам ма решсч.е: Прмма лм Скуммлнма мрочнтанм члан? (Прмма). Известилац В. Младеновић чмга члам 31. Слпј ч.шм мрстрмсо јо м једму мзмему, алм мошто стоји У И(,;п1 || јсднм другм члаи, онда ова мзмсма отмадн. Потпредседник Ставл.ам ма решсље: Прмма.ш Скум!!"гмна мрочитавм члам? (Прмма). И.чвостилац В. Младеновић — Прочм а члам 3Г>

Алимпије Васиљевић — Одбор је на некмм местмма замснио реч састанак другом речн, а на нме седница, а у овоме 35 члану осгавио роч састанак. Ја нмсам устао да расмрављам то филолошко питање, него да говорнм о другој важннјој ствари, која се у овоме чламу налазм. Алн нека мн је дозвољено да узгред напоменем н то, да у једном закону ни могу остати оба та термнна, пего један ма који од њнх. Што се меие лнчпо тиче, ја мислим, да је реч: „ седница и јодам веома иедотумаван мревод стране речи п да она сриски нншта друго ие зиачи, него то, да се негде налази клуна нли столииа иа којој сс може седнти. А реч „састанак а означава скум људи ради узајамног договора, радн заједничког рада ; го је нрава српска реч. Алп кад Скуиштнна налазн, да је овај одбор, који сс на овом извештају мотиисао, комиегентан н за гака стручна интања, бар колпетентппји од Држав. Савета , онда ја прелазим преко тога ннтања надруго радн кога сам н узео реч. У овај члан 35. ушла је једна одредба из старог нословинка, која је тамо и могла имати места, док су сс расмрављалп само адмиинстратнвни спорови ; али сада кад се расирављају ие само разни снорови, него још ирегледају п оцењују сви законски мројектн, та одредба пе само нгго нема нрактмчне вредностм, иего је још н па сметњн усиешном раду. Ствар је у овоме: што се овде каже, да ће одбор, кад нреглсда нројекг заиона зватм миннстра на састаиак ради сиоразума, иа тек онда иодпегп савету извешгај, после кога ћс Савет звати миннстра ноиово у савст радн договора и тек оно вреди, и опо се шмље Народној Скумштпни што савет у ирмсуству мшшстра рсши. Према томе, сувиншо је то да м одбор зове мннистра н да ио некад чека миммсгра но иеколико даиа, кад само оио вреди што Савет у илеиуму сврмш. С тога ја мислнм да ово нозивање мпнисгра у одбор греба изоставнти, иа да остаие само то, да миинстра зове само Држав. савет. (то је одобрила Скуп.ктниа). Министар-председник, С. Грујић — Ја усвајам предлог г. Алнмпнја Васиљевића као умесан. Известилац Вит. Младеновић — Има оправдања и разлога мишљењу г. Алимпија Васиљевнћа ; алн ја мислим, да ништа не смета, да се у ужем кругу, у одбору, свршн све оно, што се може, ге гако миннстар пеће морати долазпти и у опшгу седницу. Потпредседник П, Вуковић — Претрес је свршен. Предлог је, дакле, г. Васпл.евнћа : да одбор не позива миннстра у седницу. При.ча ли Скупшгииа ту измену ? (Прима) Известилац Вит. Младеновић прочита чл. 3 0. Потпредседник П. Вуковић — Стављам на гласан.е чл. 30. Прима ли Скупштииа прочитани члаи ? (Прима). Известилац Вит. Младеновић прочнта чл. 37. Потпредседник — Прима ли Скупштипа прочитани члан ? (Прнма). Известилац прочита чл. 38. Потпредседник — Прима лн Скупшгина прочи шнп члан ? (Ирима). *, Известилац прочита чл. 3 9. Гига Гершић — Овде је одбор, у овом члану 3 9-том, учкнио једну измопу, што је но пројекту самом бидо одре!)вно : да Савот можо, дајући оноје мишл.оп.е о неком законском продлогу, да можо иротходно учинити јодну начелну примедбу вдади, кад миоли да није поаисходно, да оо узаконп оно шго ое тражи. Но ако влада, н после омо примедбо оавогске, да ппјо ио.шоходно подноситн поки пројекат, но приотано на мншл.ење савотско ; и ако оотано при томо, да И8неое таки закопскн пре &лог ; опда јо казнио, да Савот, учинишнп такву начолпу примодбу, ипак може чипнги сноје ирпмодбо у поЈеднноотима, о појоднним чланови.иа тога продлога. Одбор, ме1)угим , пашао ]о за потребио, да то нзоотапи, и одборока иамона, да, ако со Савот по слазко пачолно са ноднашањом каквог закоиоког нроЈевта, онда Савот пооле о томо пема вншо пИкакмо мишл.оп.о о појо: диноотнма да кажо.